Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.79	101.39	101.09
127.45	128.21	127.83

Region

22.05.2022 u 19:16

Srpskoj deci u Glamoču oduzeto pravo da uče maternji jezik

Od našeg dopisnika Sarajevo – Glamoč, jednu od četiri lokalne zajednice s većinski srpskim stanovništvom u Federaciji BiH (FBiH), koja teritorijalno pripada Kantonu 10, mnogi vide kao najupečatljiviji primer diskriminatorskog odnosa vlasti prema srpskom narodu i njegovim pravima. U toj opštini srpskoj deci uskraćeno je Ustavom zagarantovano pravo da uče maternji jezik i izučavaju nacionalnu grupu predmeta po nastavnom planu i programu Republike Srpske. Borbu za jedno od osnovnih prava svoje dece, koje im je zagarantovano i Dejtonskim mirovnim sporazumom, glamočki Srbi, uglavnom povratnici, vode bezuspešno više od dve decenije. „Takav apsurd, siguran sam, ne postoji nigde u svetu. Imate u školama većinski srpsku decu, a osporavate im da izučavaju svoj jezik, svoju istoriji, svoju

Kultura

22.03.2022 u 10:35

Praskozorje je najlepša srpska reč

Reč „praskozorje” izabrana je za najlepšu srpsku reč od onih koje su učenici predložili na konkursu koji je Društvo za srpski jezik i književnost Srbije u saradnji sa Katedrom za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu organizovalo u okviru manifestacije „Mart, mesec srpskog jezika”. Na konkurs je stiglo 905 predloga, a tročlana komisija, koju su sačinjavale prof. dr Rajna Dragićević, prof. dr Vesna Lompar i msr Vesna Nikolić, izabrale su reč praskozorje kao najlepšu od pristiglih, prenosi Tanjug. Predloge su Društvu za srpski jezik slali učenici različitih uzrasta, od onih koji pohađaju peti razred osnovne škole do onih koji završavaju srednju školu, a za reči, kao najlepše, su se odlučivali prema njihovom značenju, zvučanju, građenju, simbolici ili prema dragoj uspomeni

Društvo

21.03.2022 u 12:32

Dele se brojevi i mišljenje, slažu se i drva i ljudi

Ukoliko sebe smatrate jezičkim znalcem, a još ste i novinar (koji su posebno prozvani kao mitomani), uzmite prvo šećer i vodu, pa onda otvorite knjigu Pavla Ćosića „Jezičke nedoumice: Zablude i mitovi”. Sve ono što smatrate da je ispravno, sve ono što su vas učili roditelji, u školi i na fakultetu, po ovoj knjizi – nije ispravno i spada u domen jezičkih zabluda i mitova. A autor prvo objašnjava da su jezičke zablude više ili manje raširena mišljenja o nečemu što se ne poklapa sa ustanovljenim jezičkim pravilima. To znači da je nauka o jeziku utvrdila jedno, a da naširoko vlada nešto drugo, alternativno. „Mada gotovo da nema domaćinstva u Srbiji koje nema makar jedan primerak legendarnog ’Rečnika jezičkih nedoumica’ Ivana Klajna, opet će brojni lektori prenebregnuti ono što u tom rečniku

Društvo

29.01.2022 u 20:56

Politikanstvo u raspravi o jeziku

Zahtev ombudsmana da se iz upotrebe povuče udžbenik srpskog jezika u kome se precizira da su na lingvističkom planu hrvatski, bosanski/bošnjački i crnogorski isključivo varijante vukovskog srpskog jezika direktno je uvođenje politikanstva u raspravu o jezičkim temama, naglašava za „Politiku” dr Miloš Kovačević, redovni profesor na Katedri za srpski jezik i opštu lingvistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu i član Odbora za standardizaciju srpskog jezika. – Neverovatno je šta zaštitnik građana sebi daje za pravo. On je na ovaj način ukinuo i naziv „srpsko državljanstvo” u srpskim pasošima. On jednostavno iz lingvistike gotovo ništa ne zna, nego po svojoj birokratskoj pameti misli da može biti iznad srbistike kao nauke o srpskom jeziku. Zaštitnik ne razume na čemu počiva i koji su

Društvo

17.12.2021 u 12:28

Onlajn predavanje o standardnom jeziku

Institut za strane jezike organizuje danas od 19 časova onlajn predavanje „Standardni jezik: dobar sluga, zao gospodar” o tipu, statusu i budućnosti standardnog jezika u Srbiji. Predavač je Boban Arsenijević, profesor slovenske lingvistike na Univerzitetu u Gracu. Učesnici predavanja moći će da se upoznaju s pogledima jednog gramatičara na pitanja sociolingvistike standardnog jezika u Srbiji. U prvom delu izlaganja, zasnovanom na objektivno-naučnom pristupu, profesor Arsenijević predstavlja relevantna saznanja, stavove i modele prirode i položaja standardnog jezika u jednoj zajednici, smeštajući situaciju u Srbiji u predstavljene okvire. U drugom delu izlaganja govoriće o perspektivama primenjene lingvistike, konkretno jezičke politike, i usredsređuje se na razmatranje aktuelnog stanja,

Kultura

02.12.2021 u 13:19

Osamnaestovekovna umetnost ili umetnost 18. veka

SLOVO O JEZIKU Naša čitateljka Grozda Pejčić piše da je u svom višedecenijskom lektorskom radu odgovor na pojedine jezičke nedoumice nalazila u postojećoj literaturi, ali da se nedavno suočila sa problemom za čijim rešenjem još traga. „Radila sam lekturu knjige o Hilandaru i prilikama na Balkanu u Osmanskom carstvu u osamnaestom veku. Autor na više mesta govori ovako: ‘Kada je u pitanju osamnaestovekovna istorija Hilandara…’, ‘Osamnaestovekovna ćirilička građa nije bila predmet sistematske obrade i objavljivanja…’, ‘Potrebno je prepoznati i proveriti ponekad mitologizujuće stavove devetnaestovekovne i dvadesetovekovne istoriografije…’ Kurzivom obeležene reči očito ne govore o trajanju dugom osamnaest vekova (ravnajući se prema značenju reči vekovni ‘koji traje više

Kultura

01.12.2021 u 20:00

Medijalna zarada za slajsove šunke

SRPSKI JEZIK I NOVOGOVOR Kad sam pre nekoliko decenija učio da vozim, automobil je imao kuplung, bremzu, šoferšajbnu i anlaser. Već odavno su ih zamenili kvačilo, kočnica, vetrobran i mehanizam za paljenje. Još kojih dvadesetak godina ranije, moj otac, kicoš po prirodi, oblačio se i ponašao kom-il-fo (kako treba), poznavao bonton, bio pomalo gamen (mangup) i podjednako zazirao od klošara (beskućnika) i nuvo riš razmetljivaca (skorojevića). Jezik se stalno menja; dok engleski nije postao globalni esperanto – prevashodno zahvaljujući internetu i ekonomskoj snazi anglosaksonskog sveta – svi tehnički pojmovi stizali su nam iz nemačkog, a modni i izrazi za društveno ponašanje i diplomatski jezik oslanjali su se, gotovo isključivo, na francuski. Vremenom, pronašli smo (ili stvorili) naše reči kojima

Kultura

28.09.2021 u 20:00

Kako Francuzi uče srpski

Izuzetno dopadljiv udžbenik, i tekstualno i vizuelno, „Apprendre le serbe ZDRAVO” („Naučiti srpski ZDRAVO”), čiji je autor prof. dr Tatjana Šotra Katunarić, objavljen je u izdanju francuske izdavačke kuće ASIMIL. Prema ugovoru iz 2019, sa ovim francuskim izdavačem, knjiga je trebalo da bude završena u roku od godinu dana, ali je pandemija to usporila, te se u rafovima francuskih knjižara pojavila tek krajem maja ove godine. Takođe je, opet iz epidemijskih razloga, odložena i njena promocija koja je trebalo da bude u septembru u našem kulturnom centru u Parizu. – Izdavačka kuća ASIMIL, s dugom tradicijom (osnovana 1929), prilagođava svoju metodu savremenim potrebama usvajanja stranih jezika. Od pre nekoliko godina ovaj izdavač počinje s objavljivanjem nove serije udžbenika, stranih

Politika

14.09.2021 u 12:31

Zaštita srpskog jezika i ćirilice

Bolja zaštita ćirilice u javnom životu prvenstveni je cilj donošenja zakona, imajući u vidu njen značaj i činjenicu da su jezik i pismo jedan od najvažnijih delova kulturnog nasleđa i pitanje identiteta svakog naroda, rekla je juče ministarka kulture i informisanja Maja Gojković u Skupštini Srbije, predstavljajući Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma. Pozvala je poslanike da sutra, na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, usvoje zakon, a oni su, najavljujući podršku, isticali da je usvajanje ovakvog propisa od izuzetnog značaja. Maja Gojković (Foto: Anđelko Vasiljević) Obrazlažući predlog, Gojkovićeva je rekla da su zakon inicirali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i član Predsedništva BiH

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: srpski jezik