Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: андрић иво

Култура

09.04.2017 у 08:00

Андрић наш насушни

„Речено је да је освајањем Цариграда ’европском човечанству нанета рана’. Биће да је мало земаља које су овај удар имале теже и болније да осете него што је случај са Босном… По свом садржају и по својој основној замисли, ова расправа је у вези са другим радовима које сам припремио у другом облику и другом приликом“, каже Андрић у свом кратком предговору дисертацији Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине коју је написао на немачком језику и одбранио 1924. у Грацу једногласном оценом трочлане комисије – изврсно.

Култура

27.03.2017 у 20:00

Стенограф скривен међу новинарима

У „Политикином” додатку „Култура, уметност, наука” прошле суботе смо објавили део разговора који су новинари нашег листа водили са Ивом Андрићем 1968. године. Андрић је рођен 9. октобра 1892, па ће се ове, 2017. обележити 125 година од његовог рођења и 42 године од смрти (1975). Разговор са Андрићем вођен 1968. у нашој редакцији, објављен је тек десет година касније, у новогодишњем броју „Политике” (1978/1979).

Култура

10.03.2017 у 20:20

Књижевни матине посвећен Андрићу

У понедељак 13. марта навршавају се 42 године од смрти Иве Андрића. Тим поводом Задужбина Иве Андрића организује књижевни матине на којем ће драмски уметник Тихомир Станић говорити текст из романа „На Дрини ћуприја”. Програм почиње у 12 сати. Поводом 125 година од Андрићевог рођења, Задужбина ће једном месечно у својим просторијама (Милутина Бојића 4) оживљавати сећање на дело и ванвремену мисао нашег нобеловца. Наши истакнути драмски уметници говориће неке од најлепших Андрићевих приповедака, делова романа или преписке.

Теме недеље.

07.02.2017 у 09:05

Андрићево дело између „расизма” и „пророштва”

Од нашег сталног дописника Бањалука – Да ли је Иво Андрић, описујући у својим романима властито уметничко опажање стварности и историјских токова у вековима ровитој Босни, на својим страницама можда делимично описао и актуелне покушаје превредновања свог дела, у којима једни виде демонизовање највећег писца ових простора, јер они други у реченицама нобеловца препознају и „расизам”? Добар део сарајевске академске јавности углавном се не изјашњава о оспоравању Андрића, Бранка Ћопића, Његоша или Меше Селимовића, које долази од дела бошњачких интелектуалаца и политичара, па остају упамћене изјаве академика Мухамеда Филиповића, који је о Андрићевом делу рекао да је „БиХ нанело више штете него ли све војске које су харале њоме”, или Алије Изетбеговића, за кога је Иво Андрић, како

Теме недеље.

06.02.2017 у 18:50

Пуцњи из културних ћорака

Мало-мало, па напади на Андрића и Његоша. Усуди се неки камичак да удари на планину. Као мува која слети на слона. Али, медији се хране тим сплачинама, да подигну тираж, да преживе. Андрића, ономад, прогласише – фашистом, Његоша одавно сматрају – геноцидним писцем. Извесни Аднан Муховић, функционер Бошњачке странке, колико јуче, не трепнувши, изјави да је Његош „највећи крвник Бошњака и ислама”. Пре неколико година подигла се велика прашина без икаквог, озбиљног, разлога. А била је реч о најобичнијем судском процесу због ауторских права. Иво Андрић, наш велики писац, добитник Нобелове награде за књижевност, био је разлог што се из Сарајева, Загреба и Београда, као у недавном рату, пуцало из оружја великог калибра. На срећу, овог пута, муниција којом се пуцало звала се – културни ћорци.

Теме недеље.

04.02.2017 у 22:00

Од хуманиста до издајника и слугу

Једна од првих ствари које професори књижевности говоре ученицима јесте та да литерарна дела схватају и тумаче као фикцију, као једну уметничку конструкцију различитих језичких нивоа, а не као пуко пресликавање стварности или још горе – као стварност саму. Опрезно се прилази и односима између пишчеве биографије и његовог књижевног дела. То што се константно у последњих неколико деценија повампирује у круговима такозваних бошњачких књижевних тумача, а подразумева однос према литерарном свету дела Иве Андрића и Његоша као према стварности, у којој су, наводно, ови писци јунаке муслиманске вере сатанизовали и тиме

Култура

27.01.2017 у 19:13

Награда „Иво Андрић” уручена Ковачевићу и Прилепину

Андрићград, Вишеград – Академику Душану Ковачевићу и руском писцу Захару Прилепину је у Андрићевом институту уручена награда „Иво Андрић”, признање које представља „чин високе друштвене, моралне и књижевно-историјске одговорности”. Душан Ковачевић награђен је за укупан драмски опус и ново драмско дело „Хипноза једне љубави”, а Захар Прилепин за роман „Обитељ” и књигу приповедака „Седам живота”. Награду „Иво Андрић”, која се додељује у две категорије установио је почетком прошле године Андрићев институт у Андрићграду, на иницијативу свог Одељења за књижевност.

Култура

13.01.2017 у 21:00

Андрића пореде са Хитлером

Бошњачки интелектуалци српског нобеловца Иву Андрића упоредили су са Хитлером, а његово дело прогласили геноцидним на промоцији књиге Русмира Махмутћехајића „Андрићевство: Против етике сјећања”, у мостарском Центру за културу, вест је коју је јуче пренео Танјуг. Иначе, ову књигу код нас је објавила београдска издавачка кућа „Клио”. Оценивши да је Махмутћехајићево дело „прво целовито испитивање односа националистичких, оријенталистичких и културно расистичких односа Иве Андрића према Босни, босанству и бошњаштву”, посланик СДП-а у Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона Нерин Диздар изјавио је како је „Андрић декадентнима увек означавао само Турке, муслимане и ислам”. Диздар је истакао је и да бројни књижевници који га бране, попут Ивана Ловреновића и Миљенка Јерговића, „не желе

Ризница

05.01.2017 у 15:48

Мостови

Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији, општији од храмова. Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на ком се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно или зло. Велики каменити мостови, сведоци ишчезлих епоха кад се другојаче живело, мислило и градило, сиви или зарудели од ветра и кише, често окрзани на оштро резаним ћошковима, а у њиховим саставцима и неприметним пукотинама расте танка трава или се гнезде птице. Танки железни мостови, затегнути од једне обале до друге као жица, што дрхте и звуче од сваког воза који пројури; они као да још чекају свој последњи облик и своје савршенство, а

Култура

23.12.2016 у 18:15

Критичко издање Андрићевих дела

Задужбина Иве Андрића, јединствена установа у српској култури, основана по Андрићевој тестаментарној опоруци, почела је са радом 1976. У протеклих четрдесет година, истиче академик Миро Вуксановић, председник Управног одбора Задужбине Иве Андрића, установа је остваривала своју делатност на успешан начин. Заслуга припада свима који су је досад водили. – Сада смо на прагу 2017, када се навршава 125 година од рођења Иве Андрића. Јубилеј је важан, јер је то права прилика да научним и осмишљеним начином учвршћујемо Андрићево дело у српском језику, српској књижевности и српској култури. Трудићемо се да Андрићеве књиге редовно излазе, код нас и у свету, где су преведене на 49 језика. Двојбе не може бити, Андрић је најпревођенији српски писац. То траје дуго и то није искључиво последица

Претходна Следећа

4
5
6
7
8
9
10
11
12

Почетна / Тагови

10.06.2026 у 11:08

НАСА одредила посаду за своју наредну велику мисију на Месец

10.06.2026 у 11:08

Хонда повлачи више од 880.000 возила у САД

10.06.2026 у 11:08

Соња Бисерко: Блокадери су попот мајки Сребренице

10.06.2026 у 11:07

Новинар „Политике” Игор Дамјановић овогодишњи добитник награде „Милан Пантић”

10.06.2026 у 11:06

Вучић: Желимо економски развој и пристојну Србију, а не сукобе и мржњу

10.06.2026 у 11:06

Цвијановићева: Избор високог представника је сукоб два концепта, а не два кандидата