Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Gastronomija

24.09.2021 u 06:34

Mediteranski doručak

Potrebno je: 100 g mocarele (ili 70 g ovčijeg ili kozjeg sira) 70 g crnih sušenih maslina 1 kašičica origana (po želji) 1 kašičica maslinovog devičanskog ulja 1 veći ili nekoliko manjih čeri paradajza 1 struk peršuna ili šaka rukole 1 poširano jaje (po želji) Naređati na tanjir sir, masline, paradajz i peršun ili rukolu, preliti uljem, po želji posoliti (ukoliko je sir neslan) i posuti origanom. Uz to se može poslužiti i poširano jaje: u dublju posudu uliti dosta vode i kad proključa, sipati 2 kašike sirćeta (ne soliti), pa smanjiti vatru. Jaje izvađeno iz frižidera pažljivo razbiti u činijicu, da se ne izmešaju belance i žumance, pa sputiti u proključalu vodu u kojoj se kašikom napravio vrtlog. Uz pomoć kašike držati belance da se ne raspe. Pripremiti sa strane posudu s

Gastronomija

23.09.2021 u 07:10

Kontinentalni doručak

Potrebno je: kajgana ili palačinka od 1 jajeta nekoliko listića šunke, salame ili slanine nekoliko listića kačkavalja 1 činija ovsenih pahuljica 1 jabuka ili breskva ili šaka borovnica 1 komadić putera 1 kašika meda ili džema 1 šolja mleka 2 kriške hleba ili zemička, po želji U prvoj varijanti napraviti kajganu od jaja i malo mleka, ispržiti slaninu, a za slatki deo doručka preliti ovsene pahuljice mlekom, po želji zasladiti medom, posuti borovnicama ili seckanom jabukom i breskvom. U drugoj varijanti namazati hleb ili zemičku puterom, preko staviti šunku ili salamu i sir, ispeći palačinku, filovati džemom, medom ili voćem.

Gastronomija

22.09.2021 u 06:50

Engleski doručak

Potrebno je: 2 jajeta 4 režnja mesnate slanine 1 kobasica 1 veći paradajz 100 g šampinjona (svežih ili mariniranih) 1 činija pasulja prebranca (ili iz konzerve) Ispržiti slaninu da bude hrskava, u masnoći koja je ostala u tiganju ispržiti jaja na oko, izvaditi ih, pa ispeći kobasicu, pečurke i na kraju paradajz presečen napola. Služiti vruće, uz tostiran hleb.

Gastronomija

21.09.2021 u 07:12

Savršeni doručak

Najvažniji obrok u toku dana je, naravno, doručak, to je prva stvar koju smo kao deca naučili o gastronomiji. Kroz osnovno obrazovanje mrzeli smo taj jutarnji obrok kod kuće i stalno pokušavali da ga izbegnemo, kao srednjoškolci smo ga, uvek pospani, na brzinu gutali. Studentima, daleko od mamine kuhinje, na raspolaganju su burek, pogačice i slične zanimacije iz mnogobrojnih pekara. Mnogi su zadržali običaj da to isto jedu i kad stignu na radno mesto, ukoliko pre toga već nisu kod kuće smazali sendvič. Naše bake i deke su često doručkovali poparu, odnosno bajati hleb poparen vrućom vodom ili mlekom, s malo svinjske masti. Posle su nam objasnili da sve to nije zdravo, pa smo prešli na ovsene pahuljice, voćne smutije, hranljive pločice bez glutena, šećera i masnoća. Najnovije preporuke

Gastronomija

17.09.2021 u 14:09

Simbol i leta i jeseni

Nije beo, nije sitan, ali je paradajz pravi biser u kuhinji. Za razliku od pravih bisera iz školjki, crveni, okrugao jestivi plod nije skup. Još uvek može svako da ga priušti na trpezi u sva tri obroka. Po botaničkoj selekciji spada u voće, iako se ustalilo da se zbog široke upotrebe i primene u ishrani ljudi svrstava u povrće. Često je sinonim leta jer na našim prostorima počinje da zri u najtoplijem delu godine. Ipak mnoge asocira na jesen, barem onu ranu kada počinje sezona spremanja zimnice. Ovih dana domovi po Srbiji, od Subotice do Trgovišta, mirišu „nakiselo” na kuvani paradajz, turšiju, pečene paprike. Nekoliko godina unazad među domaćicama vode se ozbiljne diskusije da li se isplati kuvati sok od paradajza ili je jednostavnije i, pre svega, ekonomičnije kupiti industrijski

Magazin

18.09.2021 u 12:00

Jela ga sirotinja, pa preuzela gospoda

Kad pomenemo kavijar, to nas odmah asocira na otmenost i luksuz, kao mali dodatak menija svečanih i ekskluzivnih događaja. Ko može sebi to da priušti? Naravno, oni koji imaju dosta novca. Istraživanja su pokazala da se na trpezama kavijar pojavio pre mnogih delikatesa, čak pre šampanjca, sirovih ostriga ili tartufa. Ipak, kavijar nije oduvek bio hrana gospode iz visokog društva. U početku, i veoma dugo kroz istoriju, jela ga je sirotinja u neprerađenom obliku, bez soli, možda samo s nekim dodatnim začinom. Prirodnjački muzej u Beogradu priredio je veoma zanimljivu izložbu o kavijaru čiji je autor kustoskinja Dubravka Vučić jedan njen deo posvetila i nadaleko poznatom kavijaru iz Kladova. Toliko poznatom i toliko traženom da je, na kraju, služen i na brodu s tragičnom sudbinom

Magazin

16.09.2021 u 20:00

Eritritol – još jedna prirodna zamena za šećer

Eritritol je šećerni alkohol (poliol) koji je prirodna alternativa šećeru uz zanemarljivu kalorijsku vrednost. Eritritol je otkrio škotski hemičar Džon Stenhaus davne 1848. godine. Ima hemijsku formulu C4H10O4. Tek devedesetih godina 20. veka u Japanu počinje njegova komercijalna upotreba. Ovaj šećerni alkohol je prirodno prisutan u voću. Industrijski se proizvodi prirodnim putem, fermentacijom glukoze uz prisustvo kvasca moniliela polinis. Eritritol ima ukus najsličniji dektrozi, a ima nešto manju slatkoću od običnog rafinisanog šećera (oko 70 odsto). Bele je boje, zrnastog oblika poput običnog šećera. Od 1990. godine eritritol je imao istoriju sigurne upotrebe kao zaslađivač u hrani i pićima i odobren je za upotrebu od strane državnih regulatornih agencija u više od 60 zemalja.

Magazin

09.09.2021 u 20:00

Da li su štetni i koliko suhomesnati proizvodi

Suhomesnati proizvodi su u jelovniku većine građana Srbije. Za one koji malo više znaju o njima, ovakva hrana je odavno na crnoj listi. Industrijski suhomesnati proizvodi su svakako štetni i prema opštim preporukama zdrave odrasle osobe ih ne bi trebalo jesti više od 200 grama nedeljno, odnosno po danu ne više od 50 grama. Opšta preporuka nutricioniste je da deca do 4. godine nikako ne jedu paštete, viršle, salame i bilo koje druge mesne prerađevine. Takođe nisu preporučljivi ni u ishrani astmatičara, trudnica niti dojilja. Starijoj deci i adolescentima se ne savetuje da jedu suhomesnate proizvode češće od jednom nedeljno (a kada jedu da biraju što kvalitetnije, najbolje domaće: pečenicu, pršutu, domaću kobasicu, slaninu) i to uz nutritivno vrednu hranu: integralnu kiflu, mladi

Magazin

03.09.2021 u 10:56

Kako da smanjite unos šećera

Ako vaš dan ne može da počne bez „slatkog neprijatelja”, vreme je da smanjite unos šećera. Pogledajte sastav gotovo svih industrijskih namirnica. Tehnolozi su šećeru našli bezbroj namena, pa ga svetska populacija sve više konzumira. Istovremeno broj dijabetičara raste, kao i broj gojaznih. Ako niste sigurni kako da počnete sa smanjivanjem unosa šećera, nema potrebe da strahujete. Pročitajte savet nutricioniste kako je najlakše smanjiti unos rafinisanih šećera i uspećete da postignete svoj cilj. Tri su osnovna saveta na kojima počiva zdrava ishrana. Ako ih sprovedete u delo, računajte da ćete na najbolji način uspeti da značajno smanjite unos šećera. Postoji gomila recepata koji će vam pomoći da se hranite zdravije i postignete vaš cilj. Kuvajte kod kuće Kuvanje kod kuće,

Magazin

27.08.2021 u 20:00

Kupina osvežava i čuva zdravlje

Postoji jedna voćka čija je sezona upravo u toku, a čiji naziv nas bukvalno podseća da ga kupimo. Pogađate, to su kupine. Ona je blizak rođak maline, mami nas svojim ukusom i pravi je izbor za osveženje ovog leta. Kupina pripada porodici ruža, cveta od juna do avgusta. Rasprostranjena je širom severne hemisfere, od Evrope, Azije i Severne Amerike u zemljama sa kontinentalnom klimom. Energetska vrednost ovog voća iznosi 43 kcal na 100 g. Od toga sadrži 9,6 odsto ugljenih-hidrata i 0,5 odsto masti. Od minerala kupina sadrži: kalijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe, mangan, cink i bakar. Bogata je i vitaminima Ce, A, E i Ka. Lekovitost kupine Kupina je veoma lekovita. Postala je nezamenljiva u ishrani dece, omladine, trudnica, dojilja, kao i starih osoba. Da bi u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ishrana