Petak, 12.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: lakić d

Kultura
18.03.2018 u 21:55
Precenjena amfibijska bajka
Još u vreme 74. Venecijanskog festivala na kojem je na kraju osvojio „Zlatnog lava”, za film Giljerma del Tora „Oblik vode” (The Shape of Water) napisala sam da je on zapravo dizajnerski usavršena, a idejno neoriginalna verzija starog, veoma uspešnog sovjetskog (ruskog) filma „Čovek-amfibija”, koji su Vladimir Čobotarjov i Genadij Kazanski režirali prema romanu Aleksandra Beljajeva 1962. godine i da nije slučajno što je Del Toro radnju svog filma smestio baš u tu istu godinu. Jer, i podsvesno i svesno mogu da čine čuda, zar ne (?).
Kultura
15.03.2018 u 22:00
Izbliza o Baskijatovom vremenu slobode
U žiži interesovanja upravo završenog 20. Solun dok. festivala, velikog praznika dokumentarnog filma, iz mnogo razloga našla se američka, njujorška filmska autorka Sara Drajver – rediteljka i pripadnica nezavisne njujorške scene, supruga Džima Džarmuša i prijateljica iz mladosti legendarnog Žan-Mišela Baskijata i njegove dugogodišnje devojke Aleksis Adler. Drajverova je u Solunu predstavila film „Uspon za stvarno: Kasne tinejdžerske godine Žan-Mišela Baskijata“, autorski potpisala izbor od 12 zanimljivih filmova za program „Kart blanš Sare Drajver“, održala majstorsku radionicu i učestvovala u panel diskusiji na temu „De(re)konstruisanje legende“ čiji je moderator bio Denis Lin, programski direktor Filmskog društva Linkolnovog centra u Njujorku.
Kultura
10.03.2018 u 22:00
Godina ugušena suzavcem, prelomljena pendrekom
Solun – Ne, nije ta godina bila tek tako ugušena suzavcem i prelomljena pendrecima. Tu 1968. pojeli su kapitalistički i ratnohuškački skakavci, uništivši i poslednji trag nade da svet može da bude i lepši i bolji i pravedniji i mirniji. Na ovu i ovakvu „jeretičku” pomisao nagnali su filmovi u programu „68 izvan 68” s kojim 20. Solun Dok. festival obeležava pola veka od te po mnogo čemu prelomne tačke 20. veka, od te godine, koja je postala i ostala sinonim za građansku pobunu, borbu za promene širom sveta i simbol inspiracije i nade. Od Majskog ustanka u Parizu, preko Praškog proleća i naših „junskih previranja”, bunta japanskih farmera i američkih „Pantera”, pa sve tamo do oktobarskog meksičkog masakra.
Kultura
08.03.2018 u 22:00
Umetnica nemirnog oka
​Solun – Francuska rediteljka, scenaristkinja, dokumentarista, fotograf, producent i montažer – legendarna Anjes Varda, pred kraj prošle godine snimila je novi dugometražni dokumentarni film – „Lica sela“ („Visages Villages“). I ništa to ne bi bilo toliko čudno da Anjes Varda ove godine ne puni 90 leta (Brisel, maj 1928) i da ovaj njen film nije toliko poletan i energičan, poput filmova iz njenih najmlađih dana. Neumorna „kuma francuskog Novog talasa” ne prestaje da oduševljava. O tome da je u dvorani Olimpion na solunskom Aristotelovom trgu svojom video-porukom digla publiku na noge da i ne govorim. Jer, Anjesin otac je bio Grk, rođen u Solunu, i takva se stvar ne zaboravlja. Neće se zaboraviti ni počast koju je Anjes Vardi u svom 20. izdanju priredio Solunski festival
Kultura
04.03.2018 u 22:00
Potraga za dostojanstvom u životu
Lju­di se pla­še ono­ga što je stra­no i što ne raz­u­me­ju i ovaj strah od ne­po­zna­tog je ne­što sa čim smo se igra­li pri­li­kom pi­sa­nja sce­na­ri­ja – iz­ja­vio je još je­se­nas za „Po­li­ti­ku” dan­ski re­di­telj iran­skog po­re­kla Mi­lad Ala­mi, ko­ji je za­jed­no sa In­ge­borg Top­se na­pi­sao pri­ču po­bed­nič­kog fil­ma „Šar­mer”. Ovim fil­mom Ala­mi je kao re­di­telj de­bi­to­vao u for­mi du­go­me­tra­žnog igra­nog fil­ma (ina­če je autor ne­ko­li­ko na­gra­đi­va­nih krat­kih  i do­ku­men­tar­nih fil­mo­va), na­met­nuv­ši se in­ter­na­ci­o­nal­noj film­skoj sce­ni na 65. San Se­ba­sti­jan fe­sti­va­lu oda­kle je, za­hva­lju­ju­ći na­gra­di Fe­de­o­re, i sti­gla pre­po­ru­ka za Glav­ni tak­mi­čar­ski pro­gram 46. Fe­sta, či­ji je i po­bed­nik. Ala­mi­jev „Šar­mer”
Kultura
03.03.2018 u 20:02
Danskom „Šarmeru” – „Beogradski pobednik”
Dan­ski film „Šar­mer” Mi­la­da Ala­mi­ja, re­di­te­lja iran­skog po­re­kla, osvo­jio je „Be­o­grad­skog po­bed­ni­ka” kao naj­bo­lji film me­đu­na­rod­nog glav­nog pro­gra­ma, pre­ma od­lu­ci ži­ri­ja ko­jim je pred­se­da­vao Mil­čo Man­čev­ski, a ovom fil­mu je pri­pa­la i na­gra­da za naj­bo­lji sce­na­rio, ko­ji je Ala­mi pi­sao za­jed­no sa In­ge­borg Top­se. U obra­zlo­že­nju ovih na­gra­da ži­ri je na­veo da je „Šar­mer” (Na­gra­da „Fe­de­o­re” na fe­sti­va­lu u San Se­ba­sti­ja­nu) film „ko­ji je kroz uver­lji­vu pri­ču i slo­že­nog glav­nog li­ka har­mo­ni­zo­vao sve aspek­te film­ske este­ti­ke”, a da se sce­na­rio ovog fil­ma od­li­ku­je „uver­lji­vim si­tu­a­ci­ja­ma, neo­če­ki­va­nim pre­o­kre­ti­ma i pre­ci­zno iz­ra­že­nom psi­ho­lo­gi­jom glav­nog li­ka”. „Pri” ži­ri­ja
Kultura
02.03.2018 u 22:00
„Po­litikina” nagra­da „Mi­lutin Čo­lić” Ko­sti Ri­sti­ću
46. FEST Mla­di sce­na­ri­sta i re­di­telj Ko­sta Ri­stić, autor de­bi­tant­skog du­go­me­tra­žnog igra­nog fil­ma „Ban­di­ti u po­tra­zi za ma­mom“, jed­no­gla­snom od­lu­kom ži­ri­ja u či­jem su ra­du uče­stvo­va­li re­di­te­lji Go­ran Pa­ska­lje­vić i Bo­jan Vu­le­tić, i film­ski kri­ti­čar – pot­pi­sni­ca ovih re­do­va, osvo­jio je „Po­li­ti­ki­nu“ na­gra­du „Mi­lu­tin Čo­lić“ za naj­bo­lji srp­ski film na 46. Fe­stu. Nje­gov fi­ni ma­li film do­ku­men­tar­no-igra­ne struk­tu­re, ne­gde na tra­gu fil­mo­va Že­li­mi­ra Žil­ni­ka, na spon­tan a ube­dljiv na­čin pri­ča pri­ču sa di­rekt­nom ve­zom sa na­šom stvar­no­šću. Pri­ču či­ji su ju­na­ci na­pu­šte­na i od­ba­če­na rom­ska de­ca sa be­o­grad­skih uli­ca, od či­jeg pri­su­stva če­sto okre­će­mo gla­vu. U obra­zlo­že­nju
Kultura
01.03.2018 u 22:00
Film­ska Evro­pa palih anđe­la
46. FEST Za­hva­lju­ju­ći pro­gra­mu „Fo­kus Evro­pa” na be­o­grad­ski Fest se po­no­vo vra­ća sta­ri zna­nac – grč­ki re­di­telj, sce­na­ri­sta i pro­du­cent Va­si­lis Ma­zo­me­nos. Na Fe­stu 1996. i 1997. go­di­ne pri­ka­zi­va­ni su nje­go­vi pr­vi fil­mo­vi (oba ani­mi­ra­no-eks­pe­ri­men­tal­ni), a on sam, u ne­dav­nom raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku“, ovim po­vo­dom je iz­ja­vio: „Vi ni­ste ni sve­sni ko­li­ko ste mi pri­ka­zi­va­njem fil­mo­va na Fe­stu po­mo­gli i to baš to­kom tih rat­nih go­di­na ko­je su za vas bi­le ve­o­ma te­ške. Sr­bi su me kao auto­ra ot­kri­li i uči­ni­li da po­sta­nem me­đu­na­rod­no pri­znat. Sr­bi­ja za­to ni­je za me­ne sa­mo bli­ska ze­mlja, ja je ose­ćam i vo­lim kao svo­ju dru­gu ku­ću...”.  Ma­zo­me­nos, autor ani­mi­ra­nih,
Kultura
27.02.2018 u 22:00
Igra, forma i čovek
Da li u svom no­vom fil­mu „Aga­pe” hr­vat­ski re­di­telj Bran­ko Šmit go­vo­ri o ho­mo­fo­bi­ji ili pe­do­fi­li­ji? Ovo pi­ta­nje po­sta­vlje­no je na pro­šlo­go­di­šnjem Pul­skom fe­sti­va­lu na ko­jem je film imao svet­sku pre­mi­je­ru, a sa ovim pi­ta­njem su­o­či­će se ve­če­ras i Fe­sto­va pu­bli­ka u Sa­va cen­tru. Naj­tač­ni­ji od­go­vor na ovo pi­ta­nje mo­gao bi da gla­si – sve za­vi­si iz kog ugla gle­da­lac po­sma­tra stva­ri i u če­mu se, even­tu­al­no, vi­še pre­po­zna­je. U sva­kom slu­ča­ju Šmi­tov film či­ji na­slov su­ge­ri­še sim­bol uni­ver­zal­ne (hri­šćan­ske) lju­ba­vi do­stup­ne svi­ma, je­ste jed­na fi­no (ne­u­vre­dlji­vo) pla­si­ra­na pro­vo­ka­ci­ja. I spram ka­to­lič­ke cr­kve, či­je sve­šte­ni­ke sve če­šće op­tu­žu­ju za pe­do­fi­li­ju i spram hr­vat­skog
Kultura
26.02.2018 u 22:00
Šarena i različita filmska scena
Pr­vi vi­kend be­o­grad­skog Fe­sta do­neo je na glav­nu fe­sti­val­sku sce­nu (Sa­va cen­tar) ja­ke „igra­če“, fil­mo­ve ko­ji su po­put „3 bil­bor­da...“, „Lady Bird“ (bu­ba­ma­ra), „Kva­dra­ta“ ili „Skri­ve­ne lju­ba­vi“ osvo­ji­li no­mi­na­ci­je za ovo­go­di­šnjeg Oska­ra. Na toj glav­noj sce­ni vi­đen je i pr­vi od pet do­ma­ćih fil­mo­va ko­ji se ove go­di­ne tak­mi­če u se­lek­ci­ji Srp­ski film. Sa fil­mom „Eder­le­zi raj­zing“ („Eder­le­si Ri­sing“), uz­bu­dlji­vom na­uč­no­fan­ta­stič­nom pri­čom či­ja se rad­nja do­ga­đa u sve­mi­ru u bli­skoj bu­duć­no­sti, u for­mi du­go­me­tra­žnog igra­nog fil­ma de­bi­tu­je re­di­telj La­zar Bo­dro­ža (1983), ko­ji je do sa­da već sni­mio je­dan uspe­šni in­ter­ak­tiv­ni film i je­dan na­gra­đi­va­ni krat­ki film. Sce­na­rio za
Početna / Tagovi
12.06.2026 u 18:29
Kac: Izrael mora biti spreman na rat sa Iranom i u budućnosti
12.06.2026 u 18:28
Rusija: Odluka da se Mladić ne pusti na slobodu nezakonita i nehumana
12.06.2026 u 18:27
SAD finansirale više od 120 biolaboratorija, Moskva upozorava na rizike
12.06.2026 u 18:19
Američke akcije skočile, optimizam povećan nakon najave mirovnog sporazuma
12.06.2026 u 18:17
Vens kritikuje „lažne informacije” o sporazumu sa Iranom
12.06.2026 u 18:15
Kamioni čekaju po dva sata na Batrovcima i Sremskoj Rači
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation