Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: лакић д

Култура

08.12.2017 у 21:33

Нови ветрови у „европском оскару“

Берлин – Већ тридесет година је прошло од оне новембарске ноћи када се у берлинском апартману компаније „Пан Ам“ окупило друштво од четрдесетак филмских стваралаца из различитих делова Европе. Уз суви мартини са маслинкама, сендвиче и по коју чашу вина, из велике потребе, а по угледу на америчке колеге, у тој ноћи су после чврстог договора основали Европску академију за филм. Била је то 1988. година, а друштво из „Пан Ама“ – међу којима и Фолкер Шлендорф, Стивен Фрирс, Вим Вендерс, Ник Пауел..., са лакоћом се договорило и да за првог председника Академије – тада под називом Европско филмско друштво са седиштем у још увек подељеном Берлину – прогласи легендарног шведског редитеља Ингмара Бергмана. И већ те године додељени су први „европски оскари“. Сваке друге одржава се у Берлину, у

Култура

05.12.2017 у 22:00

„Умивене” копије филма „Ко то тамо пева”

У легендарном хотелу „Марија Кристина“ у Сан Себастијану, пре неких десетак година, током разговора за „Политику“ у једном тренутку питала сам холивудског глумца и оскаровца Роберта Дувала колико познаје српске филмове и да ли је можда неки од њих и гледао. Уследило је пријатно изненађење када је овај славни глумац, важни актер у филмовима попут „Кума“ и „Апокалипсе данас“, без задршке одговорио: „Један од најбољих филмова које сам икада гледао је 'Ко то тамо пева' господина Слободана Шијана. Какав хумор, какви сјајни, сликовити ликови. Изванредно! Ето, у таквом би филму волео да имам улогу...“.

Култура

28.11.2017 у 22:00

У свету наметнуте мужевности

Шта је кључно за успех кинематографије једне земље? Раздвајање културе од политике – радо би рекле македонска сценаристкиња и редитељка Теона Стругар Митевски и њена косценаристкиња из Сарајева Елма Татарагић, ауторке филма „Када дан није имао име” из Главног програма 23. фестивала ауторског филма у Београду. Тога, да то раздвајање није нимало лако, верујем да су и оне свесне, јер онда никада не би ни постојао онај термин „културна политика једне земље”, нити би култура зависила од политичке воље да се у њу (финансијски) улаже, нити би се култура баш због тога толико често додворавала политици. Врзино је то коло, човек је и политичко биће, а можда би кинематографијама (филму), барем на овим нашим просторима, било чак и досадно без политике. У сваком случају било би крајње неизвесно,

Култура

26.11.2017 у 22:00

Где је нестао Аљоша

Београдски Фестивал ауторског филма, у свом 23. издању, осим израелског „Фокстрота” Самуела Маоза, понудио је још један супериорни филм – „Без љубави” (Нелюбов/Loveless), руског сценаристе и редитеља Андреја Звјагинцева. За ову изванредно режирану, упозоравајућу породичну драму о разводу чија је највећа жртва дванаестогодишњи син Аљоша, Звјагинцев је на овогодишњем, 70. Канском фестивалу

Култура

23.11.2017 у 22:00

Драмски плес мушкарца са судбином

Можемо ли да контролишемо оно што зовемо судбином? Ово питање израелски сценариста и редитељ Самуел Маоз поставља у филму „Фокстрот” којим вечерас у 19.30 сати у београдском Дому омладине свечано започиње 23. Фестивал ауторског филма. „Постоји ли уопште судбина или је случајност управо оно што је рекао Ајнштајн – божји начин да остане анониман”, питао се јесенас Маоз у ексклузивном интервјуу за „Политику” после светске премијере „Фокстрота” на 74. Венецијанском фестивалу, на којем је у завршници освојио Гран-при – „Сребрни лав”, а затим постао и званични кандидат Израела за Оскара у категорији најбољег страног филма.

Култура

13.11.2017 у 22:00

„Златни Александар“ за шведске „Гавране“

58. СОЛУН - Највеће признање 58. Солунског фестивала, награда „Златни Александар“ која носи и име Теа Ангелопулоса, као и новчани износ од осам хиљада евра припао је шведском фотографу, сниматељу и аутору кратких филмова Јенсу Асуру за његов редитељски деби у дугометражном филму „Гаврани“ („Ravens“/„Korparna“), који је недавно био такмичар и у Сан Себастијану, али је тамо прошао без већег успеха.

Култура

12.11.2017 у 22:00

Нежни опроштај од филма и живота

Солун- Један од најзначајнијих савремених карактерних америчких телевизијских и филмских глумаца – Џон Керол Линч и више се него успешно окушао и у редитељском послу. Према сценарију Логана Спаркса и Драга Шумоње (америчког глумца наших корена, а и монтажер је Слободан Гајић), у независној продукцији је снимио филм „Лаки”. У њему, уз недавно преминулог глумца Херија Дина Стентона, којем је ово била и последња улога на филму, игра и Џонов рођени брат – славни редитељ Дејвид Линч. Филм „Лаки”, иначе један од 14 филмова у међународном такмичарском програму 58. Солунског фестивала, један је од најлепших и најнежнијих опроштаја од филма и од живота виђених на великом екрану. Дирљиви есеј о смртности, али и љубави према животу и вери у доброту човечанства.

Култура

11.11.2017 у 22:00

У земљи лоше испричаних бајки

Солун- Један од најснажнијих нових грчких филмова приказаних на 58. Солунском фестивалу свакако је филм „Линије” сценаристе, редитеља и продуцента Василиса Мазоменоса. Готово хиперреалистичко, вишеслојно дело које скенира грчку свакодневицу, као продукцијска целина делује савршено, чак и веома скупо, иако је у настанак овог филма уложено свега нешто више од сто хиљада евра. Мазоменос, аутор анимираних, експерименталних и играних филмова: „Дани беса – Реквијем за Европу”, „Тријумф времена”, „Новац, митологија и тама”, „Сећање”, „Речи и греси”, „Кривња” и „Десети грех”, као продуцент зна како се од оног мало може направити много на филму, који је веома скупа уметност. У том смислу српским продуцентима би могао да одржи корисну лекцију.

Култура

09.11.2017 у 22:00

Са острва ограничења у велики филмски свет

Солун – Личност у жижи 58. Солунског фестивала је шведски сценариста и редитељ Рубен Устлунд, добитник овогодишње „Златне палме“ за филм „Квадрат“ („The Square“/„Le Carré”) и освајач номинација за „европског оскара“ – награде ЕФА Европске академије за филм. Врло добро познат у нордијским земљама, али и у међународним фестивалским круговима као освајач бројних награда, Устлунд још увек није постао и „стари знанац“ широке међународне биоскопске публике. Баш зато је организовање ретроспективе од (свих) 10 његових филмова пун погодак Солунског фестивала.

Култура

08.11.2017 у 22:00

Филмско небо над Балканом

Солун – Традиционално су на великом Солунском филмском фестивалу очи грчке публике и међународних гостију упрте у програмску целину звану „Балкански преглед“, о којем већ више од две деценије приљежно брине естетичар филма Димитрис Керкинос. Осим главног програма у оквиру ове целине – у којем је могуће видети најновије и најуспешније филмове произведене у земљама Балкана, самим тим и из Србије, јер ту је и наш кандидат за Оскара – филм „Реквијем за госпођу Ј“ Бојана Вулетића као и „Војници, прича из Ферентарија“ Иване Младеновић (српско-румунска копродукција), али и кратки филм „Камен у руци“ Стефана Иванчића – Керкинос је ове године додатно приредио и специјални омаж програм назван „Од речи до слика – Балканска литература и филм“. Тако је на међународном, 58. Солунском фестивалу

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

15.06.2026 у 02:05

Променљиво облачно и хладније, местимично с кишом

15.06.2026 у 01:49

Болнице у Француској имају посла због кокаина

15.06.2026 у 01:29

Бивши амерички обавештајац: циљ Кијева био да се заплаше грађани Донбаса

15.06.2026 у 01:16

Признање команданта НАТО-а уништило пропаганду против Москве

15.06.2026 у 00:59

Нови протест против Рамине владе и пројекта изградње одмаралишта

15.06.2026 у 00:54

Додик: Кад год се Немачка наоружавала Срби су страдали