Unutarstranačka prestrojavanja u Srbiji

SPS je ušao u vladu sa DS, prihvata proevropski program i bliži su članstvu u Socijalističkoj internacionali. SNS nastaje izdvajanjem iz SRS-a, odriče se nekih ekstremnih programskih tačaka te partije i ponaša se proevropski. Kako će na budući hod Srbije uticati ova nova stranačka prestrojavanja i evolucije? Mada ne isključujem određena značenja u tom smisli ni Ljaićeve i Dinkićeve pokušaje da ukrupnjavaju svoje stranke.

Najveća smetnja SPS-u, njegovoj proevropskoj orijentaciji i učlanjenju u Socijalističku internacionalu jeste odnos prema prošlosti kreiranoj pod vođstvom Slobodana Miloševića. Činjenica da se stranka nije javno kritički odredila prema toj za srpski i druge narode traumatičnoj prošlosti ostaje stalna sumnja u sposobnost i iskrenost njene transformacije.
Ali bez obzira na ovakve i slične sumnje, ne može se osporavati da se SPS na neki svoj specifičan način ograđuje od politike iz prošlosti. Ona kaže, prošlost ne možemo menjati, ali smo okrenuti prema sadašnjosti i budućnosti zemlje. To može na prvi mah biti prihvatljivo, ali sadrži i veliku slabost. Tačno je da se prošlost ne može menjati, ali se može menjati odnos prema toj prošlosti. Ne možeš se zalagati za humanu budućnost, ako nećeš odbaciti nehumanu prošlost.

To se uviđa i u samom SPS-u. Dva su značajna nova momenta u tom pogledu. Jedan je pozivanje na čuvenu izreku Saveza komunista Jugoslavije, „Ništa nije toliko sveto da ne može biti zamenjeno nečim drugim još svetijim“, a drugi je stanovište u kome se kaže da se njegova pozicija prema prošlosti određuje delima u sadašnjosti i prema ciljevima budućnosti. Ne manje je važna i najavljena izmena programa partije, usmerena i na ulazak u Socijalističku internacionalu. Doista nema bolje provere odnosa SPS-a prema prošlosti nego što je aktuelan rad stranke na demokratskoj transformaciji zemlje i njenom ulasku u Evropsku uniju. Verbalno ograđivanje od politike Slobodana Miloševića može uslediti možda samo kao formalna potvrda jedne nove evropskim vrednostima uhodane političke prakse.

Srpska napredna stranka ima ambiciju da postane moderna (evropska) konzervativna stranka. Veliki je podstrek u tom pravcu skidanje Šešeljevog oreola sa stranke i odbacivanje njegovog koncepta „Velike Srbije”. Ima raznih konzervativizama, političke razlike prisutne su unutar svake političke opcije. Savremeni evropski konzervativizam veoma se razlikuje od konzervativizma 19. veka. On uspelo konkuriše modernim levim političkim opcijama, osobito u oblasti socijalne politike. Njegov dolazak na vlast ne doživljava se kao štetno političko skretanje, već kao poboljšanje u odnosu na političke konkurente.

Može li se takva konzervativna desnica razviti u nas? Da bude podržana, ali bez strahovanja od njenog dolaska na vlast, kao što se strahovalo od Šešeljeve Radikalne stranke, kao što odavno nema strahovanja od Konzervativne stranke u Engleskoj ili bilo koje slične stranke u Evropi. Tek u tom slučaju SNS će moći da kaže da je u srodstvu sa savremenim evropskim konzervativizmom.

To su momenti koji su izazov ne samo za DS, već i za EU (nije slučajno EU pozvala Nikolića na razgovor). Sa programskom evolucijom – SPS i SNS – Demokratska stranka postaje sve manje usamljena na proevropskoj poziciji. Može li uspon ovih dveju stranaka da ugrozi proevropski primat DS? Malo je verovatno. Ali se svakako otvara pitanje njene dalje transformacije. Jer ona se do sada dosta lagodno ponašala kako u demokratskom tako i u socijaldemokratskom smislu. Ušla je u politički život Srbije kao najdoslednija stranka demokratske orijentacije kojoj su nasuprot stajale samo dve oslabljene stranke iz Miloševićevog vremena – rascep u Srpskoj radikalnoj stranci kao i pozitivna evolucija Socijalističke partije Srbije primoravaju je sve više na radikalniji demokratski reformizam, možda i na jačanje socijaldemokratske orijentacije, koja je za sada izuzetno slaba. Jer u tom pravcu efektnije može delovati moderni od arhaičnog konzervativizma Šešelja i Koštunice. Prema tome, realno je očekivati da će na Demokratsku stranku uticati izrastanje SPS-a u modernu levicu i SNS-a u modernu konzervativnu desnicu. Ali to će, svakako, bitno uticati i na ukupnu političku scenu Srbije. Pa nije isključeno pitanje: približavamo li se stvaranju modernog političkog sistema sa naizmeničnom vladavinom nekoliko krupnijih političkih stranaka – u kojoj bi dominirale moderna levica, moderna desnica i demokratski centar.

pot­pred­sed­nik Sa­ve­za an­ti­fa­ši­sta Sr­bi­je