Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Култура

08.12.2015 у 10:05

Нова књига Веселина Марковића „Светлост на води”, у издању београдског „Архипелага”, готово да је жанровски неодредљива због тога што се текстови садржани у њој налазе на граници путописа, есеја и прича. Али, оно што је овде заједничко различитим врстама књижевних израза јесте то што се односе на Норвешку, земљу у којој је аутор живео четири године, на њену природу, културу и људе. Веселин Марковић, поред осталог, добитник је Виталове награде за роман „Израњање”, а за роман „Ми различити” добио је Награду града Београда, признања „Бора Станковић” и „Матијевић”, док је нацрт тог романа добио стипендију „Борислав Пекић”. Веселин Марковић сада живи у Стразбуру. „Током првог норвешког лета осећао сам да нисам променио само земљу већ и начин на који гледам свет”, написали сте. Зашто је

Култура

07.12.2015 у 11:36

Освежење

У предворју једне наше установе, испред спомен-плоче на којој су урезана слова, имена и презимена оних који су у тој установи радили, а погинули су током два светска рата, постављен је аутомат са домаћим и страним освежавајућим пићима. Ваљда зато што је то „највидније” место у аули. Тако тај аутомат и пластичне флашице – са обичном или газираном водом, и са кока-колом, мада у аутомату има и чоколадица – заклањају имена и презимена страдалих. Морате добро да се помучите да прочитате шта пише на спомен-плочи, не само како су се звали ти људи, већ и њихове године рођења и смрти. Опет, једно им је заједничко: мало ко од њих је доживео више од двадесет две, двадесет једну, двадесет

Култура

02.12.2015 у 22:05

Да ли је Србин нерадник који воли празник

Арчибалд Рајс пре Арчибалда Рајса. Такав опис одговара пољском лекару Јоахиму Медовичу који је 1842. године дошао у Кнежевину Србију, био професор судске медицине на Великој школи, аутор првих уџбеника из ове области, учесник српско-турских ратова и писац студије о манама и недостацима српског народа са којим је провео више од пола века. Пољак који је примио православну веру, оженио се са Српкињом, посрбио име у Аћим Медовић, до краја живота остао је у Србији и сахрањен је на Старом београдском гробљу. Српски народ му се одужио за живота, а поводом обележавања 200 година од његовог рођења, у Српској академији наука и уметности, недавно је представљен зборник „Др Аћим Медовић (1815–1893) – живот и дело” у издању САНУ и Српског лекарског друштва. Рођен у Подвиздову у источној

Култура

28.11.2015 у 09:05

Преводиоци као и глумци, себе дају другима

Народна библиотека „Стефан Првовенчани” из Краљева, у едицији „Повеља”, објавила је прву песничку књигу Јамине Нешковић (1958), под насловом „Обол”. Јасмина Нешковић дипломирала је светску књижевност. Преводи с португалског и италијанског. Добитница је наших најзначајнијих награда за преводилаштво. Превела је више од 40 књига португалских и бразилских писаца: Фернанда Песоу, Жозеа Сарамага, Жоржа Амада, Паула Коеља... Зашто сте збирци дали наслов „Обол”? Обол може да значи дуг, дар, допринос, а по свом основном значењу реч је о оном „новчићу” који сви ми морамо да дамо митском чамџији који ће нас превести на „ону страну”. Тај наслов објашњава моју потребу и намеру да се овим песмама одужим, не само најближим прецима који су својом топлином и нежношћу, добротом, а каткад и грубошћу

Култура

24.11.2015 у 18:42

Миливоју Ненину уручена награда „Милан Богдановић”

У Културно-просветној заједници Србије, награду „Милан Богдановић”, која се састоји од повеље и новчаног износа, Миливоју Ненину уручили су Љубомир Симовић и Душан Стојковић. Награду, која се додељује за најбољу књижевну критику домаће књиге објављену у листовима, часописима, на радију и телевизији у Републици Србији, у 2014. години, Ненин је добио за текст штампан у „Београдском књижевном часопису”, бр. 36–37, јесен–зима 2014 – „Одбране Љубомира Симовића”. Жири, који је радио у саставу: Душан Стојковић (председник), Драгана В. Тодоресков и Зоран Хр. Радисављевић, одлуку је донео једногласно. У тексту, на себи својствен начин, од прве препознат и препознатљив у актуелној нашој књижевној критици, каже се у образложењу жирија, аутор пише о збирци „Титаник у акваријуму” знаменитог српског

Култура

25.11.2015 у 08:15

Извозићемо жито у свет, а изгубићемо писце

Писци су до сада у Аргентини били задовољни иако је време тржишног диктата многе натерало да забораве на уметност и да се посвете резервним занимањима. У Буенос Ајресу су, ипак, опстали левичарски књижевни кружоци, захваљујући издашној помоћи државе, па је аргентинска литература са групом писаца била почасни гост на последњем Париском сајму књига и на највећој латиноамеричкој смотри књижевности у Гвадалахари. Случај је хтео да Карлос Алета, аргентински књижевни критичар, писац и уредник јединог књижевног додатка на латиноамеричком континенту, прође кроз Београд баш када је у његовој домовини за новог председника изабран Маурисио Макри, досадашњи градоначелник Буенос Ајреса, експлицитни поборник тржишне економије и противник државних субвенција . Предвиђа се да ће Аргентина пратити

Култура

20.11.2015 у 22:05

Нисам се у Лајковцу белог 'леба баш најео

У овогодишњем „Колу” Српска књижевна задруга објавила је нови роман Радована Белог Марковића (1947) под насловом „Путникова циглана”. Један од јунака романа је и „мними литерата Р. Б. Марковић”, за кога аутор каже да је управо онакав списатељ какав, у ћелијском поимању, списатељ и треба да буде: маглени појав о којему се слегањем рамена највећма казује, неомрзнут ни изблиза толико колико се викало на њега... Зашто у поднаслову романа – „Залудно плетиво”, да ли смо дошли до тачке када је све обесмишљено? „Крајња закључења” читаоцима бих препустио, али не видим, с књижевне стране, ништа рђаво у роману о „залуд-плетенију” једног романа, тим пре што човек и иначе ретко домашује своју замисао, чиме се унеколико и оправдава одавање почасти „погинулом писцу” – на попришту битке за коју се

Култура

17.11.2015 у 22:00

Књига о Мејбл Грујић – српски „Рат и мир”

Теслина фондација из Филаделфије пре неколико година предложила је да се напише књига – приручник о Николи Тесли, који би био део градива у америчким средњим школама. Одлучили су да тај посао повере Маји Херман Секулић која последњу деценију живи у Њујорку и познаје америчку читалачку публику. Мајa Херман Секулић у Београду је дипломирала светску књижевности и докторирала на Принстону. До сада је објавила 12 књига, пише поезију, романе, есеје и бави се превођењем. Јуче је представљена њена књига о Тесли „Who was Nikola Tesla – the genius who gave us light” (издање Завода за уџбенике) и „Ma belle – Мејбл Грујић, прва америчка дама Србије”, у издању „Службеног гласника”.

Култура

27.10.2015 у 22:00

Ужасима нема краја

Аргентинска књижевница Луиса Валенсуела, једно од најзначајнијих имена савремене хиспаноамеричке књижевности, ауторка бројних есеја, романа и приповетки, председница аргентинског ПЕН-а и вишеструко награђивана и превођена ауторка, српској књижевној публици је позната углавном из антологија хиспаноамеричке прозе, као и по збирци прича „Замена оружја”, која се појавила почетком...

Култура

17.10.2015 у 21:57

Словенци о себи говоре да су левичари

Дана 26. фебруара 1992. МУП Словеније избрисао је из свог регистра 25.671 грађанина Словеније, који нису били словеначке националности, и они су постали илегални имигранти у својој земљи. Словеначки писац Миха Мацини (1961) написао је роман „Избрисана”, о младој самохраној мајци која у породилишту сазнаје да је нема у рачунарским системима и да она и њено дете службено не постоје. Роман, у...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: књижевност