Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Region

25.04.2018 u 19:31

Bilbordi o Velikom ratu izazvali politički zemljotres u Crnoj Gori

Obeležavanje stogodišnjice Velikog rata u Budvi izazvalo je pravi „zemljotres”. Vlasti u ovoj opštini, koje su pre dve godine na izborima smenile višedecenijsku vladavinu Demokratske partije socijalista (DPS), postavile su bilborde koji najavljuju veliki jubilej – „oslobodilački ulazak srpske vojske 1918. u Budvu, na Mitrovdan 1918”. Procrnogorski orijentisana opcija poručuje da je najava proslave sto godina od Velikog rata i ujedinjenja Crne Gore i Srbije „osmišljena provokacija porobljivača iz Beograda, udar na ustavni poredak zemlje i ruganje crnogorskom suverenitetu, naciji i državi”.

Srbija

22.04.2018 u 09:57

Poslednji zapis kaplara iz Gostinice

Ratovao je, propatio i silno želeo povratak s vojskom u Srbiju, u rodno selo, kaplar Mirko Savić, ratnik iz Gostinice kod Užica. Ali oslobođenje nije dočekao, uoči srpske pobede pao je na solunskom bojištu. Vodio je Mirko u ratu dnevnik, beležio stradanja, opisana su u njemu i tri poslednja dana uoči pogibije. Svedoči o tome knjiga „Junaci Karađorđeve zvezde užičkog kraja”, koju je 2015. objavio dr Rade Poznanović. U njoj je taj zapis o Mirku Saviću (1868–1918) koji je imao šestoro dece: dva sina i četiri kćeri (od kojih su mu jedan sin i tri ćerke kao deca umrli). Mobilisan je Mirko sa svojim sinom Velimirom, ali je Velimir poginuo na početku Velikog rata. Nesrećni otac je nastavio da ratuje i u prekidu dejstava, onako uzgred, neku vrstu dnevnika pisao. Poginuo je kaplar Mirko

Srbija

15.04.2018 u 15:32

Prijatelj za sva vremena.

Od izbijanja balkanskih ratova i nešto docnije i Velikog rata, na našoj strani bio je i Esad-paša Toptani, armijski đeneral Turske carevine, koji je završio francusku Vojnu akademiju u Sen-Siru. Jedno vreme bio je postavljen i kao komandant glavnog obezbeđenja poslednjeg sultana Abdula Hamida Drugog. Poticao je iz stare vlastelinske albanske porodice, rodom iz varoši Kroje, čiji se preci prvi put pominju još iz vremena pre najezde Turaka. Pripadao je onom malom soju osoba kod kojih su čojstvo, junaštvo, viteštvo i data reč bile prave svetinje, a koje su se lagano, s početka 20. stoleća, počele gubiti. Kao komandant grada, Esad-paša je u Prvom balkanskom ratu sedam meseci branio Skadar, koji su crnogorska i srpska vojska opsađivale sve do kapitulacije, 23. 4. 1913. Kada je Esad-paša u

Srbija

31.03.2018 u 20:53

Zemljodelac se spasao kad je potopljena lađa francuska

Kreće se lađa francuska, još se peva pesma iz Velikog rata. Pevao ju je i Vladislav V. Petronijević Aćimović (1885–1943), srpski ratnik iz zlatiborskog sela Golova, iako je jedva živu glavu sačuvao tokom plovidbe na jednoj takvoj lađi od Tulona ka Solunu i savezničkom frontu, koju je neprijatelj torpedovao i potopio. Danima je potom na nevelikom splavu plutao Vladislav s nekoliko vojnika po otvorenom moru, ali se čudom spasao i posle rata to do detalja opisao. Beleška Vladislava V. Petronijevića Aćimovića o tome, sačuvana u ličnoj arhivi Žarka Božanića sa Zlatibora, naslovljena je „Rat na moru“. Piše zemljodelac iz Golova da je sa drugim srpskim vojnicima 19. septembra 1916. došao u francuski Tulon, odakle je bio pokret savezničke vojske lađom „Galija“ za Solun. Postrojavanje na

Kultura

29.03.2018 u 22:00

Film o uzrocima Velikog rata

Šta je uzrok a šta povod za Prvi svetski rat? Ko je i zbog čega započeo ovaj sukob? O tome svoje mišljenje iznosi deset vodećih evropskih intelektualaca koji se pojavljuju u dokumentarnom filmu „Dugo putovanje u rat” Miloša Škundrića, čija je premijera u petak uveče u Domu omladine u okviru 65. Martovskog festivala u 21 čas. Stavove ukrštaju Džon Rol, autor knjiga „Put u Sarajevo” i „Kajzer Vilhelm Drugi i uzroci Prvog svetskog rata”, Dominik Liven sa univerziteta u Kembridžu, stručnjak iz Moskve Oleg Ajrapetov, Žan Pol Bled, germanolog i profesor emeritus na Sorboni, koji je izabran i za inostranog člana SANU, inače pisac biografija Ota fon Bizmarka, cara Franje Josifa i Franca Ferdinanda, Hju Stron, profesor na univerzitetu Oksford i Sent Endrjus...

Srbija

16.03.2018 u 21:51

Junak bez takmaca

Čačak – O ovakvima se nekad pevalo u epu. Mundir je mnoge nosio, on je nosio mundir. Da bi lovac, imao bi sokola na ramenu; da beše knez, vodio bi tigra iza sebe. Kao konjanik jahao je ubojito, a pri hodu koračao kao mladi Apolon. Ni sa kim se nije takmičio. Bio je jedan. Znao je da je ova zemlja svakome dobra. Pamet mu je nadahnjivala srce. Ko je s njime govorio, osetio je da je poštovan. Sa njegovog kirasirskog lica nikad se ne ote ni osmeh, ni podsmeh. Smatrao je ljude kao gospodu i skromno se postavljao kraj njih. Pouzdan kao gorštak, ćutljiv kao mornar, govorio je da kaže istinu. I drugovi verovahu u njegovu reč i prijateljstvo. Gornje redove je, pošto minu velika vojna, ispisao Radoje Janković, načelnik intendature u Srpskoj vojsci na početku rata, i Jugoslovenskog dobrovoljačkog korpusa u

Društvo

11.03.2018 u 10:33

Pregalac i učitelj, a ne narodni neprijatelj

Bajina Bašta – Da se nepravda ne zaboravi i ne ponovi, a sećanje na nepravedno pogubljenog pregaoca sačuva. To je smisao upravo objavljene knjige „Milorad Aleksić – Život ispunjen pregalaštvom”, autora Zorana Žeravčića, užičkog novinara i publiciste. Pamćenje zaista zaslužuje Milorad Aleksić (1875– 1944) rodom Beograđanin, koji je u bajinobaštanskom kraju učiteljevao i traga ostavio. On je u golgoti Velikog rata arhivu Zemljoradničke zadruge Bajina Bašta, čiji je bio jedan od osnivača, kao vojnik uspeo na leđima da prenese u odstupanju preko albanskih gudura i sačuva je, pa naposletku vrati odakle je i poneo. Potom je svestrano decenijama doprinosio

Srbija

10.03.2018 u 12:00

Isidor hajdukovao protiv okupatora

Užice – Kad je Užice 1918. godine napuštao austrougarski okupator bežeći pred naletom srpske vojske, u grad je među prvim oslobodiocima sa svojom družinom ušao jedan – hajduk. U narodu znani Isidor Bajić (1891–1957), iz šume i odmetništva tokom okupacije borio se protiv Austrougara i njihovih doušnika. Pa kad je oslobođenje nastupalo, Isidor je sa balkona užičke gimnazije okupljenom narodu govorio da predstoji oslobađanje cele Srbije, da neće biti nareza ni okupatorskog režima... I ispuni se brzo ono što ovaj hajduk Užičanima reče (izuzev nareza), ali za Isidora oslobođenje i život u novoj državi ne donese sreću. Kratko vreme on je sa svojom družinom proveo u prispeloj srpskoj vojsci, no ubrzo počeše stizati pritužbe da je palio, pljačkao, otimao. Bajić, da bi spasao glavu, reši da

Srbija

02.03.2018 u 22:00

Čuvaj mi decu, a žena ti džaba.

Čačak – Nema rata bez pobednika i mučenika, ali u čitankama povesnim retko nalazimo slovo o sreći ili čemeru običnog vojnika. Nešto od toga pribeležio je kapetan Radomir Cvijović, komandir Treće čete Desetog puka Srpske vojske. Učitelj iz Dučalovića na Ovčaru, potonji potpukovnik i narodni poslanik, na rubove ratnog dnevnika vođenog od avgusta 1915. do januara 1916. unosio je i mala zbitija kao velike svedoke istine: nekom rat, nekom brat... Tako zabeležene pripovesti vojnika, idu ovim putem... Prva... „Narednik je na Dobrom polju poznao na jednom zarobljenom Bugarinu svoje suknene čakšire, koje su kod kuće ostale. Bugarin izjavi, da je u tom selu

Beograd

28.02.2018 u 08:38

Vek od herojstva Gvozdenog puka

Ovo je godina u kojoj se svet na organizovan, ozbiljan i glasan način oprašta od uspomena na Prvi svetski rat, izjavio je ministar odbrane Aleksandar Vulin u Ruskom domu, na svečanoj akademiji pod nazivom „Gvozdenom puku u čast”, povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata. On je rekao da je prethodne četiri godine Srbija još jednom preživela svoju istoriju, svoju golgotu, pobedu i vaskrsenje, i za to vreme veliki i moćni su pokušali još jednom da promene istoriju.„Pokušali su da istorijske činjenice prikažu drugačije, da svojom veličinom i brojnošću, silom kao jedinim opravdanjem, ponovo prepišu i napišu istoriju Prvog svetskog rata, okrive žrtve, a silnike prikažu kao nevine. Kao u Prvom svetskom ratu, pre tačno 100 godina, sila nije pobedila”, rekao je ministar odbrane,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat