Sreda, 17.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: slikarstvo

Kultura
11.02.2018 u 18:13
Otkriveni crteži Alfreda Maningsa
Do sada nepoznati crteži engleskog slikara Alfreda Maningsa pronađeni su zakopani u arhivu Univerziteta umetnosti u Noriču i prvi put će biti predstavljeni javnosti. Crteži potiču iz vremena kada je Manings još uvek „kalio” zanat krajem 19. veka, preneli su britanski mediji. Radeći preko dana u štamparskoj radnji u Noriču i dizajnirajući postere i plakate, večernje sate provodio je na časovima u tamošnjoj Školi umetnosti...     Ali, posle šest godina „mučenja” Alfred Manings (1878–1959) postaće jedan od najznačajnijih umetnika 20. veka u Velikoj Britaniji, najpoznatiji zbog svojih slika životinja, ali i predsednik Kraljevske akademije umetnosti. „Crteži su divni, neobično samouvereni i daleko iznad standarda koji se očekuje od jednog studenta, naročito onog koji
Kultura
10.02.2018 u 21:55
Poslednji dani velikog slikara
Naj­vi­še uspo­me­na na ve­li­kog sli­ka­ra na­la­zi se u Le­ga­tu Uro­ša Pre­di­ća u zre­nja­nin­skom Na­rod­nom mu­ze­ju. Nji­ho­vo iz­la­ga­nje uvek pri­vla­či iz­u­zet­nu pa­žnju. Ta­ko je bi­lo 2005. ka­da su sli­ka­re­va de­la iz­lo­že­na u no­vo­o­tvo­re­noj ga­le­ri­ji i ka­da je tu iz­lo­žbu po­se­ti­lo vi­še od 17.000 nji­ho­vih po­što­va­la­ca, a iz­u­ze­tan in­te­res is­ka­zan je i na naj­no­vi­joj iz­lo­žbi ko­ju je nje­na autor­ka Oli­ve­ra Sko­ko na­zva­la „Da­kle, vi ste taj Uroš Pre­dić”.  Naj­no­vi­je po­ka­zi­va­nje Pre­di­će­ve za­o­stav­šti­ne ob­u­hva­ti­lo je dva ju­bi­le­ja, 160 go­di­na od sli­ka­re­vog ro­đe­nja i 65 od nje­go­ve smr­ti, pa je ono do­bi­lo na zna­ča­ju u ši­roj jav­no­sti i ima­lo je raz­ne pra­te­će sa­dr­ža­je. Tim po­vo­dom Oli­ve­ra
Kultura
10.02.2018 u 11:09
Boje, patnje i život Fride Kalo
Izložba ilustracija španske umetnice Marije Hese, koja svojim delima na jedinstven način dočarava život i stvaralaštvo Fride Kalo, predstavljena je u  Institutu „Servantes”. Postavku pod nazivom „Frida Kalo. Jedna biografija” čini 30 ilustracija rađenih u tehnikama gvaš, tuš i akvarel, na grafičkom papiru. Ovi radovi predstavljaju kultne, ali i manje poznate, zanimljive Fridine slike, kao i neke od najznačajnijih trenutaka iz njenog života koji danas važi za umetničko delo za sebe. Stapajući bol i patnju sa životnim radostima i ljubavima i prenoseći taj jedinstveni spoj na slikarsko platno i na svet oko sebe, Frida je kao niko pre nje umetničkom univerzumu udahnula svežinu i emocije. Uz neizbežan meksički kolorit i tradiciju, dela ove umetnice postala su važan deo istorije
Kultura
08.02.2018 u 22:00
Pikasova erotska godina
Specijalno za Politiku  Pariz - Već vekovima stručnjaci se pitaju o tajni „Madone iz Senigalije” italijanskog slikara na prelasku srednjeg veka u renesansu Pjera dela Frančeske. Na tom platnu, nevelikom po formatu, majstor božanske brojeve raspoređuje daleko ispred svog vremena, spajajući punoću obrisa i čednost figura sa intimnošću ambijenta. Devica zadobija izraz nežnosti spuštajući stidljivo oči, a njen prozirni veo koji joj kao suze orošuje čelo prepun je svetlosnih titraja. Zapravo, na toj slici svetlost igra glavnu ulogu prodirući kroz prozorsko staklo i padajući na zid u vidu romba kroz sfumato od prašine. Utkana u formu i u boje na Madoni, belu, plavu i ružičastu, kao i u onu zlatnu pozadine, ona stvara utisak plastičnosti pa Bogorodičina gotovo egzotična lepota zadobija magičnu
Kultura
06.02.2018 u 22:00
Istinski dragulji Vinsenta van Goga
Kada su dva Van Gogova do skoro nepoznata crteža, „Brdo na Monmartru sa kamenolomom” i „Brdo na Monmartru” iz 1886, predstavljena u januaru na jednoj izložbi u Holandiji, Tejo Medendorp, viši istraživač Van Gog muzeja u Amsterdamu, potvrdio je javno tom prilikom njihovu autentičnost. Medendorp je široj publici poznat i po tome što je bio stručni konsultant u radu na animiranom filmu „S ljubavlju, Vinsent”, koji već osvaja festivalske nagrade u svetu i impresionira publiku. Sve što je Vinsent van Gog (1853–1890) stvorio u životu dugom samo 37 godina danas vredi nezamislivo, a jedan deo njegovog opusa čuva se brižljivo u muzeju koji nosi njegovo ime i nalazi se u Amsterdamu. Činjenica da je zaposlen u ovoj instituciji bila je treći razlog da upravo Tejo Medendorp bude specijalni sagovornik
Društvo
03.02.2018 u 22:00
Seoba „Seobe Srba”
U ne­ka­da­šnjoj sve­ča­noj tr­pe­za­ri­ji Pa­tri­jar­šij­skog dvo­ra, a da­nas jed­noj od pro­sto­ri­ja ri­zni­ce Mu­ze­ja SPC u Srem­skim Kar­lov­ci­ma, mo­nu­men­tal­na sli­ka Pa­je Jo­va­no­vi­ća „Se­o­ba Sr­ba” pre­kri­va­la je či­tav ju­žni zid. Mno­gi tu­ri­sti ko­ji do­la­ze u Pa­tri­jar­šij­ski dvor, či­ne to i zbog sli­ke ko­ja se ta­mo odav­no ne na­la­zi!  Sli­ka je ima­la uz­bu­dlji­vu sud­bi­nu, baš kao i njen na­ru­či­lac, stva­ra­lac i li­ko­vi na njoj. Mo­nu­men­tal­no de­lo „Se­o­ba Sr­ba” do­ži­ve­lo je cen­zu­ru pa­tri­jar­ha Ge­or­gi­ja Bran­ko­vi­ća, a po­tom još ne­ko­li­ko ver­zi­ja i se­o­ba.  Pre­kret­ni­ca u stva­ra­la­štvu Pa­je Jo­va­no­vi­ća i ula­zak u no­vu, isto­rij­sku i po mno­gi­ma nje­go­vu naj­zna­čaj­ni­ju fa­zu, ozna­či­la je upra­vo
Kultura
31.01.2018 u 22:00
Snažan kolorit Ko­njo­viće­vog uni­ver­zuma
Pr­o­jek­ci­jom jed­no­sat­nog do­ku­men­tar­nog TV fil­ma („Ju­bi­le­ji. 100 go­di­na ro­đe­nja Mi­la­na Ko­njo­vi­ća”) ve­če­ras u 19 sa­ti u Spo­men-zbir­ci Pa­vla Be­ljan­skog u No­vom Sa­du (ulaz je slo­bo­dan), po­či­nje ci­klus pr­o­gra­ma ko­jim će to­kom 2018. bi­ti obe­le­že­no 120 go­di­na od ro­đe­nja umet­ni­ka či­ji se ka­rak­te­ri­sti­čan iz­raz mo­že do­bro pre­po­zna­ti u re­či­ma Mi­o­dra­ga B. Pr­o­ti­ća: „... spolj­na stvar­nost za nje­ga je unu­tra­šnji do­ži­vljaj. Sve objek­tiv­ne či­nje­ni­ce, sve te­me ko­je sli­ka bo­ji iz­ra­zi­to lič­nim ose­ća­njem sve­ta i ži­vo­ta”.  Na ovaj, Ko­njo­vi­ću (1898–1993) svoj­stven eks­pre­si­o­ni­zam, ko­ji se oči­to­vao u svim žan­ro­vi­ma u ko­ji­ma je stva­rao, kao i na nje­go­vu lič­nost, uz nje­go­va lič­na sve­do­če­nja o
Kultura
30.01.2018 u 22:00
Američ­ka pri­ča o „Ne­sanici” Mi­lene Ba­rili
Na „Iz­lo­žbi 31 že­ne”, odr­ža­noj od 5. do 31. ja­nu­a­ra 1943. u nju­jor­škoj ga­le­ri­ji „Art of This Cen­tury”, či­ji je osni­vač Pe­gi Gu­gen­hajm, uče­stvo­va­la je i Mi­le­na Pa­vlo­vić Ba­ri­li. Nje­na sli­ka, ka­ko sto­ji na pla­ka­tu iz­lo­žbe, no­si na­ziv „In­som­nia” (Ne­sa­ni­ca), a na­sta­la je 1942. go­di­ne. Na­ža­lost, ne zna se gde je sli­ka sa­da, a ne po­sto­ji ni nje­na fo­to­gra­fi­ja. Mi­le­na ju je si­gur­no fo­to­gra­fi­sa­la, jer je to ra­di­la sa sva­kom svo­jom sli­kom, ali se ona la­ko mo­gla ne­gde za­gu­bi­ti.  Ove po­dat­ke, ko­ji do sa­da ni­su po­zna­ti na­šoj sre­di­ni, iz­no­si Ivan De­lač, an­gli­sta i pre­vo­di­lac iz Be­o­gra­da ko­ji se na­kon pre­vo­đe­nja tri­lo­gi­je o Mi­le­ni Ba­ri­li, či­ji je ured­nik Zo­ri­ca Sta­blo­vić Bu­la­jić,
Kultura
30.01.2018 u 17:47
Ticijanova „Sveta Margareta” ide na aukciju
Delić čudesne umetničke kolekcije engleskog kralja Čarlsa Prvog (1600–1649), u kojoj su, između ostalih, slike Ticijana, Van Dajka, Rubensa, Tintoreta, Direra i Mantenje, otvorena je u Londonu. Postavku nazvanu „Čarls Prvi: Kralj i kolekcionar” u Kraljevskoj akademiji umetnosti britanski mediji već su okarakterisali kao jednu od najznačajnijih izložbi u Londonu ove godine. Kuriozitet izložbe, koja će trajati do polovine aprila, jeste u tome što će se neke od ovih slika „vratiti” u Veliku Britaniju posle gotovo četiri veka.   Čarls Prvi najveći je kolekcionar umetničkih dela u čitavoj istoriji britanske monarhije. Osim što je kupovao slike vrhunskih umetnika, bio je poznat i po tome što je angažovao najbolje savremene umetnike, među njima i flamanskog slikara Antonisa van
Kultura
28.01.2018 u 13:44
Originalna Šumanovićeva pisma Petroviću u Adligatu
Pisma su poklonjena udruženju povodom pete godišnjice od registracije i 136 godina od otvaranja za javnost Biblioteke Lazić (od 1882), koja čini temelj udruženja. Jednu od svojih najpoznatijih slika „Pijanu lađu” Sava je naslikao za sedam dana i noći intenzivnog rada, pošto mu je istoimenu pesmu Artura Remboa recitovao Rastko. Tokom teških trenutaka duševne slabosti, Sava Šumanović je u svojim pismima umeo teško da uvredi prijatelje, pa i Rastka Petrovića. Od aprila do avgusta 1930. godine bio je smešten, kako sam kaže „u ludnicu”, na Propedevetičku kliniku u Beogradu kod doktora Radenka Stankovića i doktora Andre Nikolića. Tokom boravka u bolnici naslikao je nekoliko akvarela i napisao nekoliko pisama, od kojih se dva, koja je pisao pošto je započeo primanje uspešne terapije,
Početna / Tagovi
17.06.2026 u 11:56
OFAK do 1. jula produžio dozvolu MOL-u za pregovore o NIS-u
17.06.2026 u 11:54
Nanočestice pokazale obećavajuće rezultate u borbi protiv raka prostate
17.06.2026 u 11:52
Fiskalna politika ostaje usmerena na očuvanje stabilnosti javnih finansija
17.06.2026 u 11:51
Uhapšen muškarac u Staroj Pazovi, zaplenjeno više vrsta narkotika
17.06.2026 u 11:46
Borojević: Bio sam korisni idiot, išao sam za Čankom, Protićem i Veljom Ilićem kao magarac
17.06.2026 u 11:43
Počela vanredna sednica Skupštine, na dnevnom redu izmene pravosudnih zakona
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation