Tag: književnost

Slovenački lingvista i slavista i jedan od osnivača slavistike Jernej Kopitar rođen je na današnji dan pre 330 godina. Kopitar, koji je bio i cenzor austrijske vlade za slovenske i grčke knjige, rođen je u mestu Repnje kod grada Vodice u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, a današnjoj Sloveniji. Prevodio je na nemački i latinski, radio je na stvaranju zajedničkog književnog jezika Slovenaca i pomagao je Vuku...

Petar Pajić (1935) ovogodišnji je dobitnik nagrade „Žička hrisovulja” za, kako se kaže u obrazloženju žirija, „dubinski pesnički portret Srbije predačke i savremene”. Pajić, kaže Dragan Hamović, predsednik žirija, kao malo koji pesnik danas, uistinu je zaslužio da upravo u Žiči našega stradanja i opstanka, u kojoj se proslavio i njegov zemljak, sveti vladika i duboki i blagi pesnik Nikolaj, primi...

Ciča zima u Njujorku, značajni američki pisac Don de Lilo dolazi na intervju sa tamnim naočarima i bejzbol kapom, obavijen kabastom odećom, bezvoljno osmatra stolicu, zatim seda, i očekuje pitanje od novinara (a poznato je da novinare ne voli). Zatim od sagovornika čuje: „Da li Vi u svojim delima pokušavate da pronađete odgovor na pitanje kako poraziti smrt?” De Lilo zastaje, skida naočare, svlači...

Ima u njenoj prozi dirljivih detalja iz ranog detinjstva, dramatike u opisu događaja iz devojačkog perioda... Ali ko je očekivao da će saznati podrobnije kako bivša prva dama može (i da li) voli bivšeg predsednika Džordža Buša, ili bar kako uopšte funkcioniše brak između bivše bibliotekarke koja obožava da čita, i sina bivšeg predsednika koji knjigu ne uzima u ruke, a pogotovo ako hoće da ima uvid u...

Ja­smi­na Ne­ško­vić (1958), do­bi­la je na­gra­du „Ra­do­je Ta­tić” za naj­bo­lji pre­vod sa špan­skog i por­tu­gal­skog je­zi­ka, za pre­vod knji­ge „Spo­me­nik ki­se­o­ni­ku” (de­set bra­zil­skih pe­sni­ka), ko­ju je ob­ja­vi­la iz­da­vač­ka ku­ća „Pa­i­de­ia” iz Be­o­gra­da. Za­vr­ši­la je stu­di­je svet­ske knji­žev­no­sti u Be­o­gra­du, pre­vo­di­la je sa ita­li­jan­skog, a po­sled­njih...

Mo­no­gra­fi­ja Dra­go­lju­ba Ac­ko­vi­ća „Ro­mi u Be­o­gra­du”, u iz­da­nju „Ro­min­ter pre­sa”, kroz isto­rij­ske iz­vo­re, sve­do­če­nja i no­vin­ske član­ke, pra­ti ži­vot Ro­ma od pr­vih pi­sa­nih tra­go­va iz pe­ra He­ro­do­ta (3. vek p.n.e.), do 2000. go­di­ne. Pre­ma re­či­ma Dra­go­lju­ba Ac­ko­vi­ća, pri­ku­plja­nje gra­đe za ovu knji­gu bi­lo je pri­lič­no na­por­no jer ima vr­lo ma­lo...

Na dru­gom po re­du knji­žev­nom fe­sti­va­lu „KRO­KO­DIL” svoj no­vi ro­man „Ljep­ši kraj”, u iz­da­nju ku­će Sa­mi­zdat B92, pred­sta­vio je i pi­sac Be­kim Sej­ra­no­vić (1972) ko­ji je ovim po­vo­dom do­pu­to­vao iz Nor­ve­ške. Po­re­klom iz Brč­kog, Sej­ra­no­vić je či­ta­lač­koj pu­bli­ci po­znat po pret­hod­noj knji­zi „Ni­gdje, ni­ot­ku­da”, za ko­ju je do­bio na­gra­du „Me­ša...

Klaudio Magris je pripovedač koji ničim ne maskira svoj pripovedni postupak, već, s punim poverenjem u moć književnog istraživanja istine, otvoreno raspravlja sa izvorima za svoje teme bilo da su oni iskustveni, književni ili istorijski. Na primeru tri različite knjige proze objavljene na srpskom u Izdavačkoj kući Arhipelag (Vi ćete, dakle, razumeti, Nagađanja o jednoj sablji i Mikrokosmosi)...

Povodom nemilih događaja na poslednjoj sednici Gradskog veća grada Vranja oglasili su se Udruženje književnika Srbije i Udruženje pisaca opštine Vranje. Na toj sednici, da podsetimo, razmatran je izveštaj o radu Književne zajednice „Borisav Stanković”, sa finansijskim izveštajem za 2009. i izveštajem o realizaciji „Borine nedelje” ove godine. Izveštaj o radu Književne zajednice i finansijski izveštaj...

Jed­na od naj­či­ta­ni­jih i naj­ce­nje­ni­jih sa­vre­me­nih ru­skih knji­žev­ni­ca Ol­ga Slav­ni­ko­va bi­će gost Be­o­gra­da, Pan­če­va, No­vog Sa­da, Zre­nja­ni­na i svog srp­skog iz­da­va­ča „Ar­hi­pe­la­ga” od da­nas do 21. ma­ja. Ve­li­ko be­o­grad­sko knji­žev­no ve­če Slav­ni­ko­ve bi­će upri­li­če­no u uto­rak 18. ma­ja, u ga­le­ri­ji Art­get Kul­tur­nog cen­tra Be­o­gra­da, u 19 ča­so­va,...