Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

28.01.2018 u 11:33

Gde je moje mesto

Da li je koincidencija ili ne, tek iz zgrade u Pariskoj 14, u kojoj se nalazi Salon Muzeja savremene umetnosti, ako se pogled usmeri ka Ušću može se jasno videti centralno zdanje ove kuće od nedavno ponovo otvoreno za publiku. U istom ovom objektu neobične sudbine, koji je projektovao Miroslav Mirko Jovanović, a koji je namenski građen sredinom šezdesetih godina prošlog veka za stanovanje i slikarske ateljee eminentnih umetnika sa polovine 20. veka, živeli su Milenko Šerban, Ivan Tabaković, Stojan Aralica i Peđa Milosavljević. Upravo sa njima, kao i sa samim galerijskim prostorom, dijalog vodi Irena Kelečević (1975), čija je izložba „Gde je moje mesto” ovde otvorena do 19. marta. Poznata po intervencijama koje su uvek u vezi sa arhitektonikom mesta na kojem izlaže, što je kod nje postojalo

Kultura

21.01.2018 u 21:51

U domu Rembranta van Rajna

Amsterdam – Rembrant je jedan od retkih slikara koji se potpisivao imenom, a ne prezimenom, poput Leonarda da Vinčija. Tokom života naslikao je oko 40 autoportreta, retko je koristio plavu i zelenu boju, a hranio se skromno – najčešće samo sir i hleb. Čuveni holandski umetnik, koji je iza sebe ostavio oko 400 dela, umro je u 63. godini, a sahranjen je o opštinskom trošku. Ovo su samo neki od nepoznatih detalja koji mogu da se saznaju prilikom obilaska jednog od najčuvenijih muzeja u Amsterdamu – Rembrantove kuće, u kojoj je jedan od najvećih svetskih slikara živeo od 1639. pa do bankrotstva 1656. godine, kada je prodata na aukciji, kao i sve pokućstvo i umetnička kolekcija. Dom slavnog slikara je pre nekoliko godina rekonstruisan, dodat je čak jedan deo u kojem se nalazi prodavnica

Kultura

21.01.2018 u 18:02

Van Gogovi crteži prvi put pred javnošću

„Impresionizam i izvan: Divno putovanje” naziv je izložbe koja je pre nekoliko dana otvorena u Holandiji. Na istom mestu, u Muzeju Singer Laren, našla su se dela slavnih slikara, kakvi su: Pisaro, Dega, Mone, Renoar, Mane, Matis… U poslednjem trenutku među slike najpoznatijih predstavnika impresionizma i postimpresionizma uvršćena su i dva nikada pre viđena dela Vinsenta van Goga (1853–1890). U pitanju su, javnosti do sad nepoznati, Van Gogovi crteži, koji su se više od jednog veka nalazili u privatnim kolekcijama. Dva crteža, nazvana „The Hill of Montmartre with Quarries” i „The Hill at Montmartre”, datiraju iz 1886. godine kada je holandski umetnik živeo u Parizu, gde je radio u studiju tada vodećeg francuskog slikara Fernana Kormona. Mnogo godina dela su „obitavala”, potpuno

Kultura

18.01.2018 u 19:14

Izložba dela Petra Lubarde u Andrićgradu

VIŠEGRAD - Reditelj Emir Kusturica otvorio je danas u galeriji „Petar Lubarda” u Andrićgradu izložbu „Petar Lubarda 1907-1974-2017”, koja je priređena u okviru Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala „Kustendorf”. Kusturica je rekao da ono što je zanimljivo i što je vezano i za Andrića i za Lubardu jeste ono što je danas najčešće prokazano, a to je da između države i umetnika postoji saglasje i da umetnici mogu da budu i deo državnog projekta. „Mala država koja svoj opstanak od 1804. pokušava da održi, uspela je da napravi ono što se svuda zove država. U onom trenutku kada se odvojila od plemenskog načina određivanja ljudske zajednice, tu je počela država, a kod Petra Lubarde bih rekao da je u pitanju obrnut proces”, rekao je Kusturica. „On je zapravo uneo sve ono što u

Kultura

15.01.2018 u 23:03

Guglom do Kloda Monea

Na stotine sati provedenih u kopanju po nepreglednim arhivama biblioteka ili muzeja najčešći su put da se dođe do informacija o izgubljenim ili malo poznatim umetničkim delima. Ali, ponekad je dovoljan i jedan klik mišem… U to se uverio i jedan britanski istoričar umetnosti koji je, zahvaljujući Guglu, stigao do malo poznatog dela velikana francuskog impresionizma Kloda Monea (1840–1926). I upravo ta „opskurna” Moneova slika, naslovljena „Effet de Brouillard” (u slobodnom prevodu „Oblici u magli”), naći će se pred posetiocima izložbe „Mone i arhitektura” u Nacionalnoj galeriji u Londonu. Istoričar umetnosti i profesor na Edinburškom univerzitetu Ričard Tomson, kako su preneli britanski mediji, video je pomenutu sliku u jednom katalogu posvećenom

Kultura

10.01.2018 u 22:00

Omaž jednom prijateljstvu

Da li su za iskreno prijateljstvo Ljubice Cuce Sokić (1914–2009) i Bogdana Šuputa (1914–1942) bile ključne njihove intimizmu sklone prirode, njihov profesor Ljuba Ivanović ili je to bio njihov boravak u Parizu ili, možda, sve pomenuto? Ni jedno ni drugo nisu više među živima da bi o tome danas govorili, ali su iza njih ostala dela koja su često stvarali utičući jedno na drugo i koja mogu da „progovore” o njihovoj bliskosti, ljudskoj i umetničkoj. Neka od njih koja se čuvaju u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog mogu se videti od danas u 13 sati pa sve do kraja januara u Maloj galeriji Doma Vojske Srbije na izložbi pod naslovom „Priča o dvoje umetnika”.

Kultura

08.01.2018 u 21:33

Zaronite u Rozenkvistove slike

Specijalno za Politiku Keln – Želim da ljudi koji gledaju moje slike mogu da zarone ispod iluzorne površine platna i uđu u prostor, gde se ideje u mojoj glavi sudaraju sa njihovim, govorio je Džejms Rozenkvist (1933–2017), značajni predstavnik američkog pop-arta, uz Endija Vorhola i Roja Lihtenštajna. Upravo te reči odslikavaju naziv izložbe „Painting as immersion” otvorene krajem prošle godine u Ludvig muzeju u Kelnu, koja do marta 2018. nudi publici nezaboravni omaž Džejmsu Rozenkvistu. S obzirom na to da je ova postavka pripremana dugo, u vreme dok je umetnik bio živ, koncept i selekciju dela je Rozenkvist lično autorizovao i pomagao u procesu stvaranja onog što danas vidimo pred nama.

Kultura

06.01.2018 u 21:00

Umetnost koja je procvetala u seobama

Seobe Srba na sever, u Ugarsku, u Gornju zemlju, za sobom su ostavile pravoslavne hramove upečatljive lepote, koja kao da je prkosila najvećim teškoćama. Crkve u Sentandreji, Budimpešti, Jegri, manastiru Srpskom Kovinu, manastiru Grabovcu, Stonom Beogradu, Baji, Segedinu, svedoče o kulturnom i umetničkom životu našeg naroda, o baroknim zadužbinama koje je u bogato ilustrovanoj i luksuzno povezanoj monografiji „Pomeni davnih seoba, znamenja srpske povesnice” (Pravoslavna reč) ovekovečio akademik Dinko Davidov. Davidov zapaža da je duhovni uspon srpskog naroda u Gornjoj zemlji zatim nastavljen i u spisateljstvu, u knjigama štampanim u Tipografiji

Kultura

04.01.2018 u 22:00

Skok u budućnost

Specijalno za Politiku Amsterdam – Sva dela francuskog slikara, grafičara i vajara Žana Dibifea (1901–1985) koje ima u svojoj kolekciji Stedelijk, Muzej savremene umetnosti u Amsterdamu izložio je još sredinom leta. Ako se nađete u ovom delu Evrope, moći ćete da ih pogledate do 7. januara. Čitavih šest meseci ova postavka pričala je jedinstvenu priču ne samo o stvaralaštvu velikog umetnika, o stilu art-brut koji je on zagovarao, već i o tome kako je Stedelijk došao do njegovih dela. U posebno određenom prostoru u prizemlju, gotovo na ulazu, prvo što pogled privuče jeste veliki plakat na kome je Dibifeova fotografija, sa nazivom izložbe „The deep end“ i plakat koji je sam umetnik napravio za svoju retrospektivu održanu 1966. u Stedelijku. Tada je polaskan dobrodošlicom uprave muzeja

Kultura

01.01.2018 u 23:34

Gogenova alhemija u Gran paleu

Pariz – Jedino što želim jeste da upoznam taj tajnoviti deo sebe koji još ne poznajem, napisao je Pol Gogen 1889. godine Emilu Bernaru, čiji stil rada je veoma cenio, kao i odvažnost da takav stil upotrebi. Ovaj citat, pored kojeg se posetioci zaustavljaju („Kako ima osećaj da ne poznaje sebe?”, poneko i upita), jedan je od onih koji su posebno izdvojeni na izložbi „Gogen alhemičar” u Gran paleu, za koju vlada veliko interesovanje, jer je pitanje kada će ponovo u takvom obimu moći da se vidi delo ovog umetnika koji je večito bio u potrazi za mestom gde će njegova kreativnost biti plodonosna.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: slikarstvo