Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

07.11.2018 у 11:57

Сећање на Ђорђа Оцића

Овогодишња међународна културно-књижевна манифестација „Јесен у Ердабову” у Даљу, одржана недавно, започета је откривањем спомен-плоче на родној кући Ђорђа Оцића (1934–2008), писца и филозофа, креатора митског топонима „Ердабово” (Ердут–Даљ–Борово–Вуковар). Ова манифестација установљена 2014. године на научном скупу „Повратак у Ердабово” поводом 80 година од рођења српског књижевника, први пут је одржана 2015. и спада у догађаје значајне за културу Срба у Хрватској. Отварајући манифестацију испред Оцићеве куће, Ђорђе Нешић, књижевник и управник Културно научног центра „Милутин Миланковић” (центар је и главни организатор ове манифестације), прочитао је одломак из романа Ђорђа Оцића у коме се препознаје опис куће на коју је плоча постављена. Спомен-плочу свечано су открили др

Србија

06.11.2018 у 15:22

У Врању отворена реновирана кућа Боре Станковића

ВРАЊЕ - Министар културе и информисања Владан Вукосављевић отворио је у Врању реновирану Музеј-кућу познатог књижевника Борисава Станковића. Кућа у Баба Златиној улици, аутора Коштане, Нечисте крви, Газда Младена и других дела, није обнављана више од шест деценија, а за комплетно реновирање Музеј-куће, дворишта и Селамлука, Министарство културе је на конкурсу „Градови у фокусу” одобрило 9,9 милиона динара. „Смисао пројекта 'Градови у фокусу' је да се пређе са речи на дела у погледу децентрализације културне политике. Овај конкурс је начин и прилика да се помогну многе, погрешно називане мале културне средине, јер нема великих и малих средина, то је општа заједничка културна средина”, казао је министар Вукосављевић. Он је оценио да су људи и крајеви срећни и богати кад имају кога

Култура

03.11.2018 у 13:00

Ко још на свету забрањује балоне

Своје искуство Данца који предаје на једном шведском универзитету и суочава се са бројним контрадикторностима у менталитетима два народа, преточио је у литературу Роберт Зола Кристенсен у роману „Балони су забрањени”. Ову књигу код нас је са данског превела Мирослава Николић, а објавила је издавачка кућа „Албатрос плус”. Роберт Зола Кристенсен био је гост свог српског издавача на недавно завршеном 63. Међународном београдском сајму књига. У овом делу аутор бритком сатиром руши наше илузије о беспрекорно уређеном шведском друштву, а будући да је данска филмска кућа Зентропа откупила права за екранизацију књиге, можемо да очекујемо и филм у духу браће Коен у којем човек у најбољим годинама посматра распад свог наизглед сређеног живота... Да ли је занимљиво вирити у „суседно двориште”,

Култура

30.10.2018 у 17:15

Моја Муза налази се у возу

Популарни амерички аутор романа епске фантастике, такозваног демонског циклуса, Питер В. Брет био је гост свог београдског издавача „Лагуне” на овогодишњем 63. Међународном београдском сајму књига. „Лагуна” је објавила његове романе „Пустињско копље”, „Ноћ демона”, „Сунчани рат”, „Престо од лобања”, као и двотомни „Утроба земље”. У свету, у којем се мало преосталих људи бори са ноћним демонима, и сами људи су раслојени. Један од главних јунака, који је исцртан моћним и заштитним магијским тетоважама, предводник је борбе против монструма. Питер В. Брет дипломирао је енглеску књижевност и историју уметности на Универзитету у Бафалу, а онда провео десет година у фармацеутском издаваштву пре него што се посветио писању. Велики је љубитељ Марвелових стрипова, а поводом екранизација

Култура

23.10.2018 у 16:54

Истина уместо црних митова о Русији

Књига Владимира Мединског, актуелног министра културе Русије, „Рат, митови СССР-а 1939–1945”, у издању „Службеног гласника” и у преводу Снежане Кондић, представљена је у оквиру званичног програма 63. Међународног београдског сајма књига у Београду, уз присуство аутора. Ово дело, по речима Владимира Мединског, написано је у циљу демистификације такозваних „црних митова” о Црвеној армији и ревизије историје, по којој је изобличена улога СССР-а у Другом светском рату, где су изједначене улоге Стаљина и Хитлера. Такође, Медински је напоменуо да је дело превасходно намењено руским читаоцима, нарочито онима који су школовање завршили после 1985. године и чија се представа о Великом отаџбинском рату заснива на серијама „Кажњенички батаљон” и „Диверзант”, те на филмовима попут „Спасавања

Култура

14.10.2018 у 23:00

Постоје циљеви вредни људске жртве

Бернхард Шлинк, један од најважнијих савремених немачких писаца и аутор култног романа „Читач”, приповести о кривици и моралној одговорности коју потомци осећају због злочина својих предака из Другог светског рата, поводом свог новог романа названог „Олга” ексклузивно и први пут у Србији говори за „Политику”. Ову књигу је у преводу Споменке Крајчевић објавио београдски „Плато”. Нетипично за његов досадашњи рад, Шлинк почетак приповести у делу „Олга” смешта у период уједињења немачких држава, у време канцелара Ота фон Бизмарка, наговештавајући тако улогу коју ће Немачка преузети у каснија два светска рата. Ипак, за главну јунакињу тог доба јачања Немачког царства Шлинк узима Олгу, девојчицу, а затим жену, словенског порекла, довољно храбру да схвати да ће од почетка за своје место

Култура

14.10.2018 у 22:30

Живот Црњанског је велики роман

Неколико је повода за разговор са Михајлом Пантићем, писцем, критичарем и професором београдског Филолошког факултета. У едицији „Врхови”, коју уређује у Библиотеци града Београда, ускоро ће бити објављене три књиге/зборника: „Милош Црњански, изблиза” (поводом 125. година од рођења); „Душан Ковачевић: Хумор је светлост” (поводом 70. рођендана) и „Лаза К. Лазаревић: Довршене приче”. У управо објављеном зборнику САНУ посвећеном Иви Андрићу налази се Пантићев текст о Андрићевој поезији, а пригодно излагање о делу Михаила Петровића Аласа одржао је у Академији на скупу посвећеном том научнику и писцу. У новије време објавили сте више текстова о знаменитим српским писцима, Доситеју, Глишићу, Лази Лазаревићу, Михаилу Петровићу Аласу, Андрићу… Колико систематски пратимо и чувамо то драгоцено

Култура

12.10.2018 у 12:58

Запад већ дуго олако схвата идеале слободе, братства и једнакости

Радња вашег новог романа смештена је још даље у историју, када је Немачка почела да сања своје велике освајачке снове. Постоји ли тај један узлазни или силазни правац у историји једне нације, у овом случају немачке, који се наставља генерацијама? Да ли се тај правац може променити? Нације имају своју историју, традицију, наслеђе, зачетне митове, и то их, наравно, уобличава и усмерава генерацијама. Узмите, на пример, творачке митове Србије и Немачке, изгубљену битку на Косову и пропаст Нибелунга.

Култура

11.10.2018 у 19:30

Криминал одређује савремени Балкан

Новим романом „Туђине”, у издању „Лагуне”, Игор Маројевић завршава петокњижје, започето претходним делима: „Београђанке”, „Праве Београђанке”, „Двадесет четири зида” и „Партер”. Главни јунак књиге „Туђине” потиче из Боке которске, где се осећа подједнако отуђено као и у Београду, међутим, он не престаје да трага за својим истинским идентитетом, као и за љубављу, коју проналази током НАТО бомбардовања. Прича прати и сукобе Старохерцеговаца и Староцрногораца у Боки. Ова књига биће представљена вечерас, од 18 часова, у Великој сали Студентског културног центра, када ће Игор Маројевић наступити и као музичар, поводом свог новог албума названог „Да се не замери”. О књизи ће говорити др Драгана В. Тодоресков, Мирољуб Стојановић, музичар Драган Крле Јовановић, Милан Милосављевић Бурда, музичар и

Култура

08.10.2018 у 19:00

Мој живот обликовали су преци и савременици

Нова књига Александра Петрова „Мемороман”, објављена у издању „Цептер бука”, представља сведочанство нашег књижевног живота у последњих неколико деценија. Као познаник и пријатељ најважнијих писаца српског језика, али и руских и америчких, Петров говори о књижевним и политичким приликама које су креирале једну епоху, или више њих. О томе колико је слободе писцима било дато, и колико су је они за себе изборили. Приповедач износи запажања о свом животу и људима који су га испуњавали, од ратног детињства до наших дана, портретишући не само писце, попут Црњанског или Васка Попе, већ и Слободана Пенезића Крцуна и Александра Ранковића. Када говоримо о жанру ваше нове књиге, где бисмо могли да је сместимо, да ли је реч о мемоарима или роману? Због чега у одређеним деловима о приповедачу

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 11:41

Домови за старе раде без лиценци, са мањком кадра и недовољним надзором

18.06.2026 у 11:37

У току су преговори САД и Израела о распоређивању трупа у јужном Либану

18.06.2026 у 11:32

Станић: Кратки рокови за НИС притисак да се што пре постигне споразум

18.06.2026 у 11:27

Неумесна опаска о Дарку Глишићу емитована на Н1

18.06.2026 у 11:26

Трамп љут на критичаре који мисле да није довољно строг према Ирану

18.06.2026 у 11:21

Квалитет воде у СРЦ „25.мај - Милан Гале Мушкатировић“ на највишем нивоу