Četvrtak, 04.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.74	117.39
	100.79	101.39	101.09
	127.45	128.21	127.83

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: feljtoni

Društvo

08.05.2017 u 13:03

Specijalni rat NATO-a

Mišo Vujović je novinar i publicista, objavio je više stotina članaka, ogleda, reportaža, putopisa... Autor je dokumentarnog filma „Čuvar svetih humki” o Đorđu Mihailoviću, čuvaru Srpskog ratničkog groblja u Solunu. Urednik je i koautor televizijske emisije „Od zlata jabuka”, autor više desetina emisija, reportaža i priloga za Drugi program Radio Beograda. Izveštavao je sa ratom zahvaćenih prostora u ruševinama „druge Jugoslavije”, od Republike Srpske Krajine do Kosova i Metohije. Osnivač je Misije, kasnije Zadužbine Manastira Hilandara u Beogradu, na čijem je čelu proveo tri godine. Osnivač je „Princip presa” i prestižnog magazina „Srbija – Nacionalna revija”. Od drugih dela ovog autora, izdvajamo autorske publikacije „Osam vekova srpske duše” o manastiru Hilandar, „Masakriranje

Društvo

22.04.2017 u 12:00

Pouke prošlosti

Vasilije Đ. Krestić je profesor Filozofskog fakulteta u penziji. Redovni je član SANU, direktor Arhiva SANU i predsednik Društva za podizanje memorijalnog centra srpskih žrtava u 20. veku. Posebno je izučavao istoriju Srba u Ugarskoj, istoriju Srba u Hrvatskoj, srpsko-hrvatske odnose, ideje jugoslovenstva i uzroke genocida počinjenog nad Srbima u Hrvatskoj. Objavio je više od trideset knjiga, a njegova bibliografija broji više od 600 jedinica Deklaracija o zajedničkom jeziku uzburkala je javnost i, kao mnogo puta ranije, pokazala da su rasprave o jeziku veoma osetljive, da su najmanje stručne, a najviše političke prirode. Ovim tekstom želim da skrenem pažnju javnosti, posebno onima koji odlučuju o tom osetljivom pitanju, na neke malo znane i nepoznate, ali značajne činjenice iz hrvatske

Društvo

21.04.2017 u 15:05

Niko me nije razumeo

Ljubivoje Tadić rođen je u Novom Sadu. U Beogradu je studirao Filološki fakultet, srpski i ruski jezik, Fakultet dramskih umetnosti, glumu u klasi profesora Predraga Bajčetića, i Filozofski fakultet, filozofiju. Sa 18 godina počeo je da objavljuje poeziju i kratku prozu u književnim novinama i časopisima širom Jugoslavije. Tadićeva diplomska predstava „Krajputaši 1804–1918” odigrana je više od 300 puta i najigranija je diplomska predstava u istoriji FDU. Po završetku Akademije počeo je da se bavi dramaturgijom i režijom pozorišnih predstava. Od 1993. je predavač Retorike u Beogradskoj otvorenoj školi. Godine 2000. bio je koministar kulture kao predstavnik DOS-a u Prelaznoj vladi Republike Srbije, a od 2000. do 2003. poslanik u Veću građana Skupštine SRJ. Od 2000. do 2005. bio je na

Društvo

13.04.2017 u 08:00

Sukobljeni interesi velikih sila

Dr Miša Đurković doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, tezom „Liberalizam i država: politička filozofija Džona Stjuarta Mila”. Zaposlen je kao naučni savetnik na Institutu za evropske studije u Beogradu. Obavljao je funkciju savetnika predsednika Vlade Srbije i sekretara Državnog saveta za Kosovo i Metohiju. Bavi se i političkim konsaltingom. Izučava političku teoriju, međunarodne odnose i popularnu kulturu. Držao je brojna uspešna predavanja u zemlji i svetu. Pisao je za brojne domaće i strane medije, a od 2001. godine je stalni kolumnista „Politike”. Objavio je petnaest knjiga i zbornika radova, među kojima su: „Poredak, moral i ljudska prava”, „Diktatura, nacija, globalizacija”, „Kapitalizam, liberalizam i država”, „Politička misao Džona Stjuarta Mila ”, „Slika, zvuk i moć:

Društvo

05.04.2017 u 13:29

Izopačena umetnost

Američka spisateljica Fransin Proz diplomirala je na koledžu Redklif, a magistrirala na Harvardu. Autorka je dvadesetak romana i dobitnica brojnih priznanja i stipendija, poput Gugenhajm i Fulbrajt stipendije. Bivša je predsednica Američkog PEN centra i članica Američke akademije umetnosti i pisma i Američke akademije umetnosti i nauke Pegi Gugenhajm je 1946. godine objavila knjigu „Ka novom veku”. Bila je to pomalo „uvrnuta” priča o njenom dotadašnjem životu u kojoj je otkrila mnogo ličnih stvari. Imala je četrdeset i osam godina. U Njujorku je njena avangardna galerija-muzej „Umetnost ovog veka” postigla uspeh i kod kritike, i kod šire publike. Otvorena je u oktobru 1942. godine. Bio je to prostor za izložbe, osmišljen na veoma inovativan način, u Zapadnoj 57. ulici, i ubrzo je postao

Društvo

04.04.2017 u 15:04

Nove ideje o naciji

Prof. dr Zoran Avramović diplomirao je na Filozofskom fakultetu, a doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Direktor je Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Objavio je 18 knjiga i dva udžbenika: „Sociologija” i „Kultura”. Takođe, objavio je više od 120 naučnih i stručnih radova u časopisima, zbornicima i knjigama, kao i preko 160 radova različitog žanra – studije, istraživanja, polemike, kritike, eseje, recenzije. Objavio je knjige: „Zadužbine, fondovi, fondacije, legati u kulturi Srbije”, „Politika i književnost u delu Miloša Crnjanskog”, „Udžbenik-kultura-društvo”, „Demokratija u školskim udžbenicima”, „Izazovi demokratije i škola” (kao koautor), „Država i obrazovanje”, „Aporije obrazovanja za demokratiju”, „Sociologija i književnost”, „Književnici i politika u srpskoj kulturi”,

Društvo

20.03.2017 u 14:11

Sreća domovine zavisi od reformi

Ivan Cvetković je novinar „Politike” od 1986. Završio je Fakultet političkih nauka i magistrirao na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu. Autor je i saradnik za nekoliko knjiga na temu sporta i istorije Pre sto godina izbila je Februarska revolucija, kojom ne samo što je ukinuta monarhija u Rusiji, nego su pokrenuti i događaji koji su doveli do Oktobarske revolucije, što je imalo ogroman značaj u celom svetu. U ovom feljtonu donosimo kako je naš narod obaveštavan o Februarskoj revoluciji, i to iz dva suparnička izvora. Jedan su okupatorske „Beogradske novine”, koje su ujedno i prvi list u Srbiji štampan latinicom. Izlazile su najpre tri puta nedeljno – prvi broj 15. decembra 1915, a potom svakog jutra, na velikom formatu na četiri do šest stranica, a

Društvo

19.03.2017 u 10:00

Rađanje nove Rusije

Đorđe Milošević, novinar, karijeru je započeo u novinskoj agenciji Tanjug gde je proveo 37 godina na raznim reporterskim i uredničkim poslovima. Godinama je bio diplomatski urednik Tanjuga, pa šef spoljnopolitičke redakcije ove agencije. Duže od 25 godina bio je stalno akreditovani dopisnik ove agencije i drugih medija iz Sovjetskog Saveza, pa iz Čehoslovačke, Nemačke i Rusije. Autor je desetak knjiga iz oblasti novinarstva i međunarodne politike Dvadeset i šestog marta 2000. godine u Rusiji su održani predsednički izbori na kojima je ubedljivo pobedio Vladimir Vladimirovič Putin, kojeg je tri meseca ranije Boris Jeljcin, pošto je podneo ostavku, imenovao za vršioca dužnosti predsednika. Time je Putin i zvanično postao novi, zakonski izabrani predsednik Rusije, ostavši na tom položaju

Društvo

09.03.2017 u 08:05

U počast brodu slave

Havana, jul 1978 – Pred jednim zdanjem u srcu Havane i danju i noću stoje trojica kubanskih vojnika. Pod metalnim šlemovima, s puškom preko zelenomaslinaste uniforme, s belim, pamučnim rukavicama, u stavu „mirno”, ne dozvoljavajući ni pogledu da u stranu odluta, tri ukipljena čoveka stoje nepomično. Ni vrelo julsko sunce karipskog neba, ni moćni nalet tropske kiše ne može ih nagnati da se pokrenu pre svečanog, paradnog rituala vojničke smene. To smenjivanje počasne straže ispred aneksa Muzeja revolucije – staklenog zdanja u kojem je smešten brod „Granma” – obavlja se svaka dva časa. Zašto je, čim su temelji postavljeni, mali beli brod dopremljen ovde, da bi se odmah potom

Komentari

12.09.2016 u 08:20

Pogrešno čitanje

Profesorka Nadežda Vinaver je u svom jučerašnjem reagovanju (,,Parodija opasnih tekstova iz 1945.”) samo potvrdila ono što zbog prostornih ograničenja nisam napisao u uvodniku ,,Prošlost pod lupom” 9. septembra. Njeno bavljenje složenim pitanjima prošlosti daje tanušne rezultate, što ne čudi – na sličan način razumeva i ono što se dešava ovih dana. Iz početne rečenice dr Vinaver ispada da sam član ,,Avnojevskog foruma”, što nema nikakve veze sa činjenicama. Kao što je na pogrešan način čitala ono što sam napisao, tako je na pogrešan način povezivala činjenice čitajući glasilo CK KPJ ,,Proleter”. Za taj list, koji je izlazio od 1929. do 1942, tvrdi da je ,,nepoznat čitalaštvu”, uz dodatak da je ,,takođe” nepoznat i njoj samoj. Reprint svih brojeva ,,Proletera” objavljen je u Beogradu još 1968.

Prethodna Sledeća

1
2
3

Početna / Tagovi

04.06.2026 u 14:56

Ukupno bogatstvo najbogatijih ljudi u svetu dostiglo 98,3 biliona dolara

04.06.2026 u 14:55

Usvojena Uredba o prometu hleba: cena i dalje ograničena na 65 dinara

04.06.2026 u 14:52

Đurić: Najbolji period srpsko-američkih odnosa tek dolazi

04.06.2026 u 14:52

Napoli se zahvalio Konteu, na pomolu preuzimanje reprezentacije Italije

04.06.2026 u 14:47

Pošta Srbije uvodi novu digitalnu uslugu „ePoštar”

04.06.2026 u 14:40

Đukanović: U Crnoj Gori se organizuju protesti protiv dolaska predsednika Srbije