Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

24.07.2018 u 22:00

Mina – ženski soko

Zahvaljujući inicijativi Srpskog kulturno i prosvjetnog društva „Prosveta” iz Beča u ovom gradu postoji bista Vuka Karadžića, park u znak sećanja na Dijanu Budisavljević, spomen-ploča Savi Mrkalju, a sada se predlaže i postavljanje spomen-ploče na zgradi gde je živela slikarka Mina Karadžić, povodom 190 godina od njenog rođenja. Svetlana Matić iz Beča, inače potpredsednica ovog društva, upravo je na srpskom objavila knjigu „Pevam danju, pevam noću – pisma Mini Karadžić” i time podsetila na zasluge koje je imala kćerka Vuka Karadžića u građenju kulturnih veza između Austrije i Srbije. – Mina Karadžić je rođena 1828. u Beču. S 15 godina počela je da uči očev, srpski jezik, a potom se posvetila učenju likove umetnosti u Švajcarskoj, Francuskoj, Italiji i Nemačkoj. Naslikala je portret Branka Radičevića,

Kultura

08.07.2018 u 21:51

Ljubavni jadi Čajkovskog

„O moj Bože, kakvo anđeosko stvorenje, i kako žudim da budem njegov rob, igračka, njegovo vlasništvo”. Ove nežne i strasne reči ispisao je jedan od najznačajnijih ruskih kompozitora Petar Iljič Čajkovski. No, ova emotivna bujica ruskog muzičkog stvaraoca do sada je bila skrivena od javnosti i te reči samo su delić iz mora pisama koja su tek danas, 125 godina nakon smrti Čajkovskog, objavljena. Razlog je jednostavan – predmet kompozitorove i dirigentove telesne požude bili su muškarci. „Papiri Čajkovskog: Otključavanje porodične arhive” (The Tchaikovsky Papers: Unlocking the Family Archive), u izdanju „Jejl juniversiti presa”, naziv je nedavno objavljene knjige koja nudi fascinantnu kolekciju pisama i beleški iz arhiva Muzeja „Čajkovski” koji se nalazi u gradu Klinu gde je kompozitor

Kultura

07.07.2018 u 21:21

Književnice imaju više razloga da menjaju svet

Književnost za mene predstavlja poslednje utočište gde se još može reći istina. Ono što istoričari ili političari imaju da kažu više me ni najmanje ne zanima, izjavila je češka književnica Ratka Denemarkova, čiju je knjigu „Prilog istoriji radosti” o nasilju nad ženama, kroz istoriju do danas, objavila izdavačka kuća „Štrik”. Denemarkova će biti gošća Festivala novog stvaralaštva „Njena zemlja”, koji će od 18. do 20. septembra biti održan u Domu omladine Beograda. Roman „Prilog istoriji radosti” podstakao je glavnu urednicu u „Štriku” Ljubicu Pupezin da književnosti koju stvaraju prevashodno autorke posveti ovaj festival. Međutim, i druga izdanja „Štrika”, iz pera književnica, jednako su podsticajna, što ona objašnjava činjenicom da žene danas imaju više razloga da menjaju svet.

Kultura

30.06.2018 u 23:15

Između Hansa i Alije

Ukoliko se setimo filma „Moja velika mrsna pravoslavna svadba”, koji je tako dirljivo i zabavno opisao život Grka u Americi, sa svim onim urnebesnim nesporazumima kakvi nastaju u sudaru dve kulture, tada je dovoljno da zamislimo Nemačku umesto Amerike i Turke umesto Grka – pa da dobijemo ništa manje živopisne scene „Jednog Hansa sa ljutim sosom” koji je snimljen po istoimenoj knjizi Hatidže Akin, nemačke književnice, novinarke i aktivistkinje turskog porekla. Porodica mlade (ali ne više toliko mlade) novinarke – jer je reč o nekoj vrsti autobiografije – okupila se u njenom berlinskom stanu da najzad upozna budućeg zeta Hansa. Tu su otac, majka, tri sestre i brat, tu je gomila domaćih gurmanluka na stolu – uključujući, naravno, burek, baklave i punjene patlidžane, tu su (doduše samo

Kultura

27.06.2018 u 22:00

Pobuna protiv „diktature sadašnjosti”

Događaji iz ne tako davne prošlosti Španije, poznate i nepoznate ličnosti čija su dela ostavila traga i na današnje generacije, i pokrenula ona važna, univerzalna pitanja ljudskog postojanja u teškim vremenima (doduše, koja nisu takva?) glavne su teme romana Havijera Serkasa, jednog od najznačajnijih savremenih španskih pisaca. Profesor španske književnosti na univerzitetu u Đeroni, stalni saradnik katalonskog izdanja „El Paisa”, dobitnik mnogih literarnih nagrada – a vest o najnovijoj stigla je iz Italije baš kad je doputovao u Srbiju – bio je gost na 7. Beogradskom festivalu evropske književnosti na kojem je predstavljen njegov roman „Hohštapler“, upravo objavljen na srpskom jeziku. U intervjuu za „Politiku”, Serkas govori o „Hohštapleru”, o svom najpoznatijem delu „Salaminski vojnici” (obe

Kultura

14.06.2018 u 22:00

Moj otac je voleo da putuje

Specijalni gost Pete međunarodne bijenalne konferencije posvećene Džonu Apdajku, koja je nedavno održana na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, bio je piščev sin Majkl Apdajk. Džon Apdajk imao je četvoro dece u braku sa Meri Penington, koju je kao student na Harvardu upoznao 1953. godine, dok je ona studirala umetnost na Radklifu. Posle razvoda od prve supruge 1974. godine, Apdajk je sklopio drugi brak sa Martom Bernhard 1977. godine, koji je trajao više od 30 godina. Živeli su u Masačusetsu. Prilikom ovog boravka u Beogradu, Majkl Apdajk pokazivao je porodične slike sa putovanja, sa skijanja, otkrivajući i detalje iz života svoje porodice. U ovom razgovoru za „Politiku” govorio je i o svom umetničkom, vajarskom, pozivu.

Kultura

07.06.2018 u 09:20

Knjige od vrednosti nikad nisu bile masovna potreba

Novi Sad – Izdavački centar Matice srpske objavio je svoje deveto kolo Antologijske edicije „Deset vekova srpske književnosti“. U novom kolu je deset knjiga odabranih velikana srpske književnosti, među kojima su Dobrica Ćosić, Danilo Kiš, Miodrag Pavlović... Uvrštene su i dve antologije književnosti za decu, ne samo Zmaj, Duško Radović i Ršumović, već i mnogi drugi dečji pisci. Da je edicija ranije izašla, našalio se poznati filolog i tvorac pravopisa prof. dr Mato Pižurica, u neke školske radne sveske ovih dana možda ne bi ušli stihovi jedne estradne zvezde. Pižurica je predsednik skupštine Izdavačkog centra Matice srpske, koji je juče na svečanoj promociji novog kola edicije „Deset vekova srpske književnosti“ istakao da je njen glavni urednik Miro Vuksanović, sa dosadašnje 92

Kultura

03.06.2018 u 22:00

Za mene je pisanje vrsta istrage

Jedan od najznačajnijih engleskih pisaca današnjice Ijan Makjuan otvorio je Petu bijenalnu međunarodnu konferenciju posvećenu Džonu Apdajku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Trećeg dana njegovog boravka u našem gradu, u kojem je prvi put i gde mu je, kako kaže, ukazano veliko gostoprimstvo, nalazimo se s njim i razgovaramo o novom romanu „Orahova ljuska” (Čarobna knjiga), ali i o stanju u svetu, čiji je Makjuan pažljivi analitičar. Prema „Dejli telegrafu”, Makjuan je 19. na listi od stotinu najmoćnijih ljudi britanske kulture, a „Tajms” ga je uvrstio među 50 najvećih britanskih pisaca od 1945. U „Paideji” čitali smo njegove romane „Iskupljenje”, „Amsterdam”, „Sanjar”, „Istrajna ljubav”, a „Čarobna knjiga” prošle godine objavila je i njegov roman „Zakon o deci”.

Kultura

23.05.2018 u 09:12

Odlazak Filipa Rota

Nastupio je kraj ere, jer preminuo je jedan od najvećih pisaca današnjice Filip Rot, autor romana „Američka pastorala”, „Udala sam se za komunistu”, „Portnojeva boljka”, „Uniženje”, „Profesor želje”, „Nemeza” (kod nas ih je objavila izdavačka kuća „Paideja”, a ranije i „Narodna knjiga”)... Rot, koji je bio autor toliko duhovit u privatnosti da je po mišljenjima prijatelja mogao da izgradi karijeru stend-ap komičara, i u literaturi toliko subverzivan, da je znao da protrese jevrejsku zajednicu, kao i američke puritance. Strasnog ljubitelja bejzbola i Bruklin Dodžersa, izdalo je srce u 85. godini. Književnost po njegovom shvatanju nije „izbor za mis moralne lepote”, već snaga iznikla iz drskosti da se u reči udahne život, da se sopstvena biografija krivotvori i preobrati u moćnu metaforu. Život jevrejske srednje klase, idilično detinjstvo u Njuarku, u Nju Džerziju, antisemitizam, muška seksualnost i pitanja identiteta teme su kojima je Rot bio zaokupljen u svojim delima. Motivi intelektualnih i erotskih iskustava uticali su na njegovo rano stvaralaštvo.

Kultura

21.05.2018 u 21:40

U socijalizmu umetnost je bila zamena za religiju

Predrag Finci je „ubio” Franca Ferdinanda. Bilo je to u filmu „Sarajevski atentat” Fadila Hadžića 1968. u kojem je Finci glumio Principa. Svoje principe kasnije je potvrđivao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu kao redovni profesor estetike. Rođen je 1946. u sefardskoj porodici u kojoj je većina članova bila žrtva Holokausta. Emigrirao je 1993. u London gde je radio kao istraživač na UCL-u. Nedavno je u Beogradu predstavio svoju novu knjigu „Ukratko” (Faktum izdavaštvo) u kojoj razmatra temu ništavila, odnos filozofa i smrti, sopstvenu konačnost. Za naš list definiše najbitnija filozofska pitanja današnjice.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost