Kreativan san Anštajna igre

Mers Kaningam, revolucionarni „Ajnštajn igre”, u nedelju je preminuo, u snu, u svom domu na Menhetnu (Njujork), u 91. godini života – javile su svetske agencije, prenoseći saopštenje fondacije i plesne kompanije koja nosi ime ovog slavnog američkog umetnika, svakako najvećeg iz stare koreografske garde. Barem do pre neki dan. A Kaningamov kreativni san trajao je čitavih sedam decenija i za to vreme nastajala je bogata riznica igre: oko 200 plesnih komada i više od 800 specijalnih radova, takozvanih „događaja”. Zaista impresivna umetnička zaostavština!

Rodno mesto Mersa Kaningama je Sentralija (Vašington), školovao se u Sijetlu, a na poziv velike Marte Grejam, seli se sa zapadne na istočnu obalu Amerike – u Njujork, gde će šest godina (1939–1945) biti solista u njenoj trupi. U tom periodu on započinje i saradnju sa jednim drugim avangardnim umetnikom, Džonom Kejdžom, i ona će potrajati čitavih pola veka, sve do smrti čuvenog kompozitora (1992). Iz te koprodukcije rodio se i prvi solistički koncert Mersa Kaningama. Ovaj „sin igre” Marte Grejam krenuće uskoro svojim plesnim putevima, a 1953. osnovaće svoju kompaniju kroz koju će proći mnogi dobri igrači. Neka od te njegove poznate „dece” – Pol Tejlor, Triša Braun, Lusinda Čajlds, Karol Armitaž… – kasnije će stajati na čelu sopstvenih trupa. Inače, jedan od vrlih saradnika sa kojima je koreograf radio bio je i slavni Endi Vorhol.

Najodaniji poštovaoci dela Mersa Kaningama čak su spremni i da ustvrde kako postoji istorija igre do Njega i posle Njega. U svakom slučaju, on je bio veliki umetnik tranzicije iz moderne u savremenu igru. Njegova karijera je kao rad u plesnoj laboratoriji, neprestano istraživanje i rušenje „geometrije” klasične scene. U središtu pozornice kod njega je igrač: on je iznad svega, baš kao i borba za pokret bez granica, za slobodu koreografije u kojoj je sve dozvoljeno. Uvek gladan novog, znao je da kaže: „Iste stvari neću da ponavljam”. Pozornica u doslovnom smislu nije jedino mesto njegovih eksperimenata sa igrom. Kaningam radi i za film, TV i smatraju ga pionirom igre u video mediju. U njegov opus svakako se moraju uračunati i predstave u kućama kakve su Njujork Siti Balet („Summerspace”, 1958), Američko baletsko pozorište – ABT („Dueti”, 1980), Balet Pariske opere („Dan ili dva”,1973)...

Poslednja premijera Mersa Kaningama „Oko devedesete” izvedena je u aprilu ove godine, na Bruklinskoj muzičkoj akademiji, samo dva dana posle njegovog 90. rođendana. U taj projekat uključio se i poznati muzičar Džon Pol Džons, iz legendarne grupe Led Cepelin. U čast velikom umetniku, slavni igrač Mihail Barišnjikov, kao pasionirani fotograf, prošle godine priredio je izložbu koju je nazvao „Mers, moj put”. Na otvaranju, doduše u kolicima, bio je i stari, dobri Mers, koreograf i igrač koga su noge izdale. Nije to, dabome, jedino priznanje Kaningamu. Ima ih valjda bezbroj kojima su ga obasipali širom sveta, a takvo je i jedno naše – za trijumf na Šestom Bitefu. Sa trupom se ovde predstavio sa nekoliko koreografija, pretežno na Kejdžovu muziku, a događalo se to u Muzeju savremene umetnosti i u Ateljeu 212. Njegov „Kenfild ili svemirski inženjer”, svojevrsni omaž našem Nikoli Tesli, proglašen je najboljom predstavom te daleke 1972. godine.

S prolećem je otišla Pina Bauš, s letom Mers Kaningam... jedne od najsjajnijih zvezda i u Bitefovoj galaksiji.