Veliki Trnovac

Sve dok policija u Veliki Trnovac i dalje nerado zalazi, a najhrabriji Srbi samo 3. juna kada se obeležava hramovna slava u lokalnoj crkvi, ne može se reći da Albanci iz ovog mesta pored Bujanovca Srbiju prihvataju kao svoju državu.

Šta misle Albanci govori spomenik jednog od komandanata Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca ubijenog 2001. godine sa zastavom države Albanije i pitanje upućeno novinaru „Politike” koga je pitao da uđe u selo.

I sve dok je potrebna dozvola lokalnih vođa da se uđe u ovo „zabranjeno selo” teško da će bezbednost u ovom delu Srbije biti bolja. Zato i ne čudi što je jug Srbije za nepunih nedelju dana „planuo” i ponovo postao ozbiljna bezbednosna pretnja.

Raketnim napadom u Lučanima u kojem su ranjena dva žandarma i podmetanjem bombe u Preševu od koje su povređene dve osobe, teroristi testiraju nerve Beograda i pokušavaju da demonstriraju kako je Srbija nestabilna zemlja. Ostaci nekadašnje Oslobodilačke vojske PMB ovakvim akcijama ujedno upućuju poruku i Srbima i Albancima: prvima koji su još tamo da se sele, a svojim sunarodnicima da podrže politički projekat etničkog čišćenja i specijalnog statusa tri opštine.

Od pobune na jugu Srbije krajem 2000. godine Beograd pokušava da nađe uspešnu formulu kako da Albance integriše u srpsko društvo, ali i da stvori multietničke lokalne samouprave u kojima se ni tamošnji Srbi, koji su u manjini, ne bi osećali kao građani drugog reda. U taj projekat uključila se i međunarodna zajednica. Ali, rezultati kao da su izostali, iako je Beograd minulih godina, mimo redovnog budžeta, u ove tri opštine prosledio 64 miliona dinara. Albanci imaju samo jednog poslanika u republičkom parlamentu, a Srbi ne učestvuju u vlasti Bujanovca i Preševa. Država nevoljno priznaje da su Albanci, kada je reč o republičkim institucijama, uključeni jedino u policiju.

Ruku na srce i spisak zahteva koji lokalni radikalni albanski političari ispostavljaju Beogradu je nerealan: traže demilitarizaciju celog regiona, duž granice sa Kosovom i Metohijom i Makedonijom, smanjenje prisustva policije, priznavanje diploma iz Prištine…

Ostaje pitanje zašto je država tek sada krenula u pripremu udžbenika na albanskom jeziku za osnovne i srednje škole i otvaranje studija prava i ekonomije u Medveđi, gde bi trebalo da zajedno studiraju albanski i srpski studenti.

Nije dovoljno samo hapsiti švercere oružja i narkodilere da bi se situacija na jugu stabilizovala. Da bi Albancima s juga Srbije Beograd bio bliži od Prištine, neophodno je da država sa više sluha i u oblasti prosvete, pravosuđa i privrede bude prisutna u ove tri opštine. Jedino je tako moguće smanjiti tenzije i omogućiti zajednički život Srba i Albanaca. U protivnom ceo jug Srbije može postati Veliki Trnovac.