Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

24.07.2018 у 22:00

Мина – женски соко

Захваљујући иницијативи Српског културно и просвјетног друштва „Просвета” из Беча у овом граду постоји биста Вука Караџића, парк у знак сећања на Дијану Будисављевић, спомен-плоча Сави Мркаљу, а сада се предлаже и постављање спомен-плоче на згради где је живела сликарка Мина Караџић, поводом 190 година од њеног рођења. Светлана Матић из Беча, иначе потпредседница овог друштва, управо је на српском објавила књигу „Певам дању, певам ноћу – писма Мини Караџић” и тиме подсетила на заслуге које је имала кћерка Вука Караџића у грађењу културних веза између Аустрије и Србије. – Мина Караџић је рођена 1828. у Бечу. С 15 година почела је да учи очев, српски језик, а потом се посветила учењу ликове уметности у Швајцарској, Француској, Италији и Немачкој. Насликала је портрет Бранка Радичевића,

Култура

08.07.2018 у 21:51

Љубавни јади Чајковског

„О мој Боже, какво анђеоско створење, и како жудим да будем његов роб, играчка, његово власништво”. Oве нежне и страсне речи исписао је један од најзначајнијих руских композитора Петар Иљич Чајковски. Но, ова емотивна бујица руског музичког ствараоца до сада је била скривена од јавности и те речи само су делић из мора писама која су тек данас, 125 година након смрти Чајковског, објављена. Разлог је једноставан – предмет композиторове и диригентове телесне пожуде били су мушкарци. „Папири Чајковског: Откључавање породичне архиве” (The Tchaikovsky Papers: Unlocking the Family Archive), у издању „Јејл јуниверсити преса”, назив је недавно објављене књиге која нуди фасцинантну колекцију писама и белешки из архива Музеја „Чајковски” који се налази у граду Клину где је композитор живео 12

Култура

07.07.2018 у 21:21

Књижевнице имају више разлога да мењају свет

Књижевност за мене представља последње уточиште где се још може рећи истина. Оно што историчари или политичари имају да кажу више ме ни најмање не занима, изјавила је чешка књижевница Ратка Денемаркова, чију је књигу „Прилог историји радости” о насиљу над женама, кроз историју до данас, објавила издавачка кућа „Штрик”. Денемаркова ће бити гошћа Фестивала новог стваралаштва „Њена земља”, који ће од 18. до 20. септембра бити одржан у Дому омладине Београда. Роман „Прилог историји радости” подстакао је главну уредницу у „Штрику” Љубицу Пупезин да књижевности коју стварају превасходно ауторке посвети овај фестивал. Међутим, и друга издања „Штрика”, из пера књижевница, једнако су подстицајна, што она објашњава чињеницом да жене данас имају више разлога да мењају свет.

Култура

30.06.2018 у 23:15

Између Ханса и Алије

Уколико се сетимо филма „Моја велика мрсна православна свадба”, који је тако дирљиво и забавно описао живот Грка у Америци, са свим оним урнебесним неспоразумима какви настају у судару две културе, тада је довољно да замислимо Немачку уместо Америке и Турке уместо Грка – па да добијемо ништа мање живописне сцене „Једног Ханса са љутим сосом” који је снимљен по истоименој књизи Хатиџе Акин, немачке књижевнице, новинарке и активисткиње турског порекла. Породица младе (али не више толико младе) новинарке – јер је реч о некој врсти аутобиографије – окупила се у њеном берлинском стану да најзад упозна будућег зета Ханса. Ту су отац, мајка, три сестре и брат, ту је гомила домаћих гурманлука на столу – укључујући, наравно, бурек, баклаве и пуњене патлиџане, ту су (додуше само имагинарни)

Култура

27.06.2018 у 22:00

Побуна против „диктатуре садашњости”

Догађаји из не тако давне прошлости Шпаније, познате и непознате личности чија су дела оставила трага и на данашње генерације, и покренула она важна, универзална питања људског постојања у тешким временима (додуше, која нису таква?) главне су теме романа Хавијера Серкаса, једног од најзначајнијих савремених шпанских писаца. Професор шпанске књижевности на универзитету у Ђерони, стални сарадник каталонског издања „Ел Паиса”, добитник многих литерарних награда – а вест о најновијој стигла је из Италије баш кад је допутовао у Србију – био је гост на 7. Београдском фестивалу европске књижевности на којем је представљен његов роман „Хохштаплер“, управо објављен на српском језику. У интервјуу за „Политику”, Серкас говори о „Хохштаплеру”, о свом најпознатијем делу „Саламински војници” (обе

Култура

14.06.2018 у 22:00

Мој отац је волео да путује

Специјални гост Пете међународне бијеналне конференције посвећене Џону Апдајку, која је недавно одржана на Филолошком факултету Универзитета у Београду, био је пишчев син Мајкл Апдајк. Џон Апдајк имао је четворо деце у браку са Мери Пенингтон, коју је као студент на Харварду упознао 1953. године, док је она студирала уметност на Радклифу. После развода од прве супруге 1974. године, Апдајк је склопио други брак са Мартом Бернхард 1977. године, који је трајао више од 30 година. Живели су у Масачусетсу. Приликом овог боравка у Београду, Мајкл Апдајк показивао је породичне слике са путовања, са скијања, откривајући и детаље из живота своје породице. У овом разговору за „Политику” говорио је и о свом уметничком, вајарском, позиву.

Култура

07.06.2018 у 09:20

Књиге од вредности никад нису биле масовна потреба

Нови Сад – Издавачки центар Матице српске објавио је своје девето коло Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности“. У новом колу је десет књига одабраних великана српске књижевности, међу којима су Добрица Ћосић, Данило Киш, Миодраг Павловић... Уврштене су и две антологије књижевности за децу, не само Змај, Душко Радовић и Ршумовић, већ и многи други дечји писци. Да је едиција раније изашла, нашалио се познати филолог и творац правописа проф. др Мато Пижурица, у неке школске радне свеске ових дана можда не би ушли стихови једне естрадне звезде. Пижурица је председник скупштине Издавачког центра Матице српске, који је јуче на свечаној промоцији новог кола едиције „Десет векова српске књижевности“ истакао да је њен главни уредник Миро Вуксановић, са досадашње 92 књиге,

Култура

03.06.2018 у 22:00

За мене је писање врста истраге

Jедан од најзначајнијих енглеских писаца данашњице Ијан Макјуан отворио је Пету бијеналну међународну конференцију посвећену Џону Апдајку на Филолошком факултету у Београду. Трећег дана његовог боравка у нашем граду, у којем је први пут и где му је, како каже, указано велико гостопримство, налазимо се с њим и разговарамо о новом роману „Орахова љуска” (Чаробна књига), али и о стању у свету, чији је Макјуан пажљиви аналитичар. Према „Дејли телеграфу”, Макјуан је 19. на листи од стотину најмоћнијих људи британске културе, а „Тајмс” га је уврстио међу 50 највећих британских писаца од 1945. У „Паидеји” читали смо његове романе „Искупљење”, „Амстердам”, „Сањар”, „Истрајна љубав”, а „Чаробна књига” прошле године објавила је и његов роман „Закон о деци”.

Култура

23.05.2018 у 09:12

Одлазак Филипа Рота

Наступио је крај ере, јер преминуо је један од највећих писаца данашњице Филип Рот, аутор романа „Америчка пасторала”, „Удала сам се за комунисту”, „Портнојева бољка”, „Унижење”, „Професор жеље”, „Немеза” (код нас их је објавила издавачка кућа „Паидеја”, а раније и „Народна књига”)... Рот, који је био аутор толико духовит у приватности да је по мишљењима пријатеља могао да изгради каријеру стенд-ап комичара, и у литератури толико субверзиван, да је знао да протресе јеврејску заједницу, као и америчке пуританце. Страсног љубитеља бејзбола и Бруклин Доџерса, издало је срце у 85. години. Књижевност по његовом схватању није „избор за мис моралне лепоте”, већ снага изникла из дрскости да се у речи удахне живот, да се сопствена биографија кривотвори и преобрати у моћну метафору. Живот јеврејске средње класе, идилично детињство у Њуарку, у Њу Џерзију, антисемитизам, мушка сексуалност и питања идентитета теме су којима је Рот био заокупљен у својим делима. Мотиви интелектуалних и еротских искустава утицали су на његово рано стваралаштво.

Култура

21.05.2018 у 21:40

У социјализму уметност је била замена за религију

Предраг Финци је „убио” Франца Фердинанда. Било је то у филму „Сарајевски атентат” Фадила Хаџића 1968. у којем је Финци глумио Принципа. Своје принципе касније је потврђивао на Филозофском факултету у Сарајеву као редовни професор естетике. Рођен је 1946. у сефардској породици у којој је већина чланова била жртва Холокауста. Емигрирао је 1993. у Лондон где је радио као истраживач на UCL-у. Недавно је у Београду представио своју нову књигу „Укратко” (Фактум издаваштво) у којој разматра тему ништавила, однос филозофа и смрти, сопствену коначност. За наш лист дефинише најбитнија филозофска питања данашњице.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 14:10

Једна особа погинула у судару аутомобила на Бановом брду

17.06.2026 у 14:07

У Скупштини Србије одређена једносатна пауза до 15 сати

17.06.2026 у 14:05

Додељене нове двојезичне туристичке легитимације за 254 туристичка водича

17.06.2026 у 14:02

Влајић тврди да Вучићева позиција слаби, чињенице показују супротно

17.06.2026 у 13:57

Завршена истрага против Јануковича и бивших званичника због догађаја на Мајдану

17.06.2026 у 13:52

Понош o Јакшићу: Био је безобразан и добро је прошао