Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.72	117.37
102.16	102.77	102.47
127.35	128.12	127.74

Kultura

12.03.2016 u 17:26

Izložba portreta Mome Kapora

Novi Sad – Otvaranjem izložbe portreta Mome Kapora „Momo i prijatelji”, u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, preksinoć su počeli „Antićevi dani”. Tradicionalna manifestacija, deveta po redu, inspirisana je odnosima Miroslava Antića sa drugim umetnicima, saopštio je Kulturni centar Novog Sada. „Izložbom Mome Kapora otvaraju se dani Mike Antića, a ova dvojica naših velikana, koji će živeti dok je sveta i veka, bili su i moji dobri drugari i otuda čast da otvorim ovu divnu i uzbudljivu izložbu”, rekla je glumica Rada Đuričin, koja je prisutnima pročitala jedan od mnogih intervjua sa Momom Kaporom. Predsednik stručnog žirija „Antićevih dana” Draško Ređep pričao je o svom poznanstvu sa Momom Kaporom i o tome kako je Momo doživljavao Miku Antića i Novi Sad. „Momo Kapor nam o

Kultura

11.03.2016 u 12:39

Svetislavu Basari nagrada „Biljana Jovanović”

Književna nagrada „Biljana Jovanović”, za najbolju knjigu u 2015. godini, pripala je Svetislavu Basari za roman „Anđeo atentata”, koji je objavila „Laguna”. Žiri, koji je radio u sastavu: Ljiljana Šop (predsednica), Marjan Čakarević i Srđan Srdić, odluku je doneo jednoglasno. U najužem izboru za ovo ugledno književno priznanje našle su i se i knjiga priča „Prepoznavanja” Jasne Dimitrijević, kao i roman „Lager” Ljubomira Koraćevića. U saopštenju žirija navodi se da je „Anđeo atentata” jedan od vrhunaca u obimnom romanesknom opusu Svetislava Basare, te da u njemu iščitavamo sve one kvalitete koji su ovog autora učinili klasikom savremene srpske literature.

Kultura

08.03.2016 u 18:37

Dobitnik Vibove nagrade bez posla i otpremnine

Vibova nagrada koja se dodeljuje mladom piscu za doprinos u oblasti satire uručena je u prostorijama našeg lista, Dejanu Dimitrijeviću Miti (1977), za knjigu „Nepodmitljive priče” u izdanju „Prosvete”. Dobitniku je plaketu uručila Ljiljana Smajlović, glavna i odgovorna urednica „Politike”, a karikaturista Jugoslav Vlahović poklonio je Dimitrijeviću Vibovu karikaturu. Priznanje nosi ime po satiričaru Vladimiru Bulatoviću Vibu (1931–1994), i ustanovljeno je 1994. godine. O dobitniku je odlučivao žiri u sastavu: Vitomir Teofilović (predsednik), Aleksandar Čotrić i Petar Mićković, koji su u osnovi Dimitrijevićevih priča primetili revolt zbog stanja u društvu, izneverenih obećanja, bahatosti i neobrazovanosti onih koji vladaju, bogaćenja manjine i siromašenja većine stanovništva, medijskih

Kultura

09.03.2016 u 09:05

Prevođenje je kao rešavanje ukrštenice

Naša kultura bogatija je za još jedno kapitalno izdanje, i to kineske lirike od 11. veka pre naše ere do kraja 12. veka, u prevodu sa starokineskog na srpski jezik Hirošija Jamasaki Vukelića, koji je i priredio zbirku „Sto božura u vrtu kineskih careva”, u izdanju RTS izdavaštva. Jezički redaktor knjige je Vojislav Karanović. Delo „Sto božura u vrtu kineskih careva” sadrži više od sto pesama, od 48 pesnika, a u Galeriji RTS-a biće predstavljeno u sredu 9. marta, u podne. Ovo je, inače, prvi prevod poezije sa starokineskog na srpski jezik, posle prevoda kineske lirike sa drugih jezika Crnjanskog i Dragoslava Andrića. Hiroši Jamasaki Vukelić, ukazujući pažnju i ovim izdanjima, objašnjava da se Crnjanski u prevodu na srpski jezik držao rečeničkog, a ne stihovnog principa, da se nije mnogo

Riznica

06.03.2016 u 13:56

Iguman i hadžija

Cele godine manastiru stižu iz sela pokloni. Za zavet se šalju koze. Za molitvu se doteruju jaganjci i ovce. Gde je u kući velika tuga ili retka neka radost, odande se zna dovesti koji put goveče. No ipak su, već odavno, i staje i tor prazni. Zalud seljaci vraćaju po triput poklon manastiru. Ne prođe ni nedelja, a govečeta evo natrag. Utekne. Iguman, otac Makarije, da izludi zbog toga. On je bio kafedžija u ovom istom manastiru, pre trideset godina. Sviđao mu se onda monaški život: malo posla, mnogo jela, pića na pretek, a može se i zlatna para ostaviti u sanduk. Sad vidi da nije baš sasvim tako: ima tu i briga. Eto, star je, i voli da legne, malo, posle ručka. Mlađima naredi šta da rade, a sam se izvali na sećiju. Srče kafu, dimi, drema, misli šta bi večerao i koja banka u varoši daje

Riznica

06.03.2016 u 13:49

Prosjaci pred crkvom

Prosjaci zebu na steni pločnika, do bašta, do turskih groblja. Prosjaci prose od šetača i noćnika s pruženom rukom bezvoljnoga roblja. Čuče majke, u krilu s čedom: ta rahitična jadna dojenčad što visi o materinskoj sisi i vidi svetlo prvim gledom u sažaljenju ljudi, redom! No ovi pred crkvom su pobožni prosjaci: Bogu se mole, a od ljudi prose. Na stepeništu crkvenom bosjaci trag skrušenosti usred čela nose. Znaju za bogate, i zovu ih ljudi: duh živi u njima kao Hrist u Judi. Oni prose i mole, mole i prose, i znadu za svete simbole, za vajane idole, i breme s verom snose. Na putu u prekogroblje kao zalog nose, mesto dela, gole ruke: od tvorca prosi roblje raj kao poklon za pasivne

Riznica

06.03.2016 u 13:44

Ljubav na nemačkom

Naš zemljak Petrović, potajni, tihi avanturista, snevaše još od prve mladosti da doživi ljubav na stranom jeziku. Voleti se na srpskom već mu se dosadilo. Hteo je da upozna ženu, devojku, koja ne zna ni da postoji na kugli zemljinoj Valjevo, ni da je Dušanov Zakonik važan kulturni spomenik na Balkanu. Ženu sasvim novoga mozga i srca, pa da je ispituje kao tek pronađeni kontinent. I potom, mada je po srcu bio milostiv, snevao je da mu prvi sin bude vanbračan, i da to svoje polusrpsko dete samo po slici upozna i tek pokatkad za njim uzdahne. U noć bi izmišljao ljubavne fraze na francuskom, na nemačkom. I nemački mu se nekako zgodniji činio. „Kako li se smeši u zanosu Nemica, Bečlika, kako li ruku steže, da li ramena i nos koketno drži“, pitao se uzbuđeno on. Najzad, kad bi odlučeno da

Riznica

28.02.2016 u 12:14

U jutarnja zvona

Ti opet kucaš u prozor moj, Pa šta mi nosiš, dane? Pregršti sunca, harfe, i poj, I s belim cvetom grane? No ja radosni ne čujem zvuk Što topi pokrove snega – Skrhanu harfu i grobni muk S tvoga mi donosiš brega. Po stubovima doksata mog Ti drače penješ mi grube – Zar ove vence udeli Bog Onima što ga ljube? Kao i juče, k’o svaki put, Kad zvono jutarnje bije, Ti pružaš meni krčag a ljut U njemu sičan vrije. Jutros je tako zelen i kap Svaka mi dušu zgrči, Kao da nosi prosjački štap I lebac jede sve grči. Sa tvoga daha seče me led I padam, k’o s lišćem žutim Na bregu svelih stabala red Pod sekirama krutim. I nigde zgreva... Svrh odra mog Samo kandilo rudi

Riznica

28.02.2016 u 12:09

Težak

Bolujem i kopnim u grkom čemeru i nemaštini ljutoj otkad znam za se. Bolan sam, prebolan, brate si moj slatki i medeno ljeto moje, a onako posigurno ne znam šta mi je, šta me boli. Samo ošjećam da je boljka moja velika, i Bog dragi zna, ima li joj lijeka i iladža. Snaga mi je sva utrnula i vredovna, a duša prazna, suva i iscijeđena ko iscijeđeni limun sa mora. Radim i mučim se ko teški pokajnik od rane zore do mrklog mraka; sa zvijezdom, štono vele, padam, sa zvijezdom ustajem. U proljeće, gaveljajući, gladan i suvotan, po vrletima za plugom i natapajući svaku brazdu suzom i znojem, molim se dobrom i premilosnom Bogu za rod i berićet. Preko ljeta mi se okravi smrznuta duša, i ja drkćem i strepim ko jasikovo lišće nad njivama svojim, a pod jesen, kad sve sradim u znoju i u suvo

Riznica

28.02.2016 u 12:03

Čekanje

Čekam u senci jednog starog duda Da mesec zađe, i, skrivena tamom, Po strmoj stazi što kroz noć krivuda, Da siđeš k meni čežnjivom i samom. Čekam, a lenjo prolaze minuti I sati biju na tornju daleko... Već zora sviće, blede mlečni puti, A ja još čekam, – i večno bih ček’o... O šta je to što mene veže sada Za jednu put, za jedan oblik tela I što mi duša zatreperi cela, I sva nemoćna izdiše i pada Kad me se takne jedna ruka bela! I sav zasenjen pred čudesnim sjajem Lepote njene, slab, bez jednog daha, Kao da svakog časa život dajem, Prilazim njojzi pun pobožnog straha, Posrćem, klecam, dokle me privlače, Ko provalija tamna i duboka, I dok se strasnim prelivima mrače Njena dva silna, neumitna

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost