Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: фељтони

Друштво

08.05.2017 у 13:03

Специјални рат НАТО-а

Мишо Вујовић је новинар и публициста, објавио је више стотина чланака, огледа, репортажа, путописа... Аутор је документарног филма „Чувар светих хумки” о Ђорђу Михаиловићу, чувару Српског ратничког гробља у Солуну. Уредник је и коаутор телевизијске емисије „Од злата јабука”, аутор више десетина емисија, репортажа и прилога за Други програм Радио Београда. Извештавао је са ратом захваћених простора у рушевинама „друге Југославије”, од Републике Српске Крајине до Косова и Метохије. Оснивач је Мисије, касније Задужбине Манастира Хиландара у Београду, на чијем је челу провео три године. Оснивач је „Принцип преса” и престижног магазина „Србиjа – Национална ревија”. Од других дела овог аутора, издвајамо ауторске публикације „Осам векова српске душе” о манастиру Хиландар, „Масакрирање

Друштво

22.04.2017 у 12:00

Поуке прошлости

Василије Ђ. Крестић је професор Филозофског факултета у пензији. Редовни је члан САНУ, директор Архива САНУ и председник Друштва за подизање меморијалног центра српских жртава у 20. веку. Посебно је изучавао историју Срба у Угарској, историју Срба у Хрватској, српско-хрватске односе, идеје југословенства и узроке геноцида почињеног над Србима у Хрватској. Објавио је више од тридесет књига, а његова библиографија броји више од 600 јединица Декларација о заједничком језику узбуркала је јавност и, као много пута раније, показала да су расправе о језику веома осетљиве, да су најмање стручне, а највише политичке природе. Овим текстом желим да скренем пажњу јавности, посебно онима који одлучују о том осетљивом питању, на неке мало знане и непознате, али значајне чињенице из хрватске

Друштво

21.04.2017 у 15:05

Нико ме није разумео

Љубивоје Тадић рођен је у Новом Саду. У Београду је студирао Филолошки факултет, српски и руски језик, Факултет драмских уметности, глуму у класи професора Предрага Бајчетића, и Филозофски факултет, филозофију. Са 18 година почео је да објављује поезију и кратку прозу у књижевним новинама и часописима широм Југославије. Тадићева дипломска представа „Крајпуташи 1804–1918” одиграна је више од 300 пута и најигранија је дипломска представа у историји ФДУ. По завршетку Академије почео је да се бави драматургијом и режијом позоришних представа. Од 1993. је предавач Реторике у Београдској отвореној школи. Године 2000. био је коминистар културе као представник ДОС-а у Прелазној влади Републике Србије, а од 2000. до 2003. посланик у Већу грађана Скупштине СРЈ. Од 2000. до 2005. био је на

Друштво

13.04.2017 у 08:00

Сукобљени интереси великих сила

Др Миша Ђурковић докторирао је на Филозофском факултету у Београду, тезом „Либерализам и држава: политичка филозофија Џона Стјуарта Мила”. Запослен је као научни саветник на Институту за европске студије у Београду. Обављао је функцију саветника председника Владе Србије и секретара Државног савета за Косово и Метохију. Бави се и политичким консалтингом. Изучава политичку теорију, међународне односе и популарну културу. Држао је бројна успешна предавања у земљи и свету. Писао је за бројне домаће и стране медије, а од 2001. године је стални колумниста „Политике”. Објавио је петнаест књига и зборника радова, међу којима су: „Поредак, морал и људска права”, „Диктатура, нација, глобализација”, „Капитализам, либерализам и држава”, „Политичка мисао Џона Стјуарта Мила ”, „Слика, звук и моћ:

Друштво

05.04.2017 у 13:29

Изопачена уметност

Америчка списатељица Франсин Проз дипломирала је на колеџу Редклиф, а магистрирала на Харварду. Ауторка је двадесетак романа и добитница бројних признања и стипендија, попут Гугенхајм и Фулбрајт стипендије. Бивша је председница Америчког ПЕН центра и чланица Америчке академије уметности и писма и Америчке академије уметности и науке Пеги Гугенхајм је 1946. године објавила књигу „Ка новом веку”. Била је то помало „уврнута” прича о њеном дотадашњем животу у којој је открила много личних ствари. Имала је четрдесет и осам година. У Њујорку је њена авангардна галерија-музеј „Уметност овог века” постигла успех и код критике, и код шире публике. Отворена је у октобру 1942. године. Био је то простор за изложбе, осмишљен на веома иновативан начин, у Западној 57. улици, и убрзо је постао

Друштво

04.04.2017 у 15:04

Нове идеје о нацији

Проф. др Зоран Аврамовић дипломирао је на Филозофском факултету, а докторирао на Филолошком факултету у Београду. Директор је Завода за унапређивање образовања и васпитања. Објавио је 18 књига и два уџбеника: „Социологија” и „Култура”. Такође, објавио је више од 120 научних и стручних радова у часописима, зборницима и књигама, као и преко 160 радова различитог жанра – студије, истраживања, полемике, критике, есеје, рецензије. Објавио је књиге: „Задужбине, фондови, фондације, легати у култури Србије”, „Политика и књижевност у делу Милоша Црњанског”, „Уџбеник-култура-друштво”, „Демократија у школским уџбеницима”, „Изазови демократије и школа” (као коаутор), „Држава и образовање”, „Апорије образовања за демократију”, „Социологија и књижевност”, „Књижевници и политика у српској култури”,

Друштво

20.03.2017 у 14:11

Срећа домовине зависи од реформи

Иван Цветковић је новинар „Политике” од 1986. Завршио је Факултет политичких наука и магистрирао на Факултету спорта и физичког васпитања у Београду. Аутор је и сарадник за неколико књига на тему спорта и историје Пре сто година избила је Фебруарска револуција, којом не само што је укинута монархија у Русији, него су покренути и догађаји који су довели до Октобарске револуције, што је имало огроман значај у целом свету. У овом фељтону доносимо како је наш народ обавештаван о Фебруарској револуцији, и то из два супарничка извора. Један су окупаторске „Београдске новине”, које су уједно и први лист у Србији штампан латиницом. Излазиле су најпре три пута недељно – први број 15. децембра 1915, а потом сваког јутра, на великом формату на четири до шест страница, а

Друштво

19.03.2017 у 10:00

Рађање нове Русије

Ђорђе Милошевић, новинар, каријеру је започео у новинској агенцији Танјуг где je провео 37 година на разним репортерским и уредничким пословима. Годинама је био дипломатски уредник Танјуга, па шеф спољнополитичке редакције ове агенције. Дуже од 25 година био је стално акредитовани дописник ове агенције и других медија из Совјетског Савеза, па из Чехословачке, Немачке и Русије. Аутор је десетак књига из области новинарства и међународне политике Двадесет и шестог марта 2000. године у Русији су одржани председнички избори на којима је убедљиво победио Владимир Владимирович Путин, којег је три месеца раније Борис Јељцин, пошто је поднео оставку, именовао за вршиоца дужности председника. Тиме је Путин и званично постао нови, законски изабрани председник Русије, оставши на том положају

Друштво

09.03.2017 у 08:05

У почаст броду славе

Хавана, јул 1978 – Пред једним здањем у срцу Хаване и дању и ноћу стоје тројица кубанских војника. Под металним шлемовима, с пушком преко зеленомаслинасте униформе, с белим, памучним рукавицама, у ставу „мирно”, не дозвољавајући ни погледу да у страну одлута, три укипљена човека стоје непомично. Ни врело јулско сунце карипског неба, ни моћни налет тропске кише не може их нагнати да се покрену пре свечаног, парадног ритуала војничке смене. То смењивање почасне страже испред анекса Музеја револуције – стакленог здања у којем је смештен брод „Гранма” – обавља се свака два часа. Зашто је, чим су темељи постављени, мали бели брод допремљен овде, да би се одмах потом

Коментари

12.09.2016 у 08:20

Погрешно читање

Професорка Надежда Винавер је у свом јучерашњем реаговању (,,Пародија опасних текстова из 1945.”) само потврдила оно што због просторних ограничења нисам написао у уводнику ,,Прошлост под лупом” 9. септембра. Њено бављење сложеним питањима прошлости даје танушне резултате, што не чуди – на сличан начин разумева и оно што се дешава ових дана. Из почетне реченице др Винавер испада да сам члан ,,Авнојевског форума”, што нема никакве везе са чињеницама. Као што је на погрешан начин читала оно што сам написао, тако је на погрешан начин повезивала чињенице читајући гласило ЦК КПЈ ,,Пролетер”. За тај лист, који је излазио од 1929. до 1942, тврди да је ,,непознат читалаштву”, уз додатак да је ,,такође” непознат и њој самој. Репринт свих бројева ,,Пролетера” објављен је у Београду још 1968.

Претходна Следећа

1
2
3

Почетна / Тагови

11.06.2026 у 22:09

Светско првенство у фудбалу званично отворено

11.06.2026 у 21:55

Дмитријев: Европске компаније желе повратак на руско тржиште

11.06.2026 у 21:43

Индијски морнари и власник брода кажњени због трговине дрогом

11.06.2026 у 21:40

Премијерно изведен балет „Грк Зорба” у Народном позоришту

11.06.2026 у 21:34

„Републиканци за националну обнову” позвали Трампа да послуша Вучића и посети Србију

11.06.2026 у 21:26

Промена режима рада јавног превоза на Новом Београду