Kup.	Prod.	Sred.
116.97	117.68	117.33
107.36	108	107.68
117.42	118.13	117.77

Društvo

10.12.2021 u 22:05

Ne može ostavka, mora otkaz

Kragujevac – Posle ostavke na mesto redovnog profesora Fakulteta medicinskih nauka (FMN), Miodrag Stojković, tvorac projekta nacionalne banke matičnih ćelija, moraće da da i otkaz. Ostavka je više moralni čin, kaže Stojković, a otkaz je važeća pravno-formalna kategorija, navode na kragujevačkom fakultetu i univerzitetu posle još jednog u nizu sukoba koji je izbio zbog gradnje centara izvrsnosti u Kragujevcu, koja se otegla kao gladna godina, počev od 2015. kada je započeta. „Ako im je stalo do terminološke gimnastike i birokratske procedure, izaći ću im u susret. Naravno da ću dati otkaz, ostavka na mesto redovnog profesora bila je moja prva reakcija nakon što sam video da su promenili projekat i ugrozili rad i osnovne ciljeve banke matičnih ćelija i istraživačkog centra”, rekao je

Društvo

08.12.2021 u 17:05

Srbija teži punopravnom članstvu ruskog Objedinjenog instituta za nuklearna istraživanja

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić izjavio je danas da Srbija teži statusu punopravne članice pri ruskom Objedinjenom institutu za nuklearna istraživanja (OINI) što bi, kako je naveo, „našim istraživačima omogućilo učešće u osmišljavanju naučnih projekata u različitim oblastima, s obzirom na multidisciplinarnu delatnost Instituta”. Ružić je nakon razgovora sa šefom međunarodne saradnje OINI iz Dubne Dmitrijem V. Kamanjinom rekao da je važno što su dve strane u oktobru 2019. godine potpisale mapu puta, koja svojim aktivnostima vodi do punopravnog članstva Srbije u OINI-ju. On je istakao da je taj institut od velikog značaja jer predstavlja „jedan od najvećih istraživačkih centara u svetu u oblastima fizike čestica, nuklearne fizike, fizike kondenzovane

Društvo

06.12.2021 u 14:00

Za 105 izvrsnih ideja – 30 miliona evra

Srpska naučnoistraživačka zajednica dobila je „buster finansijsku injekciju” od 30 miliona evra. Međutim, ne radi se o nekoj prednovogodišnjoj podeli po principu uravnilovke. Ovaj novac namenjen je za 105 izuzetnih projekata, odobrenih u okviru programa IDEJE, najvećeg koji je Fond za nauku sproveo od osnivanja u martu 2019. U naredne tri godine na realizaciji svojih ideja radiće ukupno 1.064 istraživača, odnosno 105 timova sa 36 instituta, 56 fakulteta, iz tri inovaciona centra i tri univerziteta. Odobrenim projektima rukovodi 57 naučnica i 48 naučnika. Nosioci projekata su naučnoistraživačke organizacije iz Beograda (84), Novog Sada (14), pet iz Niša i po jedna iz Čačka i Kragujevca. Kao partneri uključene su naučnoistraživačke organizacije iz Beograda, Bora, Čačka, Kragujevca,

Kultura

18.11.2021 u 18:35

Groznica zlatnih zraka

IZLOŽBE Davne 1863. godine jedan mladić isključen je iz Tehničke škole u Utrehtu jer je odbio da otkrije ime druga koji je nacrtao karikaturu profesora u učionici. Taj mladić zvao se Vilhelm Konrad Rendgen (1845–1923), naučnik koji je otkrio iks zrake i dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1901. godine. Naravno, posle ove epizode Rendgen je nastavio školovanje s izvesnim zastojima, a danas, u jeku pandemije, svest o značaju rendgenskog aparata još jednom je aktuelizovana. Nastavljajući seriju kreativnih i edukativnih izložbi, Muzej nauke i tehnike u Beogradu (Skenderbegova 51), ponudio nam je izložbu „Razvoj i primena rendgenske tehnologije kod Srba – Od Tesle i Pupina do danas” s namerom da se istaknu doprinosi koje su u oblasti razumevanja prirode rendgenskog zračenja i unapređenja njegove

Društvo

15.11.2021 u 22:23

Pametne mašine između nauke i umetnosti

Pored svih političkih ekonomskih i diplomatskih razgovora, u Beogradu je krajem oktobra vođen i – najvažniji dijalog našega doba. Pod tim nadnaslovom održana je tribina „Društvena pozicija veštačke inteligencije”. Bila je to ujedno i završna sesija u okviru međunarodne manifestacije „Art+Science” (Umetnost i nauka), čije je šesto izdanje održano pod sloganom „Svetovi veštačke inteligencije”. „Cilj je bio da iniciramo svestrano promišljanje veštačke inteligencije, da je predstavimo kao nešto što nije stvar budućnosti ili fantastike. Ona je duboko uronjena u našu svakodnevicu i u znatnoj meri je određuje. Zato je centralno pitanje našeg doba u kom pravcu će se razvijati i primenjivati, kakve su i kolike njene kreativne mogućnosti”, kaže Dobrivoje Lale Erić, rukovodilac Sektora za

Društvo

08.11.2021 u 12:30

SANU: Kandidatkinje za Akademiju nauka bile predmet najžešćih napada, uz neprihvatljivo nipodaštavanje

Povodom izjave potpredsednice Vlade Republike Srbije i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović, koja je ukazala da je „činjenica da među novoizabranim članovima Srpske akademije nauka i umetnosti nema nijedne žene loša poruka rukovodstva SANU”, Izvršni odbor SANU je saopštio da takav ishod izbora i sam smatra krajnje nezadovoljavajućim i duboko je njime razočaran. – Žene i inače nisu u dovoljnoj meri zastupljene u SANU i takvo stanje nije prihvatljivo. Upravo iz tih razloga, rukovodstvo SANU, odnosno njeni časnici, Izvršni odbor i Predsedništvo, tokom celog ovog izbornog procesa ukazivali su na tu činjenicu, upozoravali i ulagali značajne napore da što veći broj žena, koje to svakako zaslužuju, budu predložene za nove članove SANU. Pored skupova koji se

Magazin

26.10.2021 u 11:14

Pronađeni nagoveštaji prve planete van naše galaksije

LONDON- Astronomi su pronašli nagoveštaje onoga što bi moglo biti prva planeta koja je ikada otkrivena van naše galaksije, javlja Bi-Bi-Si. Do sada je pronađeno skoro 5.000 „egzoplaneta” - svetova koji kruže oko zvezda izvan našeg Sunca, ali su sve one locirane u galaksiji Mlečni put. Moguća planeta veličine Saturna, koju je otkrio Nasin rendgenski teleskop „C handra”, nalazi se u galaksiji Mesije 51 i na oko 28 miliona svetlosnih godina od Mlečnog puta. Najnoviji rezultat je zasnovan na tranzitima, gde prolazak planete ispred zvezde blokira deo svetlosti zvezde i daje karakterističan pad količine svetlosti koja se može otkriti teleskopima. Ova tehnika je već korišćena za pronalaženje hiljada egzoplaneta, prenosi Tanjug. Doktorka Rozen di Stefano i njene kolege tražili su

Magazin

25.10.2021 u 12:39

Rešenje za ostanak školovanih u Srbiji

Srbija, za sada, ima četiri naučnotehnološka parka (NTP). Najstariji i najveći je na beogradskoj Zvezdari, zatim je otvoren centar za preduzetne inovatore u Čačku, pa u Nišu, a u novosadskom je u toku poziv startapovima da dođu pod krov institucije, moderne tačke na kojoj se spajaju nauka i privreda. Kako je nedavno najavila Ana Brnabić, predsednica vlade, u planu je otvaranje i naučnotehnoloških parkova u Kragujevcu i Kruševcu. Ovi parkovi su mesta popularizacije i razvoja tehnološkog preduzetništva i podsticanja razvoja startapova. Ovde nastaju savremena rešenja iz oblasti: informacionih tehnologija, biomedicine, robotike, energetske efikasnosti, zaštite životne sredine, medicine, pametnih gradova, mašinstva, haj-tek rešenja za poljoprivredu, proizvodnju hrane, turizam, građevinarstvo,

Društvo

15.10.2021 u 21:55

Naučno-istraživački rad nije sprint nego maraton

Iako je Srbija mala zemlja, nije nepoznata u svetu nauke. Mnogi profesori prestižnih univerziteta vole da rade sa studentima iz Srbije, jer znaju da su obično odlično obrazovani i duboko zainteresovani za nauku. Možda je to razlog što postoji iznenađujući broj stručnjaka u samom svetskom vrhu koji su poreklom iz Srbije, iako uglavnom rade u inostranstvu. Tu su, na primer, Vladimir Bulović, profesor na MIT-u, Jelena Vučković, profesor Stenford univerziteta, Marko Lončar, profesor na Harvardu, Vlatko Vedral, profesor na Oksfordu, Zoran Hadžibabić, profesor na Kembridžu, Vladimir Stojanović, profesor na Berkliju... Tim rečima, poimence navodeći kolege s kojima deli polje istraživanja, na pitanje kako svet gleda našu nauku odgovara dr Vladan Vuletić, profesor fizike na Tehnološkom institutu u

Kultura

05.10.2021 u 15:15

Loša prezentacija srpske poezije

Berlinska „Kuća za poeziju” (Das Haus für Poesie), koja je nastala transformacijom jedne ranije, vrlo aktivne književne ustanove (LiteraturWERKstatt Berlin), angažovana je na afirmaciji i popularizaciji pesničke umetnosti ne samo nemačkog jezika. Kuća je dobila status nacionalno važne ustanove za brigu o poeziji i uživa finansijsku podršku i grada i države. Pored redovnih predstavljanja novih pesničkih izdanja, s čestim razgovorima o raznim aspektima i problemima pesničkog stvaralaštva, kuća organizuje i jedan od najvećih pesničkih festivala u Evropi. A posebno je zapažen njen portal www.lyrikline.org, ustanovljen pre dvadesetak godina, na kojem je predstavljen ogroman broj svetskih pesnika, koji pišu na preko 50 jezika. To je dakle planetarno vidljiva internetska prezentacija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: nauka

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће