Џентлмен пољске политике

Нови председник Европског парламента неће имати нити већу плату нити стварно већу политичку моћ у односу на остале европосланике. Међутим, избор бившег пољског премијера Јежија Бузека (69) на место првог човека парламента Европске уније, није само доказ победе већинске фракције странака десног центра, већ и својеврсно признање да сан о демократији и слободи може постати стварност за грађане бивших комунистичких земаља. Али, критичари ипак наглашавају да ће бивши премијер Пољске, који је ову земљу увео у НАТО и знатно је приближио ЕУ, више имати протоколарну функцију.

Бузек, којег описују као правог џентлмена у пољској политици, без премца, остаће забележен у историји Европе као некадашњи саборац Леха Валенсе у „Солидарности”, који је успео да своју политичку каријеру пребаци и на много шири европски терен. У томе му је помогло и богато политичко искуство стечено још у раним данима антикомунистичког активизма, преко оснивања независног синдиката до председавања првом конгресу покрета „Солидарност”.

Међутим, овог професора техничких наука, Пољаци знају и као политичара десног центра који је на пољским националним изборима 1997. године, предводећи странку под именом Изборне акција „Солидарност” (АУС) освојио само 1.488 гласова. Захваљујући тадашњем изборном систему успео је и са тако мало гласова да освоји посланичко место у Сејму и чудном страначком комбинаториком постане премијер.

Овај политичар, рођен у месту Смиловице, успео је и да постане једини посткомунистички премијер који је успео да остане цео мандат у премијерској фотељи, али и тек други премијер протестантске вероисповести у већински католичкој Пољској.

Бузек је покушао да спроведе радикалне реформе система здравствене заштите, пензионог система и образовања, као и да реформише различите административне структуре, што је било пресудноу приближавању Унији.После 2001. године, провео је три године ван парламента и политике, да би се 2004. кандидовао и био први пут изабран за члана Европског парламента. Ова пауза омогућила му је да драматично промени свој имиџ у пољској јавности и то од предводника неуспешне и веома непопуларне владе до безмало легендарне фигуре деснице и синонима за умереност и компромис. На европским изборима 2009. освојио рекордних 400.000 гласова, чиме је практично постао један од најпопуларнијих пољских европосланика. Пољаци су поносни на њега,ако ни због чега другог, онда због правила да сваки самит лидера ЕУ отвара председник Европског парламента, те ће се на следећем самиту прво чути речи на пољском језику.

Ненад Радичевић