Tag: australija mz

Evo nas ovde u Adelaidi (država Južna Australija) već nešto više od 20 godina. Prolazi vreme strahovito brzo u tuđini, ova globalna vremena su takva, kuća, posao, kuća i tako nedelja za nedeljom, i verovatno sve tako do penzije, a deca već velika. Ali ja bih malo pisao o jednom neobičnom događaju sa jednog od naših odmora u ovoj ogromnoj zemlji, koja je da podsetim veličine skoro kao cela...

U Kragujevcu beše proleće 1955. i u našem dvorištu, gde se obično sadilo povrće kao što je paradajz, cvetale su ljubičice a ja, dvanestogodišnja devojčica ih berem da dam mami, koju mnogo volim. Mama prilazi sa nekim papirima u ruci i kaže “idemo za Australiju”.  Ja preneražena, presrećna pošto idemo kod tate koga nikad nisam videla. Ali ga dobro poznajem po slici i iz pisama...

“Tata, šta je to Hrvat?” pita mene moja trogodišnja ćerkica…iz čista mira, bez razloga… Sedi tu i moja mama a njena baba, zbunjeni smo oboje... Ja ćutim, ne mogu da se setim šta da kažem a bojim se i da me majka ne preduhitri i kaže nešto „u svom stilu“... jer za moju mamu čitav svet se deli na Srbe (mi, Rusi i Grci), muslimane (Arapi i Afrikanci), Hrvate (sav...

Nikada u životu nisam mogao da zamislim da ću živeti na Južnoj polulopti a još manje na ostrvu zvanom Novi Zeland. Zato je valjda život nepredvidiv i zanimljiv, valjda....Aotearoa ili Zemlja Dugog Belog Oblaka ...2 ostrva Severno i Južno i još nekoliko manjih, veličina približna bivšoj SFRJ, stanovnika 4 miliona i sto hiljada, veći gradovi: Okland, Velington, Kristčrč, Dunedin... Službeni jezici...

Dragi brate, izvini što sam opet zvala u nezgodno vreme. Ti kažeš „samo što smo posle ručka prilegli (sijesta) a ti zvoniš!“ Brate ja sam zvonila i sat ranije a ti mi odgovaraš: ''pa sestro za vreme ručka mi isključujemo telefon''... ovde je sada ponoć i vodiću računa o tome ubuduće. U našim razgovorima preko telefona ti mi uvek dodaješ ''sestro, blago tebi da si tamo''! Ne kažem...

Jednom davno, u jednoj dalekoj zemlji zvanoj Australija, ispriča mi jedan čovek kako je sve u životu kocka. Razmišljam ,OK, možda i jeste ponešto ali nije baš sve. A ko je sad u pravu - ja ili on? Pa zavisi gde i kakav život živiš! Australija je jako čudna zemlja…svi se kockaju. Statistički, ovde u proseku svaki punoletni stanovnik godišnje iskocka 2.870 dolara. Mnogi...

Ne znam kako ostali ali te 1994-te ja sam krenuo u Australiju da zaradim 100 hiljada dolara za godinu dana i da se vratim kući ali eto, nakon 14 godina još sam tu. Još dok sam čekao u redu za vizu u zgradi Australijske ambasade u Bgd, pričao mi tada jedan već bivši JAT-ov pilot , da kada sletiš u Australiju kao da si došao na kraj sveta. I nije pogrešio. Nakon 24 sata leta konačno stigoh...

Kad sam pre 10 godina, u svojoj 53. godini, odlučila da se otisnem u svet, ostavivši iza sebe posao, kuću, prijatelje, familiju i veliko razočarenje zbog, pre svega, strašnog moralnog pada uzrokovanog Miloševićevim ratovima kao i siromaštvom koje je zahvatilo sve slojeve poštenih građana, nisam imala velika očekivanja niti sam mislila da je ovde "dolina leptira", kako reče naš zemljak...

Kada smo 1989-te stigli u Brizbejn, prvo što sam zapazio bili su niski oblaci. I drveće sa zelenom bojom koja nije zelena nego nekako sivkasto zelena. Supruga i ja smo elektro inženjeri a došli smo u Australiju kao programeri, sa troje dece: kćerka 7, jedna sin 6 drugi sin 3 godine. Ja sam bio ono što se zove "pasivni poznavalac engleskog", što će reći, bez upotrebe rečnika nisam imao...

Zašto se Oziji toliko uspaniče kad se pred njima pojavi i najmanji problem, pogotovo finansijske prirode? Pa zato što na probleme nisu navikli, pravih problema i nemaju. Kažu da je u bolnici radila žena, psihijatar, na prevazilaženju problema sa kojima se suočavaju izbeglice-rat, gubitak svega, nova sredina,... Verovatno je pričala pacijentima kako to ipak nije baš TOLIKO strašno, kako se sa tim...