Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.96	103.58	103.27
126.91	127.67	127.29

Društvo

22.11.2016 u 10:15

Dr Gugl, lekar kod koga nema liste čekanja

Svaki muški hipohondar nema nikakvu dilemu kada odlučuje da li da ode kod lekara, ili da uzme miša i prepusti dr Guglu da mu odredi dijagnozu i terapiju. U virtuelnoj ordinaciji se ne zakazuje termin kod izabranog lekara. U realnom svetu nekoliko puta sam telefonski molio za pregled u ambulanti, ali je termin koji mi je ponudila medicinska sestra bio tako daleko da sam pomišljao da prvo nazovem sveštenika. Kada sam odlazio lično, moja doktorka je izgledala lošije nego ja, zatrpana kartonima i komplikovanom procedurom upisa i opisa u računar, te je više gledala u ekran, nego u pacijenta. Preporučio sam joj da ode na rad u Norvešku. Odmah je ozdravila. Kako tek živ dočekati specijalistički pregled? Pre će nas primiti u EU, nego na magnetnu rezonancu. Pre će Srbija izgraditi pokretne

Beograd

20.11.2016 u 10:05

Kad pacijenti sami određuju terapiju

Ako je predlog stručnjaka za kardiološke bolesnike da unos soli dnevno moraju da ograniče na svega pet grama, u Srbiji se mali broj ljudi pridržava tog pravila pa uglavnom, hranom svakodnevno unose i više od 10 grama soli. U ovom periodu godine lekarima je najteže da pacijente sa hroničnim bolestima ubede da treba da jedu sveže voće i povrće, piletinu i ribu, kad većina njih ne može da odoli kiselom kupusu, posebno u vreme slava. Jer naš narod će, bez obzira na zdravstvene probleme, radije da se odluči za konzumiranje svadbarskog kupusa i sarmi, nego zdrave hrane. Ovo je juče na skupu „Pomoć pacijentima da se pravilno leče” objasnila profesor dr Branislava Ivanović, iz Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije. – Pacijenti na osnovu sopstvenog merenja pritiska prekidaju propisanu

Društvo

17.11.2016 u 19:29

Stroge kazne za prodaju antibiotika bez recepta

Već od petka u apotekama počinje najstroža kontrola da li se antibiotici izdaju isključivo uz lekarski recept, najavio je ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, dodajući da nadležni imaju sve više prijava da se ne poštuje ta zakonska uredba, a da se i lično u to uverio. Noćna dežurstva i antibiotici Na pitanje „Politike” da li su građanima Srbije dostupne vrste i količine antibiotika u skladu sa potrebama, budući da su pojedini lekari u javnosti iznosili podatak da na dežurstvima u intenzivnim jedinicama imaju tek po jedan antibiotik za teške bolesnike, dr Lončar je odgovorio da za takav primer ne zna: – Da nema antibiotika, ubeđen sam da bih o tome kao ministar zdravlja odmah bio obavešten. Srbija ima sve najsavremenije antibiotike, a činjenica da imamo problem sa rezistentnim

Društvo

15.11.2016 u 17:45

Bolest „pušačkih pluća” ima pola miliona stanovnika Srbije

Pušače ne ubija samo rak: od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) svake godine u Evropi umre između 200.000 i 300.000 ljudi, a u svetu više od tri miliona. Oboljenje, poznato i kao bolest pušačkih pluća, karakteriše povremeno ili stalno suženje disajnih puteva, što dovodi do otežanog disanja, praćenog iskašljavanjem i stalnim osećajem umora. U Srbiji još ne postoji registar obolelih od HOBP-a, a prof. dr Branislava Milenković, zamenica direktora Klinike za pulmologiju u KCS i načelnica Odeljenja za bronhijalnu astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća i hroničnu respiracijsku infekciju, procenjuje da ovu bolest ima oko pola miliona građana naše zemlje. Ona ističe da je to četvrti najčešći uzrok smrti u našoj zemlji. Poseban problem predstavlja kasno javljanje lekaru, jer oboleli, mahom

Društvo

13.11.2016 u 12:20

Uporni kašalj upozorava na ozbiljne zdravstvene probleme

Ordinacije lekara ovih dana pune su pacijenata koji traže pomoć zbog kašlja, zbog kojeg ne mogu ništa da rade u toku dana, a noću da spavaju. Mnogi ga najpre ignorišu i posle određenog vremena na svoju ruku počnu da piju određene preparate, a kada im ni to ne pomogne tek onda odlaze kod lekara. Medicinari napominju da kašalj ne sme da se ignoriše jer on upravo može da ukaže na neke ozbiljne zdravstvene probleme. Prema rečima dr Dejana Žujovića, iz Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, kašalj je zapravo značajan prirodni refleks i odbrambeni mehanizam koji pomaže da se iz disajnih puteva eleminiše višak sekreta ili spreči, recimo, prodor stranog tela u njih. Kašalj nastaje mehaničkim ili hemijskim nadražajem receptora. Mogu da ga izazovu prašina, smog, dim, stanja poput

Društvo

08.11.2016 u 17:00

Za odvikavanje od pušenja nema lista čekanja

U Srbiji postoji samo desetak savetovališta za odvikavanje od pušenja. Dr Ika Pešić, sa Klinike za pulmologiju KCS i članica komisije za kontrolu duvana Ministarstva zdravlja, podseća da su posle osnivanja pomenute komisije 2003. formirana 42 takva savetovališta, ali da je s vremenom njihov rad zamro. A u Srbiji danas ima više pušača nego pre deset godina... – Za savetovališta za odvikavanje od pušenja nema listi čekanja. Posle kliničkog pregleda, procene zdravstvenog stanja i pušačkog statusa, određuje se terapija: tri posebna leka ili samo nikotinska zamenska terapija, u vidu antinikotinskih flastera i žvaka – objasnila je dr Pešić. Osim u nekoliko savetovališta u Beogradu, pušači pomoć stručnjaka mogu da dobiju još samo u Čačku, Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu i Leskovcu. Baš zato

Društvo

06.11.2016 u 09:41

Psorijaza napada kožu i nokte

U Srbiji oko 150.000 ljudi boluje od psorijaze, teškog i hroničnog oboljenja, što predstavlja gotovo čitavu populaciju grada Niša ili Kragujevca. Psorijaza nastaje kada imuni sistem (odbrana tela protiv bolesti) greškom napada zdrave ćelije kože pa su ovi mehanizmi slični onima kod ostalih teških oboljenja imunoposredovanih bolesti kao što su Kronova bolest, reumatoidni artritis i multipla skleroza. Psorijaza se najpre manifestuje pojavom promena na koži u vidu crvenih, upaljenih i zadebljanih površina koji mogu biti i prekriveni srebrnkastim ljuspicama, poznatih kao plakovi. Postoji više tipova psorijaze, ali kod 90 odsto obolelih se javlja plak psorijaza. Delovi kože zahvaćeni psorijazom obično neprijatno svrbe, bole i čak dolazi do otpadanja delova plakova, pucanja i krvarenja i to

Društvo

30.10.2016 u 12:03

U ponedeljak uz "Politiku" dodatak "Zdravlje u tanjiru"

U ponedeljak 31. oktobra „Politika” vam poklanja dodatak „Zdravlje u tanjiru”. U dodatku, koji ćete dobiti uz svoj primerak „Politike”, čitajte: Mleko i jaja najčešće izazivaju alergiju Kako reći ne slatkišima Školarci moraju da doručkuju kod kuće Limun, nar i orašasti plodovi obaraju holesterol Bez šećera samo na kratke staze Recepti za pripremu zdravih obroka

Beograd

27.10.2016 u 12:50

Moždani udar – epidemija koja traje

Svetski Dan borbe protiv moždanog udara 29. oktobar ove godine obeležiće simpozijumom pod nazivom „Sadašnjost i perspektive lečenja moždanog udara” koji će biti organizovan baš na taj dan, u subotu u 18 časova u Svečanoj sali Skupštine grada. Pokrovitelj i koučesnik je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. U središtu interesovanja neurologije iz mnogih razloga su vaskularne bolesti mozga, odnosno moždani udar. U ogromnoj većini zemalja vaskularne bolesti mozga predstavljaju treći vodeći uzrok obolevanja i smrtnosti, a po troškovima lečenja spadaju u sam vrh izdvajanja za zdravstvenu zaštitu. Kada govorimo o našoj sredini, podaci su još dramatičniji, naglašava prof. dr Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju VMA i predsednik Društva neurologa Srbije. Moždani udar je prvi uzrok

Društvo

23.10.2016 u 11:42

Visokorizične trudnoće pod posebnim nadzorom stručnjaka

U Srbiji se iz godine u godinu beleži konstantan porast broja trudnica koje su starije od 40 godina. Ipak, stručnjaci objašnjavaju da se svaka trudnoća posle 35. godine, a posebno posle četrdesete, smatra visokorizičnom. Starije trudnice pod većim su rizikom da dobiju dete s nekom genetičkom anomalijom, konkretno s Daunovim sindromom. Međutim, paradoksalno je da se u našoj zemlji, prema zvaničnim podacima, većina dece s Daunovim sindromom rodi u grupi trudnica koje imaju od 25 do 35 godina. Možda razlog leži u tome što su trudnice posle 35. godine označene kao visokorizične, pod mnogo su intenzivnijim nadzorom stručnjaka i češće su podvrgnute takozvanoj prenatalnoj dijagnostici. Kako objašnjava asistent dr Nebojša Zečević, iz Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front”, bitnu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: zdravlje