Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

08.12.2015 u 10:05

Nova knjiga Veselina Markovića „Svetlost na vodi”, u izdanju beogradskog „Arhipelaga”, gotovo da je žanrovski neodredljiva zbog toga što se tekstovi sadržani u njoj nalaze na granici putopisa, eseja i priča. Ali, ono što je ovde zajedničko različitim vrstama književnih izraza jeste to što se odnose na Norvešku, zemlju u kojoj je autor živeo četiri godine, na njenu prirodu, kulturu i ljude. Veselin Marković, pored ostalog, dobitnik je Vitalove nagrade za roman „Izranjanje”, a za roman „Mi različiti” dobio je Nagradu grada Beograda, priznanja „Bora Stanković” i „Matijević”, dok je nacrt tog romana dobio stipendiju „Borislav Pekić”. Veselin Marković sada živi u Strazburu. „Tokom prvog norveškog leta osećao sam da nisam promenio samo zemlju već i način na koji gledam svet”, napisali ste.

Kultura

07.12.2015 u 11:36

Osveženje

U predvorju jedne naše ustanove, ispred spomen-ploče na kojoj su urezana slova, imena i prezimena onih koji su u toj ustanovi radili, a poginuli su tokom dva svetska rata, postavljen je automat sa domaćim i stranim osvežavajućim pićima. Valjda zato što je to „najvidnije” mesto u auli. Tako taj automat i plastične flašice – sa običnom ili gaziranom vodom, i sa koka-kolom, mada u automatu ima i čokoladica – zaklanjaju imena i prezimena stradalih. Morate dobro da se pomučite da pročitate šta piše na spomen-ploči, ne samo kako su se zvali ti ljudi, već i njihove godine rođenja i smrti. Opet, jedno im je zajedničko: malo ko od njih je doživeo više od dvadeset dve, dvadeset jednu, dvadeset

Kultura

02.12.2015 u 22:05

Da li je Srbin neradnik koji voli praznik

Arčibald Rajs pre Arčibalda Rajsa. Takav opis odgovara poljskom lekaru Joahimu Medoviču koji je 1842. godine došao u Kneževinu Srbiju, bio profesor sudske medicine na Velikoj školi, autor prvih udžbenika iz ove oblasti, učesnik srpsko-turskih ratova i pisac studije o manama i nedostacima srpskog naroda sa kojim je proveo više od pola veka. Poljak koji je primio pravoslavnu veru, oženio se sa Srpkinjom, posrbio ime u Aćim Medović, do kraja života ostao je u Srbiji i sahranjen je na Starom beogradskom groblju. Srpski narod mu se odužio za života, a povodom obeležavanja 200 godina od njegovog rođenja, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, nedavno je predstavljen zbornik „Dr Aćim Medović (1815–1893) – život i delo” u izdanju SANU i Srpskog lekarskog društva. Rođen u Podvizdovu u

Kultura

28.11.2015 u 09:05

Prevodioci kao i glumci, sebe daju drugima

Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva, u ediciji „Povelja”, objavila je prvu pesničku knjigu Jamine Nešković (1958), pod naslovom „Obol”. Jasmina Nešković diplomirala je svetsku književnost. Prevodi s portugalskog i italijanskog. Dobitnica je naših najznačajnijih nagrada za prevodilaštvo. Prevela je više od 40 knjiga portugalskih i brazilskih pisaca: Fernanda Pesou, Žozea Saramaga, Žorža Amada, Paula Koelja... Zašto ste zbirci dali naslov „Obol”? Obol može da znači dug, dar, doprinos, a po svom osnovnom značenju reč je o onom „novčiću” koji svi mi moramo da damo mitskom čamdžiji koji će nas prevesti na „onu stranu”. Taj naslov objašnjava moju potrebu i nameru da se ovim pesmama odužim, ne samo najbližim precima koji su svojom toplinom i nežnošću, dobrotom, a katkad i

Kultura

24.11.2015 u 18:42

Milivoju Neninu uručena nagrada „Milan Bogdanović”

U Kulturno-prosvetnoj zajednici Srbije, nagradu „Milan Bogdanović”, koja se sastoji od povelje i novčanog iznosa, Milivoju Neninu uručili su Ljubomir Simović i Dušan Stojković. Nagradu, koja se dodeljuje za najbolju književnu kritiku domaće knjige objavljenu u listovima, časopisima, na radiju i televiziji u Republici Srbiji, u 2014. godini, Nenin je dobio za tekst štampan u „Beogradskom književnom časopisu”, br. 36–37, jesen–zima 2014 – „Odbrane Ljubomira Simovića”. Žiri, koji je radio u sastavu: Dušan Stojković (predsednik), Dragana V. Todoreskov i Zoran Hr. Radisavljević, odluku je doneo jednoglasno. U tekstu, na sebi svojstven način, od prve prepoznat i prepoznatljiv u aktuelnoj našoj književnoj kritici, kaže se u obrazloženju žirija, autor piše o zbirci „Titanik u akvarijumu” znamenitog srpskog

Kultura

25.11.2015 u 08:15

Izvozićemo žito u svet, a izgubićemo pisce

Pisci su do sada u Argentini bili zadovoljni iako je vreme tržišnog diktata mnoge nateralo da zaborave na umetnost i da se posvete rezervnim zanimanjima. U Buenos Ajresu su, ipak, opstali levičarski književni kružoci, zahvaljujući izdašnoj pomoći države, pa je argentinska literatura sa grupom pisaca bila počasni gost na poslednjem Pariskom sajmu knjiga i na najvećoj latinoameričkoj smotri književnosti u Gvadalahari. Slučaj je hteo da Karlos Aleta, argentinski književni kritičar, pisac i urednik jedinog književnog dodatka na latinoameričkom kontinentu, prođe kroz Beograd baš kada je u njegovoj domovini za novog predsednika izabran Maurisio Makri, dosadašnji gradonačelnik Buenos Ajresa, eksplicitni pobornik tržišne ekonomije i protivnik državnih subvencija . Predviđa se da će Argentina

Kultura

20.11.2015 u 22:05

Nisam se u Lajkovcu belog 'leba baš najeo

U ovogodišnjem „Kolu” Srpska književna zadruga objavila je novi roman Radovana Belog Markovića (1947) pod naslovom „Putnikova ciglana”. Jedan od junaka romana je i „mnimi literata R. B. Marković”, za koga autor kaže da je upravo onakav spisatelj kakav, u ćelijskom poimanju, spisatelj i treba da bude: magleni pojav o kojemu se sleganjem ramena najvećma kazuje, neomrznut ni izbliza toliko koliko se vikalo na njega... Zašto u podnaslovu romana – „Zaludno pletivo”, da li smo došli do tačke kada je sve obesmišljeno? „Krajnja zaključenja” čitaocima bih prepustio, ali ne vidim, s književne strane, ništa rđavo u romanu o „zalud-pleteniju” jednog romana, tim pre što čovek i inače retko domašuje svoju zamisao, čime se unekoliko i opravdava odavanje počasti „poginulom piscu” – na poprištu

Kultura

17.11.2015 u 22:00

Knjiga o Mejbl Grujić – srpski „Rat i mir”

Teslina fondacija iz Filadelfije pre nekoliko godina predložila je da se napiše knjiga – priručnik o Nikoli Tesli, koji bi bio deo gradiva u američkim srednjim školama. Odlučili su da taj posao povere Maji Herman Sekulić koja poslednju deceniju živi u Njujorku i poznaje američku čitalačku publiku. Maja Herman Sekulić u Beogradu je diplomirala svetsku književnosti i doktorirala na Prinstonu. Do sada je objavila 12 knjiga, piše poeziju, romane, eseje i bavi se prevođenjem. Juče je predstavljena njena knjiga o Tesli „Who was Nikola Tesla – the genius who gave us light” (izdanje Zavoda za udžbenike) i „Ma belle – Mejbl Grujić, prva američka dama Srbije”, u izdanju „Službenog glasnika”.

Kultura

27.10.2015 u 22:00

Užasima nema kraja

Argentinska književnica Luisa Valensuela, jedno od najznačajnijih imena savremene hispanoameričke književnosti, autorka brojnih eseja, romana i pripovetki, predsednica argentinskog PEN-a i višestruko nagrađivana i prevođena autorka, srpskoj književnoj publici je poznata uglavnom iz antologija hispanoameričke proze, kao i po zbirci priča „Zamena oružja”, koja se pojavila početkom...

Kultura

17.10.2015 u 21:57

Slovenci o sebi govore da su levičari

Dana 26. februara 1992. MUP Slovenije izbrisao je iz svog registra 25.671 građanina Slovenije, koji nisu bili slovenačke nacionalnosti, i oni su postali ilegalni imigranti u svojoj zemlji. Slovenački pisac Miha Macini (1961) napisao je roman „Izbrisana”, o mladoj samohranoj majci koja u porodilištu saznaje da je nema u računarskim sistemima i da ona i njeno dete službeno ne postoje. Roman, u...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost