Tag: moj život u inostranstvu

Nakon što je ustanovljeno da čekamo bebu i po odlasku na kontrolu da se to potvrdi i provjeri da li je sve u redu, počeo je poštar, t.j. poštarka, da nam donosi pisma, koja su se odnosila ili bila upućena budućoj majci i još nerođenom dijetetu. Sem informacija poput gdje je najbolje potražiti savjet za probleme u trudnoći, o jogi za trudnice, o dijeti i zdravoj hrani, već su počela dolaziti...

Nije posao raznosača novina u Evropi tako jednoličan i dosadan kako neko misli. A i ne zaradi se samo ono što redovno dolazi na račun svakog mjeseca. A, ne! Ima tu još svačega. Ali najljepše vrijeme za svakog raznosača novina je pred Božić, kada ide od kuće do kuće, poželi domaćinima sretan Božić i Novu godinu, uruči im prigodnu kartu, a za uzvrat, po dobrom običaju dobije neku paricu. I tako...

Jul mesec, ekstremne vrućine, fudbalska euforija, Holandija je u finalu svetskog prvenstva u fudbalu. Leto i euforija - ima li šta bolje? Za Holandiju nema, nacionalna euforija traje i dalje i trajaće sve dok se svetsko prvenstvo ne završi. Sve dok se nadanja ne pretvore u realnost ili očekivanja pređu u razočarenja. Svakako da do razočarenja neće doći, igrati finale svetskog prvenstva, danas, znači...

Mi smo se raspoznavali po patnjama i snovima. Jedni su silno želeli da sebe pronađu na razno-raznim smerovima društvenih nauka, drugi su pak bežali na sasvim drugu stranu, ono su zazirali od kapitalizma. Mi, ovi treći, nadali smo se da je sve to prolazno pa smo krenuli nekim drugim putem. Samostalnim prečicama ka sopstvenom razvoju. Nismo se toliko razlikovali, ma koliko da smo bili različiti...

Preživeli smo svašta. Više se ne hvalimo, više se ni ne brecamo na druge. Proživeli ali ne i uživali u tom životu koji nam se potrefio, koji možda nismo želeli da imamo. Nismo sami birali da bežimo, da se sklanjamo i da se predajemo. Na neke stvari nismo bili spremni, nismo bili u stanju da udaramo na druge, nismo bili u stanju ni da se ponosimo nečim što nije postojalo. U stanju smo bili da...

U Amsterdam sam došao u septembru 2008. godine. Dva meseca sam bio smešten u hotelu koji je kao mala garsonjera. Za ta dva meseca sam morao da nađem trajni smeštaj. Pošto sam se kao student puno puta selio i menjao razne podstanarske sobe u Beogradu pomislio sam da to neće biti veliki problem. Ali onda se susretnete sa jako malim brojem stanova koji se iznajmljuju u odnosu na broj stanova koji...

Kod fizioterapeuta sam. Ne običnog. Neobičnog. Na brošuri o refleks-sunčanoj terapiji piše da se ta vrsta terapije zasniva na ideji da je svaki organ i deo tela u sprezi sa nekom tačkom (zonom) na rukama ili nogama. Evo me tu, u ordinaciji, ležim zavaljena u udobnoj stolici, dok fizioterapeut pomno proučava moja stopala već šesti minut. Začudo, nije mi neprijatno. Već sam joj na početku seanse...

Teška, ozbiljna i za mnoge od nas bolna tema, za koju je 5.000 znakova premalo, ali da pokušam:

«O jeziku, rode da ti pojem, /O jeziku milom i tvojem i mojem!………../Po njemu si sve što jesi:/Bez njega si bez imena,/ bez djedova bez unuka, /u prošlosti sjena puka,/u buduće niti sjena!»

Kako se, živeći decenijama u inostranstvu, treba i može držati...

Živim u Holandiji,u jednom malom mestu pod imenom Breda,nedaleko od Utrehta,ili možda poznatijeg Roterdama.Ovo je više selonego gradu poređenju sa Beogradom.Dugo mi je trebalo da se naviknem na malu sredinu,ali sad kad dođem slabije se snalazim u velikom gradu.Holandija kao zemlja je prilično sređena,mada ima puno toga što mi se ne sviđa.Trudim se da uzmem ono najbolje,a ono što mi ne prija,da...