Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: лакић д

Култура

18.03.2018 у 21:55

Прецењена амфибијска бајка

Још у време 74. Венецијанског фестивала на којем је на крају освојио „Златног лава”, за филм Гиљерма дел Тора „Облик воде” (The Shape of Water) написала сам да је он заправо дизајнерски усавршена, а идејно неоригинална верзија старог, веома успешног совјетског (руског) филма „Човек-амфибија”, који су Владимир Чоботарјов и Генадиј Казански режирали према роману Александра Бељајева 1962. године и да није случајно што је Дел Торо радњу свог филма сместио баш у ту исту годину. Јер, и подсвесно и свесно могу да чине чуда, зар не (?).

Култура

15.03.2018 у 22:00

Изблиза о Баскијатовом времену слободе

У жижи интересовања управо завршеног 20. Солун док. фестивала, великог празника документарног филма, из много разлога нашла се америчка, њујоршка филмска ауторка Сара Драјвер – редитељка и припадница независне њујоршке сцене, супруга Џима Џармуша и пријатељица из младости легендарног Жан-Мишела Баскијата и његове дугогодишње девојке Алексис Адлер. Драјверова је у Солуну представила филм „Успон за стварно: Касне тинејџерске године Жан-Мишела Баскијата“, ауторски потписала избор од 12 занимљивих филмова за програм „Карт бланш Саре Драјвер“, одржала мајсторску радионицу и учествовала у панел дискусији на тему „Де(ре)конструисање легенде“ чији је модератор био Денис Лин, програмски директор Филмског друштва Линколновог центра у Њујорку.

Култура

10.03.2018 у 22:00

Година угушена сузавцем, преломљена пендреком

Солун – Не, није та година била тек тако угушена сузавцем и преломљена пендрецима. Ту 1968. појели су капиталистички и ратнохушкачки скакавци, уништивши и последњи траг наде да свет може да буде и лепши и бољи и праведнији и мирнији. На ову и овакву „јеретичку” помисао нагнали су филмови у програму „68 изван 68” с којим 20. Солун Док. фестивал обележава пола века од те по много чему преломне тачке 20. века, од те године, која је постала и остала синоним за грађанску побуну, борбу за промене широм света и симбол инспирације и наде. Од Мајског устанка у Паризу, преко Прашког пролећа и наших „јунских превирања”, бунта јапанских фармера и америчких „Пантера”, па све тамо до октобарског мексичког масакра.

Култура

08.03.2018 у 22:00

Уметница немирног ока

Солун – Француска редитељка, сценаристкиња, документариста, фотограф, продуцент и монтажер – легендарна Ањес Варда, пред крај прошле године снимила је нови дугометражни документарни филм – „Лица села“ („Visages Villages“). И ништа то не би било толико чудно да Ањес Варда ове године не пуни 90 лета (Брисел, мај 1928) и да овај њен филм није толико полетан и енергичан, попут филмова из њених најмлађих дана. Неуморна „кума француског Новог таласа” не престаје да одушевљава. О томе да је у дворани Олимпион на солунском Аристотеловом тргу својом видео-поруком дигла публику на ноге да и не говорим. Јер, Ањесин отац је био Грк, рођен у Солуну, и таква се ствар не заборавља. Неће се заборавити ни почаст коју је Ањес Варди у свом 20. издању приредио Солунски фестивал

Култура

04.03.2018 у 22:00

Потрага за достојанством у животу

Људи се плаше онога што је страно и што не разумеју и овај страх од непознатог је нешто са чим смо се играли приликом писања сценарија – изјавио је још јесенас за „Политику” дански редитељ иранског порекла Милад Алами, који је заједно са Ингеборг Топсе написао причу победничког филма „Шармер”. Овим филмом Алами је као редитељ дебитовао у форми дугометражног играног филма (иначе је аутор неколико награђиваних кратких и документарних филмова), наметнувши се интернационалној филмској сцени на 65. Сан Себастијан фестивалу одакле је, захваљујући награди Федеоре, и стигла препорука за Главни такмичарски програм 46. Феста, чији је и победник. Аламијев „Шармер” освојио

Култура

03.03.2018 у 20:02

Данском „Шармеру” – „Београдски победник”

Дански филм „Шармер” Милада Аламија, редитеља иранског порекла, освојио је „Београдског победника” као најбољи филм међународног главног програма, према одлуци жирија којим је председавао Милчо Манчевски, а овом филму је припала и награда за најбољи сценарио, који је Алами писао заједно са Ингеборг Топсе. У образложењу ових награда жири је навео да је „Шармер” (Награда „Федеоре” на фестивалу у Сан Себастијану) филм „који је кроз уверљиву причу и сложеног главног лика хармонизовао све аспекте филмске естетике”, а да се сценарио овог филма одликује „уверљивим ситуацијама, неочекиваним преокретима и прецизно израженом психологијом главног лика”. „При” жирија

Култура

02.03.2018 у 22:00

„Политикина” награда „Милутин Чолић” Кости Ристићу

46. ФЕСТ Млади сценариста и редитељ Коста Ристић, аутор дебитантског дугометражног играног филма „Бандити у потрази за мамом“, једногласном одлуком жирија у чијем су раду учествовали редитељи Горан Паскаљевић и Бојан Вулетић, и филмски критичар – потписница ових редова, освојио је „Политикину“ награду „Милутин Чолић“ за најбољи српски филм на 46. Фесту. Његов фини мали филм документарно-игране структуре, негде на трагу филмова Желимира Жилника, на спонтан а убедљив начин прича причу са директном везом са нашом стварношћу. Причу чији су јунаци напуштена и одбачена ромска деца са београдских улица, од чијег присуства често окрећемо главу. У образложењу

Култура

01.03.2018 у 22:00

Филмска Европа палих анђела

46. ФЕСТ Захваљујући програму „Фокус Европа” на београдски Фест се поново враћа стари знанац – грчки редитељ, сценариста и продуцент Василис Мазоменос. На Фесту 1996. и 1997. године приказивани су његови први филмови (оба анимирано-експериментални), а он сам, у недавном разговору за „Политику“, овим поводом је изјавио: „Ви нисте ни свесни колико сте ми приказивањем филмова на Фесту помогли и то баш током тих ратних година које су за вас биле веома тешке. Срби су ме као аутора открили и учинили да постанем међународно признат. Србија зато није за мене само блиска земља, ја је осећам и волим као своју другу кућу...”. Мазоменос, аутор анимираних,

Култура

27.02.2018 у 22:00

Игра, форма и човек

Да ли у свом новом филму „Агапе” хрватски редитељ Бранко Шмит говори о хомофобији или педофилији? Ово питање постављено је на прошлогодишњем Пулском фестивалу на којем је филм имао светску премијеру, а са овим питањем суочиће се вечерас и Фестова публика у Сава центру. Најтачнији одговор на ово питање могао би да гласи – све зависи из ког угла гледалац посматра ствари и у чему се, евентуално, више препознаје. У сваком случају Шмитов филм чији наслов сугерише симбол универзалне (хришћанске) љубави доступне свима, јесте једна фино (неувредљиво) пласирана провокација. И спрам католичке цркве, чије свештенике све чешће оптужују за педофилију и спрам хрватског

Култура

26.02.2018 у 22:00

Шарена и различита филмска сцена

Први викенд београдског Феста донео је на главну фестивалску сцену (Сава центар) јаке „играче“, филмове који су попут „3 билборда...“, „Lady Bird“ (бубамара), „Квадрата“ или „Скривене љубави“ освојили номинације за овогодишњег Оскара. На тој главној сцени виђен је и први од пет домаћих филмова који се ове године такмиче у селекцији Српски филм. Са филмом „Едерлези рајзинг“ („Ederlesi Rising“), узбудљивом научнофантастичном причом чија се радња догађа у свемиру у блиској будућности, у форми дугометражног играног филма дебитује редитељ Лазар Бодрожа (1983), који је до сада већ снимио један успешни интерактивни филм и један награђивани кратки филм. Сценарио за Бодрожин

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

14.06.2026 у 02:01

Мендел: Зеленски жели да скрене пажњу са проблема у Украјини

14.06.2026 у 01:18

Најмање две особе погинуле у израелском нападу на Кан Јунис

14.06.2026 у 01:05

Антропик обуставио приступ моделима вештачке интелигенције свим страним држављанима

14.06.2026 у 00:26

Зеленски: Украјина већ спремна да отвори шест кластера за интеграцију у ЕУ

13.06.2026 у 23:52

Катар у 90+4. минуту шокирао Швајцарску

13.06.2026 у 23:25

Анкета: Већина Словенаца против јачања односа са Израелом