Četvrtak, 04.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.74	117.39
	100.79	101.39	101.09
	127.45	128.21	127.83

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: andrić ivo

Kultura

09.04.2017 u 08:00

Andrić naš nasušni

„Rečeno je da je osvajanjem Carigrada ’evropskom čovečanstvu naneta rana’. Biće da je malo zemalja koje su ovaj udar imale teže i bolnije da osete nego što je slučaj sa Bosnom… Po svom sadržaju i po svojoj osnovnoj zamisli, ova rasprava je u vezi sa drugim radovima koje sam pripremio u drugom obliku i drugom prilikom“, kaže Andrić u svom kratkom predgovoru disertaciji Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine koju je napisao na nemačkom jeziku i odbranio 1924. u Gracu jednoglasnom ocenom tročlane komisije – izvrsno.

Kultura

27.03.2017 u 20:00

Stenograf skriven među novinarima

U „Politikinom” dodatku „Kultura, umetnost, nauka” prošle subote smo objavili deo razgovora koji su novinari našeg lista vodili sa Ivom Andrićem 1968. godine. Andrić je rođen 9. oktobra 1892, pa će se ove, 2017. obeležiti 125 godina od njegovog rođenja i 42 godine od smrti (1975). Razgovor sa Andrićem vođen 1968. u našoj redakciji, objavljen je tek deset godina kasnije, u novogodišnjem broju „Politike” (1978/1979).

Kultura

10.03.2017 u 20:20

Književni matine posvećen Andriću

U ponedeljak 13. marta navršavaju se 42 godine od smrti Ive Andrića. Tim povodom Zadužbina Ive Andrića organizuje književni matine na kojem će dramski umetnik Tihomir Stanić govoriti tekst iz romana „Na Drini ćuprija”. Program počinje u 12 sati. Povodom 125 godina od Andrićevog rođenja, Zadužbina će jednom mesečno u svojim prostorijama (Milutina Bojića 4) oživljavati sećanje na delo i vanvremenu misao našeg nobelovca. Naši istaknuti dramski umetnici govoriće neke od najlepših Andrićevih pripovedaka, delova romana ili prepiske.

Teme nedelje.

07.02.2017 u 09:05

Andrićevo delo između „rasizma” i „proroštva”

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Da li je Ivo Andrić, opisujući u svojim romanima vlastito umetničko opažanje stvarnosti i istorijskih tokova u vekovima rovitoj Bosni, na svojim stranicama možda delimično opisao i aktuelne pokušaje prevrednovanja svog dela, u kojima jedni vide demonizovanje najvećeg pisca ovih prostora, jer oni drugi u rečenicama nobelovca prepoznaju i „rasizam”? Dobar deo sarajevske akademske javnosti uglavnom se ne izjašnjava o osporavanju Andrića, Branka Ćopića, Njegoša ili Meše Selimovića, koje dolazi od dela bošnjačkih intelektualaca i političara, pa ostaju upamćene izjave akademika Muhameda Filipovića, koji je o Andrićevom delu rekao da je „BiH nanelo više štete nego li sve vojske koje su harale njome”, ili Alije Izetbegovića, za koga je Ivo Andrić, kako

Teme nedelje.

06.02.2017 u 18:50

Pucnji iz kulturnih ćoraka

Malo-malo, pa napadi na Andrića i Njegoša. Usudi se neki kamičak da udari na planinu. Kao muva koja sleti na slona. Ali, mediji se hrane tim splačinama, da podignu tiraž, da prežive. Andrića, onomad, proglasiše – fašistom, Njegoša odavno smatraju – genocidnim piscem. Izvesni Adnan Muhović, funkcioner Bošnjačke stranke, koliko juče, ne trepnuvši, izjavi da je Njegoš „najveći krvnik Bošnjaka i islama”. Pre nekoliko godina podigla se velika prašina bez ikakvog, ozbiljnog, razloga. A bila je reč o najobičnijem sudskom procesu zbog autorskih prava. Ivo Andrić, naš veliki pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, bio je razlog što se iz Sarajeva, Zagreba i Beograda, kao u nedavnom ratu, pucalo iz oružja velikog kalibra. Na sreću, ovog puta, municija kojom se pucalo zvala se – kulturni

Teme nedelje.

04.02.2017 u 22:00

Od humanista do izdajnika i slugu

Jedna od prvih stvari koje profesori književnosti govore učenicima jeste ta da literarna dela shvataju i tumače kao fikciju, kao jednu umetničku konstrukciju različitih jezičkih nivoa, a ne kao puko preslikavanje stvarnosti ili još gore – kao stvarnost samu. Oprezno se prilazi i odnosima između piščeve biografije i njegovog književnog dela. To što se konstantno u poslednjih nekoliko decenija povampiruje u krugovima takozvanih bošnjačkih književnih tumača, a podrazumeva odnos prema literarnom svetu dela Ive Andrića i Njegoša kao prema stvarnosti, u kojoj su, navodno, ovi pisci junake muslimanske vere satanizovali i time

Kultura

27.01.2017 u 19:13

Nagrada „Ivo Andrić” uručena Kovačeviću i Prilepinu

Andrićgrad, Višegrad – Akademiku Dušanu Kovačeviću i ruskom piscu Zaharu Prilepinu je u Andrićevom institutu uručena nagrada „Ivo Andrić”, priznanje koje predstavlja „čin visoke društvene, moralne i književno-istorijske odgovornosti”. Dušan Kovačević nagrađen je za ukupan dramski opus i novo dramsko delo „Hipnoza jedne ljubavi”, a Zahar Prilepin za roman „Obitelj” i knjigu pripovedaka „Sedam života”. Nagradu „Ivo Andrić”, koja se dodeljuje u dve kategorije ustanovio je početkom prošle godine Andrićev institut u Andrićgradu, na inicijativu svog Odeljenja za književnost.

Kultura

13.01.2017 u 21:00

Andrića porede sa Hitlerom

Bošnjački intelektualci srpskog nobelovca Ivu Andrića uporedili su sa Hitlerom, a njegovo delo proglasili genocidnim na promociji knjige Rusmira Mahmutćehajića „Andrićevstvo: Protiv etike sjećanja”, u mostarskom Centru za kulturu, vest je koju je juče preneo Tanjug. Inače, ovu knjigu kod nas je objavila beogradska izdavačka kuća „Klio”. Ocenivši da je Mahmutćehajićevo delo „prvo celovito ispitivanje odnosa nacionalističkih, orijentalističkih i kulturno rasističkih odnosa Ive Andrića prema Bosni, bosanstvu i bošnjaštvu”, poslanik SDP-a u Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona Nerin Dizdar izjavio je kako je „Andrić dekadentnima uvek označavao samo Turke, muslimane i islam”. Dizdar je istakao je i da brojni književnici koji ga brane, poput Ivana Lovrenovića i Miljenka Jergovića, „ne žele

Riznica

05.01.2017 u 15:48

Mostovi

Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo. Veliki kameniti mostovi, svedoci iščezlih epoha kad se drugojače živelo, mislilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i kiše, često okrzani na oštro rezanim ćoškovima, a u njihovim sastavcima i neprimetnim pukotinama raste tanka trava ili se gnezde ptice. Tanki železni mostovi, zategnuti od jedne obale do druge kao žica, što drhte i zvuče od svakog voza koji projuri; oni kao da još čekaju svoj poslednji oblik i svoje savršenstvo, a

Kultura

23.12.2016 u 18:15

Kritičko izdanje Andrićevih dela

Zadužbina Ive Andrića, jedinstvena ustanova u srpskoj kulturi, osnovana po Andrićevoj testamentarnoj oporuci, počela je sa radom 1976. U proteklih četrdeset godina, ističe akademik Miro Vuksanović, predsednik Upravnog odbora Zadužbine Ive Andrića, ustanova je ostvarivala svoju delatnost na uspešan način. Zasluga pripada svima koji su je dosad vodili. – Sada smo na pragu 2017, kada se navršava 125 godina od rođenja Ive Andrića. Jubilej je važan, jer je to prava prilika da naučnim i osmišljenim načinom učvršćujemo Andrićevo delo u srpskom jeziku, srpskoj književnosti i srpskoj kulturi. Trudićemo se da Andrićeve knjige redovno izlaze, kod nas i u svetu, gde su prevedene na 49 jezika. Dvojbe ne može biti, Andrić je najprevođeniji srpski pisac. To traje dugo i to nije isključivo posledica

Prethodna Sledeća

4
5
6
7
8
9
10
11
12

Početna / Tagovi

04.06.2026 u 21:23

Petković: U razgovoru sa Sorensenom ukazao sam na pritiske na Srbe pred izbore na KiM

04.06.2026 u 21:23

Ukrajina zatražila od Nemačke dodatne rakete Patriot

04.06.2026 u 21:15

Garibabadi: Iran planira uvođenje naknada za usluge u Ormuskom moreuzu

04.06.2026 u 21:09

Gutereš osudio ubistvo srpskog mirovnjaka: Ovi napadi moraju prestati

04.06.2026 u 20:55

Vaks: Tramp pozitivno gleda na odnose SAD i Srbije, Ekspo veoma važan

04.06.2026 u 20:49

Dodik: Povratak na Ustav ili unija sa Srbijom