Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

07.11.2018 u 11:57

Sećanje na Đorđa Ocića

Ovogodišnja međunarodna kulturno-književna manifestacija „Jesen u Erdabovu” u Dalju, održana nedavno, započeta je otkrivanjem spomen-ploče na rodnoj kući Đorđa Ocića (1934–2008), pisca i filozofa, kreatora mitskog toponima „Erdabovo” (Erdut–Dalj–Borovo–Vukovar). Ova manifestacija ustanovljena 2014. godine na naučnom skupu „Povratak u Erdabovo” povodom 80 godina od rođenja srpskog književnika, prvi put je održana 2015. i spada u događaje značajne za kulturu Srba u Hrvatskoj. Otvarajući manifestaciju ispred Ocićeve kuće, Đorđe Nešić, književnik i upravnik Kulturno naučnog centra „Milutin Milanković” (centar je i glavni organizator ove manifestacije), pročitao je odlomak iz romana Đorđa Ocića u kome se prepoznaje opis kuće na koju je ploča postavljena. Spomen-ploču svečano su

Srbija

06.11.2018 u 15:22

U Vranju otvorena renovirana kuća Bore Stankovića

VRANjE - Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević otvorio je u Vranju renoviranu Muzej-kuću poznatog književnika Borisava Stankovića. Kuća u Baba Zlatinoj ulici, autora Koštane, Nečiste krvi, Gazda Mladena i drugih dela, nije obnavljana više od šest decenija, a za kompletno renoviranje Muzej-kuće, dvorišta i Selamluka, Ministarstvo kulture je na konkursu „Gradovi u fokusu” odobrilo 9,9 miliona dinara. „Smisao projekta 'Gradovi u fokusu' je da se pređe sa reči na dela u pogledu decentralizacije kulturne politike. Ovaj konkurs je način i prilika da se pomognu mnoge, pogrešno nazivane male kulturne sredine, jer nema velikih i malih sredina, to je opšta zajednička kulturna sredina”, kazao je ministar Vukosavljević. On je ocenio da su ljudi i krajevi srećni i bogati kad

Kultura

03.11.2018 u 13:00

Ko još na svetu zabranjuje balone

Svoje iskustvo Danca koji predaje na jednom švedskom univerzitetu i suočava se sa brojnim kontradiktornostima u mentalitetima dva naroda, pretočio je u literaturu Robert Zola Kristensen u romanu „Baloni su zabranjeni”. Ovu knjigu kod nas je sa danskog prevela Miroslava Nikolić, a objavila je izdavačka kuća „Albatros plus”. Robert Zola Kristensen bio je gost svog srpskog izdavača na nedavno završenom 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. U ovom delu autor britkom satirom ruši naše iluzije o besprekorno uređenom švedskom društvu, a budući da je danska filmska kuća Zentropa otkupila prava za ekranizaciju knjige, možemo da očekujemo i film u duhu braće Koen u kojem čovek u najboljim godinama posmatra raspad svog naizgled sređenog života... Da li je zanimljivo viriti u „susedno

Kultura

30.10.2018 u 17:15

Moja Muza nalazi se u vozu

Popularni američki autor romana epske fantastike, takozvanog demonskog ciklusa, Piter V. Bret bio je gost svog beogradskog izdavača „Lagune” na ovogodišnjem 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. „Laguna” je objavila njegove romane „Pustinjsko koplje”, „Noć demona”, „Sunčani rat”, „Presto od lobanja”, kao i dvotomni „Utroba zemlje”. U svetu, u kojem se malo preostalih ljudi bori sa noćnim demonima, i sami ljudi su raslojeni. Jedan od glavnih junaka, koji je iscrtan moćnim i zaštitnim magijskim tetovažama, predvodnik je borbe protiv monstruma. Piter V. Bret diplomirao je englesku književnost i istoriju umetnosti na Univerzitetu u Bafalu, a onda proveo deset godina u farmaceutskom izdavaštvu pre nego što se posvetio pisanju. Veliki je ljubitelj Marvelovih stripova, a povodom

Kultura

23.10.2018 u 16:54

Istina umesto crnih mitova o Rusiji

Knjiga Vladimira Medinskog, aktuelnog ministra kulture Rusije, „Rat, mitovi SSSR-a 1939–1945”, u izdanju „Službenog glasnika” i u prevodu Snežane Kondić, predstavljena je u okviru zvaničnog programa 63. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga u Beogradu, uz prisustvo autora. Ovo delo, po rečima Vladimira Medinskog, napisano je u cilju demistifikacije takozvanih „crnih mitova” o Crvenoj armiji i revizije istorije, po kojoj je izobličena uloga SSSR-a u Drugom svetskom ratu, gde su izjednačene uloge Staljina i Hitlera. Takođe, Medinski je napomenuo da je delo prevashodno namenjeno ruskim čitaocima, naročito onima koji su školovanje završili posle 1985. godine i čija se predstava o Velikom otadžbinskom ratu zasniva na serijama „Kažnjenički bataljon” i „Diverzant”, te na filmovima poput

Kultura

14.10.2018 u 23:00

Postoje ciljevi vredni ljudske žrtve

Bernhard Šlink, jedan od najvažnijih savremenih nemačkih pisaca i autor kultnog romana „Čitač”, pripovesti o krivici i moralnoj odgovornosti koju potomci osećaju zbog zločina svojih predaka iz Drugog svetskog rata, povodom svog novog romana nazvanog „Olga” ekskluzivno i prvi put u Srbiji govori za „Politiku”. Ovu knjigu je u prevodu Spomenke Krajčević objavio beogradski „Plato”. Netipično za njegov dosadašnji rad, Šlink početak pripovesti u delu „Olga” smešta u period ujedinjenja nemačkih država, u vreme kancelara Ota fon Bizmarka, nagoveštavajući tako ulogu koju će Nemačka preuzeti u kasnija dva svetska rata. Ipak, za glavnu junakinju tog doba jačanja Nemačkog carstva Šlink uzima Olgu, devojčicu, a zatim ženu, slovenskog porekla, dovoljno hrabru da shvati da će od početka za svoje

Kultura

14.10.2018 u 22:30

Život Crnjanskog je veliki roman

Nekoliko je povoda za razgovor sa Mihajlom Pantićem, piscem, kritičarem i profesorom beogradskog Filološkog fakulteta. U ediciji „Vrhovi”, koju uređuje u Biblioteci grada Beograda, uskoro će biti objavljene tri knjige/zbornika: „Miloš Crnjanski, izbliza” (povodom 125. godina od rođenja); „Dušan Kovačević: Humor je svetlost” (povodom 70. rođendana) i „Laza K. Lazarević: Dovršene priče”. U upravo objavljenom zborniku SANU posvećenom Ivi Andriću nalazi se Pantićev tekst o Andrićevoj poeziji, a prigodno izlaganje o delu Mihaila Petrovića Alasa održao je u Akademiji na skupu posvećenom tom naučniku i piscu. U novije vreme objavili ste više tekstova o znamenitim srpskim piscima, Dositeju, Glišiću, Lazi Lazareviću, Mihailu Petroviću Alasu, Andriću… Koliko sistematski pratimo i čuvamo to dragoceno

Kultura

12.10.2018 u 12:58

Zapad već dugo olako shvata ideale slobode, bratstva i jednakosti

Radnja vašeg novog romana smeštena je još dalje u istoriju, kada je Nemačka počela da sanja svoje velike osvajačke snove. Postoji li taj jedan uzlazni ili silazni pravac u istoriji jedne nacije, u ovom slučaju nemačke, koji se nastavlja generacijama? Da li se taj pravac može promeniti? Nacije imaju svoju istoriju, tradiciju, nasleđe, začetne mitove, i to ih, naravno, uobličava i usmerava generacijama. Uzmite, na primer, tvoračke mitove Srbije i Nemačke, izgubljenu bitku na Kosovu i propast Nibelunga.

Kultura

11.10.2018 u 19:30

Kriminal određuje savremeni Balkan

Novim romanom „Tuđine”, u izdanju „Lagune”, Igor Marojević završava petoknjižje, započeto prethodnim delima: „Beograđanke”, „Prave Beograđanke”, „Dvadeset četiri zida” i „Parter”. Glavni junak knjige „Tuđine” potiče iz Boke kotorske, gde se oseća podjednako otuđeno kao i u Beogradu, međutim, on ne prestaje da traga za svojim istinskim identitetom, kao i za ljubavlju, koju pronalazi tokom NATO bombardovanja. Priča prati i sukobe Starohercegovaca i Starocrnogoraca u Boki. Ova knjiga biće predstavljena večeras, od 18 časova, u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra, kada će Igor Marojević nastupiti i kao muzičar, povodom svog novog albuma nazvanog „Da se ne zameri”. O knjizi će govoriti dr Dragana V. Todoreskov, Miroljub Stojanović, muzičar Dragan Krle Jovanović, Milan Milosavljević

Kultura

08.10.2018 u 19:00

Moj život oblikovali su preci i savremenici

Nova knjiga Aleksandra Petrova „Memoroman”, objavljena u izdanju „Cepter buka”, predstavlja svedočanstvo našeg književnog života u poslednjih nekoliko decenija. Kao poznanik i prijatelj najvažnijih pisaca srpskog jezika, ali i ruskih i američkih, Petrov govori o književnim i političkim prilikama koje su kreirale jednu epohu, ili više njih. O tome koliko je slobode piscima bilo dato, i koliko su je oni za sebe izborili. Pripovedač iznosi zapažanja o svom životu i ljudima koji su ga ispunjavali, od ratnog detinjstva do naših dana, portretišući ne samo pisce, poput Crnjanskog ili Vaska Pope, već i Slobodana Penezića Krcuna i Aleksandra Rankovića. Kada govorimo o žanru vaše nove knjige, gde bismo mogli da je smestimo, da li je reč o memoarima ili romanu? Zbog čega u određenim delovima o pripovedaču

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci