Džentlmen poljske politike

Novi predsednik Evropskog parlamenta neće imati niti veću platu niti stvarno veću političku moć u odnosu na ostale evroposlanike. Međutim, izbor bivšeg poljskog premijera Ježija Buzeka (69) na mesto prvog čoveka parlamenta Evropske unije, nije samo dokaz pobede većinske frakcije stranaka desnog centra, već i svojevrsno priznanje da san o demokratiji i slobodi može postati stvarnost za građane bivših komunističkih zemalja. Ali, kritičari ipak naglašavaju da će bivši premijer Poljske, koji je ovu zemlju uveo u NATO i znatno je približio EU, više imati protokolarnu funkciju.

Buzek, kojeg opisuju kao pravog džentlmena u poljskoj politici, bez premca, ostaće zabeležen u istoriji Evrope kao nekadašnji saborac Leha Valense u „Solidarnosti”, koji je uspeo da svoju političku karijeru prebaci i na mnogo širi evropski teren. U tome mu je pomoglo i bogato političko iskustvo stečeno još u ranim danima antikomunističkog aktivizma, preko osnivanja nezavisnog sindikata do predsedavanja prvom kongresu pokreta „Solidarnost”.

Međutim, ovog profesora tehničkih nauka, Poljaci znaju i kao političara desnog centra koji je na poljskim nacionalnim izborima 1997. godine, predvodeći stranku pod imenom Izborne akcija „Solidarnost” (AUS) osvojio samo 1.488 glasova. Zahvaljujući tadašnjem izbornom sistemu uspeo je i sa tako malo glasova da osvoji poslaničko mesto u Sejmu i čudnom stranačkom kombinatorikom postane premijer.

Ovaj političar, rođen u mestu Smilovice, uspeo je i da postane jedini postkomunistički premijer koji je uspeo da ostane ceo mandat u premijerskoj fotelji, ali i tek drugi premijer protestantske veroispovesti u većinski katoličkoj Poljskoj.

Buzek je pokušao da sprovede radikalne reforme sistema zdravstvene zaštite, penzionog sistema i obrazovanja, kao i da reformiše različite administrativne strukture, što je bilo presudnou približavanju Uniji.Posle 2001. godine, proveo je tri godine van parlamenta i politike, da bi se 2004. kandidovao i bio prvi put izabran za člana Evropskog parlamenta. Ova pauza omogućila mu je da dramatično promeni svoj imidž u poljskoj javnosti i to od predvodnika neuspešne i veoma nepopularne vlade do bezmalo legendarne figure desnice i sinonima za umerenost i kompromis. Na evropskim izborima 2009. osvojio rekordnih 400.000 glasova, čime je praktično postao jedan od najpopularnijih poljskih evroposlanika. Poljaci su ponosni na njega,ako ni zbog čega drugog, onda zbog pravila da svaki samit lidera EU otvara predsednik Evropskog parlamenta, te će se na sledećem samitu prvo čuti reči na poljskom jeziku.

Nenad Radičević