Subota, 20.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: medicina

Magazin
23.11.2016 u 10:27
Otkriven novi način za menjanje DNK
Naučnici su otkrili novi način za menjanje ljudske DNK, zahvaljujući kojem bi bilo moguće popraviti oštećene gene u mozgu. Naučnici s nadaju da će ovo otkriće u budućnosti omogućiti izlečenje nekih trenutno neizlečivih bolesti, pa čak i produžiti ljudski život. Otkriće, opisano kao „sveti gral” genetike, doprinelo je vraćanju vida pacova koji su prethodno bili slepi usled medicinskog stanja pigmentni retinitis, koje se pojavljuje i kod ljudi, objavio je „Independent”. U prethodnim istraživanjima nije bilo moguće izmeniti DNK u tkivu oka, mozga, srca i jetre. Novo otkriće omogućiće naučnicima u budućnosti da ostvare te izmene. Ćelije u većini tkiva odrasle osobe se ne dele, što naučnicima znatno otežava uvođenje promena u okviru DNK. Međutim, profesor Huan Karlos Izpisua Belmonte
Magazin
15.11.2016 u 18:54
Mozak usporava brži oporavak od povreda
Opo­ra­vak od fi­zič­kih po­vre­da mo­že da bu­de du­go­tra­jan pro­ces, ali pot­pu­ni opo­ra­vak je mo­guć uko­li­ko se „pre­va­ri” mo­zak. Na­uč­ni­ci na Uni­ver­zi­te­tu dr­ža­ve Oha­jo sma­tra­ju da po­ne­kad trik mo­že da bu­de i vi­zu­el­no ome­ta­nje. U jed­nom pe­ri­o­du svo­je re­ha­bi­li­ta­ci­je od ozbilj­ne po­vre­de ko­le­na, ko­ja je zah­te­va­la hi­rur­šku ope­ra­ci­ju, Skot Mon­fort shva­tio je da se ne kre­će to­li­ko si­gur­no kao ra­ni­je. „Pri­me­tio sam da sam bio mno­go sve­sni­ji o to­me ko­li­ko sam ose­ćao svo­je ko­le­no ra­ni­je, pre po­vre­de. Pi­tao sam se da li ću mo­ra­ti stal­no da no­sim pro­te­zu. Jed­no­stav­no ni­sam znao da li to za­i­sta po­ma­že ili je u pi­ta­nju bi­la sa­mo udob­nost to­kom po­kre­ta”, re­kao je Mon­fort za „Glas
Magazin
17.10.2016 u 13:19
Zagađeni vazduh doprinosi razvoju Alchajmerove bolesti
Da li zagađeni vazduh može da bude loš za mozak? Nova studija nagoveštava da smog i drugi zagađivači vazduha možda doprinose razvoju Alchajmerove bolesti koja uzrokuje progresivni gubitak memorije i demenciju i pogađa milione ljudi širom sveta. Naučnici još nisu ustanovili šta izaziva Alchajmerovu bolest, posebno kako ljudi stare, ali smatraju da zdravlje, genetika i okruženje svakako doprinose bolesti. Istraživači su proučavali moždano tkivo kod 37 osoba koje su preminule, starosti između tri i 92 godine, koje su živele u Sijudad Meksiku i Mančesteru u Engleskoj, gradovima sa visokim procentom zagađenja vazduha. Mikroskopskom analizom moždanog tkiva utvrđena je velika količina sitnih delova magnetita, oksida gvožđa, najverovatnije iz zagađenog vazduha. Magnetit je feromagnetni mineral
Život i stil
16.10.2016 u 21:00
Strogi propisi sprečavaju zloupotrebe u začeću beba od tri osobe
Nakon rođenja prve bebe od genetskog materijala tri osobe, lekari koji su učestvovali u tom poduhvatu sa zadovoljstvom ističu prednosti ove tehnike, dok se s druge strane čuju sve glasnija upozorenja da je reč o opasnom eksperimentu. Takve opomene pre svega stižu od stručnjaka iz Velike Britanije, prve zemlje koja je pre godinu i po dana odobrila ovakav način vantelesnog začeća. Ipak, prva beba s genima troje roditelja nije se rodila u Britaniji, već u Meksiku, objavljeno je krajem septembra. Roditelji su Jordanci, a operaciju su izveli američki stručnjaci. U većini država, uključujući i Meksiko, ova procedura nije zakonski regulisana što povećava mogućnosti zloupotrebe, prenosi Bi-Bi-Si ocene ostrvskih lekara. Reč je o tehnici kojom se sprečava nastanak neizlečivih bolesti kod
Nauka
03.10.2016 u 12:26
Nobelova nagrada za medicinu za otkriće mehanizma obnove ćelija
Japanski naučnik Jošinori Ohsumi (71), profesor na Institutu za tehnologiju u Tokiju, ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade za medicinu i fiziologiju za otkriće mehanizma razgrađivanja i ponovnog korišćenja starih ćelijskih komponenti. Za proces u nauci poznat pod imenom autofagija, istraživači su se zainteresovali još šezdesetih godina prošlog veka, ali su tek nizom Ohsumijevih eksperimenata početkom devedesetih godina otkriveni geni koji regulišu taj proces. Kada se u postupku razgradnje i recikliranja starih ćelijskih delova dogodi greška, dolazi do nastanka različitih bolesti. Činjenica da organizam može sam da uništi ćeliju zvuči obeshrabrujuće, ali autofagija je prirodan odgovor i način odbrane koji telu daje priliku da preživi. Ona, na primer, omogućava organizmu da se nosi
Život i stil
30.09.2016 u 21:00
Imunosistem dece zaražene HIV-om sam se brani od side
Organizam svakog desetog deteta zaraženog HIV-om brani se od razvoja side, bolesti koju izaziva taj virus, tako što ga drži uspavanim koliko god dugo je to moguće, otkrili su naučnici. Studija objavljena u jednom od izdanja magazina „Nauka” (Science), utvrdila je da odbrambeni sistem kod pojedine inficirane dece ne dozvoljava dalji razvoj bolesti dugi niz godina iako ta deca ne primaju nikakvu terapiju. Ovo saznanje moglo bi da otvori nove mogućnosti u lečenju bolesti koja odnosi veliki broj života širom sveta. Tokom istraživanja analizirana je krv kod 170 dece iz Južne Afrike koja su godinama zaražena HIV-om, ali kod kojih se sida, poslednji stadijum infekcije, nije razvila uprkos tome što nisu bila lečena. Nelečeni HIV inače ubija 60 odsto dece u roku od dve i po godine, naveo je
Nauka
14.08.2016 u 12:00
Lečenje uz pomoć fizike i matematike
Prof. dr Branislav Milovanović (54), šef prve Neurokardiološke laboratorije u Srbiji, direktor Interne klinike u Kliničko-bolničkom centru „Bežanijska kosa”, predsednik Udruženja kardiologa Srbije i član Evropske akademije nauka i umetnosti, proverava pacijentima rad srca na poseban način po kojem može da zaključi da li im je ugrožen život, odnosno da li će doći do prestanka rada srca. U braku je s Anitom, neurologom. Imaju sina Vladislava (14). Kako dolazite do tih rezultata? Proučavanjem čovekovog autonomnog nervnog sistema koji upravlja radom svih organa. Do tih rezultata dolazimo u našoj neurološkoj laboratoriji. Kad se uđe u taj sistem, može da se vidi gde je žarište bolesti. Kako ste i gde stekli to znanje? Imao sam, pre 20 godina, sreću da dobijem englesku stipendiju
Društvo
15.06.2016 u 08:30
Lekari Srbije protiv ozakonjenja eutanazije
Lekari u Srbiji izjasnili su se protiv eutanazije, ubistva iz milosrđa, kako se kod nas najčešće naziva mogućnost da se nekoj osobi skrati dugo umiranje u bolesti, za koju izlečenja nema. Uključujući se u javnu raspravu o novom nacrtu Građanskog zakonika (GZ), kojim je prvi put predviđeno pravo na eutanaziju, članovi Etičkog odbora Lekarske komore Srbije (LKS) i Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva (SLD) – odlučili su da glasaju protiv eutanazije. Predlog novog Građanskog zakonika predviđa eutanaziju kao „pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, koji se može izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psihosocijalni i medicinski uslovi. Uslovi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju propisuju se posebnim zakonom”. Zloupotreba prava na
Magazin
13.06.2016 u 12:46
Pokreti lica kontrolišu invalidska kolica
Tehnologija za nepokretne, uključujući i invalidska kolica, razvija se istom brzinom kao i sve drugo u ovo digitalno doba. Dve nove tehnologije za invalidska kolica omogućavaju pacijentima da ih još lakše kontrolišu dok su u isto vreme lako prilagodljiva. Kućno zatezanje lica Naučnici sa Univerziteta Harvard i Masačusetskog instituta za tehnologiju objavili su da rade na novom materijalu koji će moći da umanji bore i podočnjake. Robert Lenger sa MIT-a kaže da se na kožu namaže polimer, a preko njega sloj drugog materijala koji učvrsti polimer. Rezultat je neprimetna, tanka, veštačka koža koja može da ima mnoštvo primena. „Možete da je koristite za zatezanje kože na raznim delovima tela. Druga primena može da bude terapeutska, odnosno može da posluži kao potpuno nova
Magazin
08.06.2016 u 10:28
Senzori za rano otkrivanje raka pluća
Rano otkrivanje karcinoma predstavlja ključ za uspešno lečenje. Tokom proteklih decenija naučnici su ustanovili da na osnovu sadržaja daha mogu mnogo da saznaju o zdravlju pacijenta. Na jednoj klinici u Velikoj Britaniji naučnici sada rade na aparatu za ispitivanje daha sa senzorom za rano otkrivanje raka pluća. Jednostavno testiranje daha moglo bi da pomogne lekarima u ranom otkrivanju karcinoma pluća jer su studije pokazale da dah osoba sa karcinomom pluća ima drugačiju „paletu mirisa” i isparivih organskih jedinjenja od daha drugih ljudi. Senzor za ispitivanje daha meri hemijski trag izdisaja i označava biomarkere odnosno moguće prisustvo malignih ćelija, preneo je „Glas Amerike”. „Problem je što se kod većine pacijenata oboljenje otkrije u već poodmakloj fazi.
Početna / Tagovi
20.06.2026 u 01:39
Uvodi se taksa od 50 evra za dnevni ulaz u Veneciju
20.06.2026 u 01:27
U padu balona u Nevadi više ljudi teško povređeno
20.06.2026 u 01:09
Požar u ekskluzivnom turističkom kompleksu u Dominikanskoj Republici
20.06.2026 u 00:59
SAD:Naredna runda pregovora Libana i Izraela od 23. do 25. juna u Vašingtonu
19.06.2026 u 23:35
SAD sa 2:0 nadigrale Australiju
19.06.2026 u 22:57
Četvrta pobeda bokserke Sare Ćirković
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation