Nedelja, 14.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: lakić d

Kultura
08.12.2017 u 21:33
Novi vetrovi u „evropskom oskaru“
Berlin – Već trideset godina je prošlo od one novembarske noći kada se u berlinskom apartmanu kompanije „Pan Am“ okupilo društvo od četrdesetak filmskih stvaralaca iz različitih delova Evrope. Uz suvi martini sa maslinkama, sendviče i po koju čašu vina, iz velike potrebe, a po ugledu na američke kolege, u toj noći su posle čvrstog dogovora osnovali Evropsku akademiju za film. Bila je to 1988. godina, a društvo iz „Pan Ama“ – među kojima i Folker Šlendorf, Stiven Frirs, Vim Venders, Nik Pauel..., sa lakoćom se dogovorilo i da za prvog predsednika Akademije – tada pod nazivom Evropsko filmsko društvo sa sedištem u još uvek podeljenom Berlinu – proglasi legendarnog švedskog reditelja Ingmara Bergmana. I već te godine dodeljeni su prvi „evropski oskari“. Svake druge održava se u
Kultura
05.12.2017 u 22:00
„Umivene” kopije filma „Ko to tamo peva”
U legendarnom hotelu „Marija Kristina“ u San Sebastijanu, pre nekih desetak godina, tokom razgovora za „Politiku“ u jednom trenutku pitala sam holivudskog glumca i oskarovca Roberta Duvala koliko poznaje srpske filmove i da li je možda neki od njih i gledao. Usledilo je prijatno iznenađenje kada je ovaj slavni glumac, važni akter u filmovima poput „Kuma“ i „Apokalipse danas“, bez zadrške odgovorio: „Jedan od najboljih filmova koje sam ikada gledao je 'Ko to tamo peva' gospodina Slobodana Šijana. Kakav humor, kakvi sjajni, slikoviti likovi. Izvanredno! Eto, u takvom bi filmu voleo da imam ulogu...“.
Kultura
28.11.2017 u 22:00
U svetu nametnute muževnosti
Šta je ključno za uspeh kinematografije jedne zemlje? Razdvajanje kulture od politike – rado bi rekle makedonska scenaristkinja i rediteljka Teona Strugar Mitevski i njena koscenaristkinja iz Sarajeva Elma Tataragić, autorke filma „Kada dan nije imao ime” iz Glavnog programa 23. festivala autorskog filma u Beogradu. Toga, da to razdvajanje nije nimalo lako, verujem da su i one svesne, jer onda nikada ne bi ni postojao onaj termin „kulturna politika jedne zemlje”, niti bi kultura zavisila od političke volje da se u nju (finansijski) ulaže, niti bi se kultura baš zbog toga toliko često dodvoravala politici. Vrzino je to kolo, čovek je i političko biće, a možda bi kinematografijama (filmu), barem na ovim našim prostorima, bilo čak i dosadno bez politike. U svakom slučaju bilo bi krajnje neizvesno,
Kultura
26.11.2017 u 22:00
Gde je nestao Aljoša
Be­o­grad­ski Fe­sti­val autor­skog fil­ma, u svom 23. iz­da­nju, osim izra­el­skog „Fok­stro­ta” Sa­mu­e­la Ma­o­za, po­nu­dio je još je­dan su­per­i­or­ni film – „Bez lju­ba­vi” (Ne­lю­bo­v/Lo­ve­less), ru­skog sce­na­ri­ste i re­di­te­lja An­dre­ja Zvja­gin­ce­va. Za ovu iz­van­red­no re­ži­ra­nu, upo­zo­ra­va­ju­ću po­ro­dič­nu dra­mu o raz­vo­du či­ja je naj­ve­ća žr­tva dva­na­e­sto­go­di­šnji sin Aljo­ša, Zvja­gin­cev je na ovo­go­di­šnjem, 70. Kan­skom fe­sti­va­lu
Kultura
23.11.2017 u 22:00
Dramski ples muškarca sa sudbinom
Možemo li da kontrolišemo ono što zovemo sudbinom? Ovo pitanje izraelski scenarista i reditelj Samuel Maoz postavlja u filmu „Fokstrot” kojim večeras u 19.30 sati u beogradskom Domu omladine svečano započinje 23. Festival autorskog filma. „Postoji li uopšte sudbina ili je slučajnost upravo ono što je rekao Ajnštajn – božji način da ostane anoniman”, pitao se jesenas Maoz u ekskluzivnom intervjuu za „Politiku” posle svetske premijere „Fokstrota” na 74. Venecijanskom festivalu, na kojem je u završnici osvojio Gran-pri – „Srebrni lav”, a zatim postao i zvanični kandidat Izraela za Oskara u kategoriji najboljeg stranog filma.
Kultura
13.11.2017 u 22:00
„Zlatni Aleksandar“ za švedske „Gavrane“
58. SOLUN - Najveće priznanje 58. Solunskog festivala, nagrada „Zlatni Aleksandar“ koja nosi i ime Tea Angelopulosa, kao i novčani iznos od osam hiljada evra pripao je švedskom fotografu, snimatelju i autoru kratkih filmova Jensu Asuru za njegov rediteljski debi u dugometražnom filmu „Gavrani“ („Ravens“/„Korparna“), koji je nedavno bio takmičar i u San Sebastijanu, ali je tamo prošao bez većeg uspeha.
Kultura
12.11.2017 u 22:00
Nežni oproštaj od filma i života
Solun- Jedan od najznačajnijih savremenih karakternih američkih televizijskih i filmskih glumaca – Džon Kerol Linč i više se nego uspešno okušao i u rediteljskom poslu. Prema scenariju Logana Sparksa i Draga Šumonje (američkog glumca naših korena, a i montažer je Slobodan Gajić), u nezavisnoj produkciji je snimio film „Laki”. U njemu, uz nedavno preminulog glumca Herija Dina Stentona, kojem je ovo bila i poslednja uloga na filmu, igra i Džonov rođeni brat – slavni reditelj Dejvid Linč.  Film „Laki”, inače jedan od 14 filmova u međunarodnom takmičarskom programu 58. Solunskog festivala, jedan je od najlepših i najnežnijih oproštaja od filma i od života viđenih na velikom ekranu. Dirljivi esej o smrtnosti, ali i ljubavi prema životu i veri u dobrotu čovečanstva.
Kultura
11.11.2017 u 22:00
U zemlji loše ispričanih bajki
Solun- Jedan od najsnažnijih novih grčkih filmova prikazanih na 58. Solunskom festivalu svakako je film „Linije” scenariste, reditelja i producenta Vasilisa Mazomenosa. Gotovo hiperrealističko, višeslojno delo koje skenira grčku svakodnevicu, kao produkcijska celina deluje savršeno, čak i veoma skupo, iako je u nastanak ovog filma uloženo svega nešto više od sto hiljada evra. Mazomenos, autor animiranih, eksperimentalnih i igranih filmova: „Dani besa – Rekvijem za Evropu”, „Trijumf vremena”, „Novac, mitologija i tama”, „Sećanje”, „Reči i gresi”, „Krivnja” i „Deseti greh”, kao producent zna kako se od onog malo može napraviti mnogo na filmu, koji je veoma skupa umetnost. U tom smislu srpskim producentima bi mogao da održi korisnu lekciju.
Kultura
09.11.2017 u 22:00
Sa ostrva ograničenja u veliki filmski svet
Solun – Ličnost u žiži 58. Solunskog festivala je švedski scenarista i reditelj Ruben Ustlund, dobitnik ovogodišnje „Zlatne palme“ za film „Kvadrat“ („The Square“/„Le Carré”) i osvajač nominacija za „evropskog oskara“ – nagrade EFA Evropske akademije za film. Vrlo dobro poznat u nordijskim zemljama, ali i u međunarodnim festivalskim krugovima kao osvajač brojnih nagrada, Ustlund još uvek nije postao i „stari znanac“ široke međunarodne bioskopske publike. Baš zato je organizovanje retrospektive od (svih) 10 njegovih filmova pun pogodak Solunskog festivala.
Kultura
08.11.2017 u 22:00
Filmsko nebo nad Balkanom
Solun – Tradicionalno su na velikom Solunskom filmskom festivalu oči grčke publike i međunarodnih gostiju uprte u programsku celinu zvanu „Balkanski pregled“, o kojem već više od dve decenije prilježno brine estetičar filma Dimitris Kerkinos. Osim glavnog programa u okviru ove celine – u kojem je moguće videti najnovije i najuspešnije filmove proizvedene u zemljama Balkana, samim tim i iz Srbije, jer tu je i naš kandidat za Oskara – film „Rekvijem za gospođu J“ Bojana Vuletića kao i „Vojnici, priča iz Ferentarija“ Ivane Mladenović (srpsko-rumunska koprodukcija), ali i kratki film „Kamen u ruci“ Stefana Ivančića – Kerkinos je ove godine dodatno priredio i specijalni omaž program nazvan „Od reči do slika – Balkanska literatura i film“. Tako je na međunarodnom, 58. Solunskom festivalu
Početna / Tagovi
14.06.2026 u 00:26
Zelenski: Ukrajina već spremna da otvori šest klastera za integraciju u EU
13.06.2026 u 23:52
Katar u 90+4. minutu šokirao Švajcarsku
13.06.2026 u 23:25
Anketa: Većina Slovenaca protiv jačanja odnosa sa Izraelom
13.06.2026 u 23:02
Više desetina hiljada ljudi učestvovalo na Prajdu u Bugarskoj i Rumuniji
13.06.2026 u 22:39
Bojić: Ulažemo ogromne napore da stradanje Srba prepoznaju u svetu
13.06.2026 u 22:37
​Rubio: Svi brodovi u Ormuskom moreuzu moraju da slede naredbe SAD
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation