Opasni poremećaji disanja tokom sna
Iako na prvi pogled deluje da je poremećaj disanja prilikom spavanja bezazleni problem, lekari upozoravaju da je veoma važno da se na vreme otkrije kako bi se sprečile opasne posledice po zdravlje. Često se dešava da čovek i ne zna da ima problem, a njegovi najbliži uočavaju da dosta glasno hrče, da je u toku dana pospan, žali se na glavobolju, depresivan je i ima smanjen libido. Lekari objašnjavaju da se problem može pojaviti i u dečijem uzrastu, kada se kod mališana mogu javiti slabija koncentracija i pažnja, kao i nervoza zbog neispavanosti.
Profesor dr Jovica Milovanović, iz Klinike za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, ističe da ovaj problem ima četiri do devet odsto žena i 24 do 30 odsto muškaraca srednjih godina.
– Apneja je zastoj disanja koji traje najmanje 10 sekundi. Svaka pauza u disanju zove se apneja. One mogu da traju najmanje deset sekundi do nekoliko minuta, a u toku jednog sata može ih biti od pet do trideset. Postoje tri oblika apneje: centralna, opstruktivna i kompleksna ili mešovita apneja (kombinacija centralne i opstruktivne). Kod centralne apneje disanje se prekida zbog izostanka respiratornog napora, dok se kod opstruktivne prekida zbog postojanja „fizičkog bloka” na strujanje vazduha uprkos naporima respiratornog trakta.
Bez obzira o kojoj vrsti je reč pacijent je retko svestan teškoća sa disanjem čak i nakon buđenja – pojašnjava dr Milovanović.
Blaga apneja u spavanju, koju svi pacijenti imaju prilikom ozbiljnijih infekcija gornjeg respiratornog trakta, ne predstavlja problem, ali hronična, teška i opstruktivna zahteva tretman kako bi se sprečili hipoksemija (smanjenje kiseonika u krvi), poremećaj sna i druge komplikacije. Osobe sa niskim tonusom mišića i gojazni ljudi imaju anatomske karakteristike koje dovode do suženog disajnog puta i u visokom su riziku da dobiju opstruktivnu apneju. Muškarci češće imaju imaju ovaj problem od žena i dece, a rizik raste sa povećanjem telesne težine, obimom vrata, krajnicima i obimom jezika, zbog aktivnog pušenja cigareta i starosti. I pacijenti sa dijabetesom imaju tri puta veći rizik od nastanka bolesti.
– „Noćna polisomnografija” je zlatni standard za postavljanje dijagnoze opstruktivne apneje u spavanju, s obzirom na to podrazumeva snimanje i istovremeno praćenje više fizioloških parametara dok pacijent spava u laboratoriji. Blaži slučajevi se leče tako što se pacijentima savetuje da smanje težinu i da izbegavaju alkoholna pića i određene lekove. Čak i umereno smanjenje telesne mase od 10 odsto može da eliminiše apneju u nekim slučajevima. Jačanjem mišića oko gornjih disajnih puteva može da se smanji stepen apneje za vreme spavanja jer se time sprečava kolaps mišića i zatvaranje disajnog puta za vreme spavanja. Mnogi pacijenti imaju manje prekida disanja ukoliko spavaju na visokom uzglavlju tako da gornja polovina tela bude pod uglom od 30 stepeni. Spavanje na boku se preporučuje jer je tada gravitaciona komponenta manja nego prilikom spavanja na leđima. Aparati kojima se omogućava kontinuirani pozitivan pritisak u disajnim putevima je najefikasniji tretman za teške opstruktivne apneje u spavanju – ističe dr Milovanović i dodaje da ako to ne pomogne pacijent mora na hirurški zahvat.
Dr Jovica Milovanović (Foto R. Krstinić)
Istraživanja pokazuju da pacijenti sa opstruktivnom apnejom imaju povećan rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara, visokog krvnog pritiska, aritmije, dijabetesa, ali i situacije da će zaspati dok voze automobil i tako doživeti nesreću.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
