Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Život i stil

07.01.2016 u 18:05

Mali džentlemen od svog džeparca vodi majku na večeru

Detroit – Jedan šestogodišnji dečak oduševio je korisnike interneta svojim džentlmenskim ponašanjem prema majci, mada je bilo i onih kojima se njegov gest nije dopao. Mali Lajl, sin američke rijaliti zvezde Nikol Polan, svakog meseca vodi majku u restoran na večeru koju plaća sam svojim džeparcem. Kada dođu u restoran, dečak se ponaša kao pravi džentlemen: otvora mami vrata, pridržava joj jaknu i privlači stolicu. „Otvara mi vrata, privlači stolicu, prepričava mi šta je radio tokom dana i pita me šta sam za to vreme ja radila. Plaća račun džeparcem koji je zaradio obavljajući kućne poslove i ostavlja konobarima bakšiš”, napisala je dvadesetdvogodišnja ponosna majka na „Fejsbuku”, preneo je Tanjug. Nikol je navela da nije reč samo o lepom gestu već i o vaspitnoj metodi: „Ja ga na ovaj

Život i stil

04.01.2016 u 13:06

Geni izgovor ili uzrok neuspešne dijete

Koja dijeta najbrže „topi” kilograme i zašto neka od najpopularnijih dijeta, trenutno „u modi” kod nekoga nije dala ama baš nikakve rezultate, nije samo omiljena tema na slavskim okupljanjima koja traju do kraja januara. Ovom temom su se bavili i izraelski naučnici sa poznatog naučnog instituta Vajcman, koji su nedavno objavili rezultate svog istraživanja u kojem tvrde da na istu hranu reagujemo različito, pa se zato i događa da ista dijeta jednoj osobi idealno odgovara, a za drugu je – popuni promašaj. Oni tvrde da biologija i geni kriju tajnu zašto neko može da bude zdrav i mršavi uz vegansku ishranu, koja potpuno isključuje namirnice koje dobijemo od životinja, dok druge osobe mršave upravo uz mnogo mesa, hraneći se kao nekada pećinski čovek po čuvenoj „paleo”

Magazin

23.12.2015 u 16:55

Zašto je paprika ljuta?

Zbog alkaloida kapsaicina: Paprika se koristi kao povrće, začin i lek. Koristi se sveža, konzervirana (turšija), suva ili suva mlevena (ili „tucana”). Rod paprika obuhvata jednogodišnje biljke, visine do jednog metra. Listovi paprike su jajastog oblika sa zašiljenim vrhom. Cveta u maju, a cvetovi su beli, crveni, svetložuti ili ljubičasti. Plod je kupast ili loptast. Miris i ukus ploda (blag, sladak ili papreno ljut) zavisi od sorte i zrelosti. Jedinjenje kapsaicin najzaslužnije je za ljutinu paprike, a najveća koncentracija ovog alkaloida nalazi se u tkivu za koje su pričvršćene semenke. Paprika potiče iz Centralne i Južne Amerike, ali se usled ekonomskog značaja i upotrebe u ishrani ljudi danas uzgaja u celom svetu. Na prostoru Balkana najpoznatija i najznačajnija vrsta paprike jeste

Magazin

23.12.2015 u 16:58

Brusnica snižava loš a povećava dobar holesterol

U hladnim zimskim danima, u nedostatku svežeg, često jedemo suvo voće, a jedno od njih je i brusnica. Ovo voće kod nas se često nalazi ušećereno, odnosno kandirano, ali i u obliku sirupa ili soka. U svežem obliku slabo je zastupljeno, možda i zbog svog slatko-kiselog ukusa koji pomalo „vuče” i na gorko. Nutritivno gledano, sveža brusnica daje 46 kilokalorija na 100 grama ploda. Sadrži najviše vode (87 odsto), zatim ugljenih hidrata (12 odsto), a ostatak čine belančevine i masti (jedan odsto). Od minerala, najzastupljeniji su kalijum, fosfor, kalcijum i mangan, a ima i gvožđa i sasvim malo natrijuma. Ovo voće ne sadrži holesterol a veoma je oskudno i natrijumom. Umesto toga, brusnica obiluje vitaminom Ce, flavonoidima i polifenoloidnim jedinjenjima koje pozitivno utiču na

Magazin

17.12.2015 u 13:04

Nar normalizuje visok krvni pritisak

Nar, jedan od najukusnijih darova Sredozemlja, veoma je traženo voće i u drugim, kontinentalnim krajevima. Plod nara sadrži dosta vitamina Ce: u 100 grama ovog voća nalazi se 15 odsto dnevnih potreba odraslih osoba za ovim vitaminom. Ujedno ovo voće je odličan izvor i pantotenske kiseline (vitamin Be-5), kalijuma, ali i polifenola (antioksidanasa). Konzumiranjem nara ili njegovog soka (ali prirodno isceđenog, ne industrijski dobijenog) smanjuje se mogućnost oboljenja od kardiovaskularne bolesti. Ako se dnevno jede samo 50 grama nara ili pije sok u toj količini može da se normalizuje visok krvni pritisak u periodu od godinu dana (nar utiče na smanjenje pritiska čak i do 20 odsto). Zato se ovo voće preporučuje u ishrani kod obolelih od hipertenzije, ali samo za osobe koje nisu pod

Magazin

10.12.2015 u 11:47

Da li su slave i praznici opasnost za dijetu

Svaki poduhvat prate iskušenja, pa tako i dijetu. Šta da rade osobe koja su pre izvesnog vremena započele da se hrane restriktivno i to baš uoči sezone praznika i slava, kada se na trpezi nalazi obilje visokokalorične hrane? Ukoliko se malo i počaste se, posledice neće biti značajne po nastavak dijete i ostvarivanje zacrtanog cilja. Međutim, ako se slavski meni produži, onda je ugrožen nastavak dijete a ostvarenje cilja dovedeno u pitanje. Decembar nije ništa lošiji trenutak da se svako preispita i, ukoliko je potrebno, počne realizacija dovođenja u red svoje kilaže. Osoba koja je motivisana može mnogo da postigne, čak i kada joj se ispreče remetilački faktori – poput praznične gozbe. Metode za pobedu iskušenja Kada se slavlja zaređaju, prepreka je kao ambis

Magazin

03.12.2015 u 13:37

Dijabetičari pažljivo sa suvim voćem

Da bi imali voća tokom čitave godine, naši preci su ga sušili. U ovim krajevima i danas se najviše suše šljive, a u drugim delovima sveta: grožđe, smokve, borovnice, urme, jabuke, kruške, brusnice, aronija, kajsija… Naravno, spisak nije konačan jer gotovo sve voće može da se suši (sa izuzetkom lubenice i sl). Primena suvog voća je velika: od muslija, voćnih kaša, kolača i dugih poslastica do samostalnih užina. Suvo voće nastaje sušenjem tehnološki zrelog voća prirodnim putem – dejstvom sunca i vetra, ili uz pomoć mašina-sušara koje izvlače vodu iz svežih plodova, čime se obezbeđuje duže čuvanje. Voće koje je osušeno treba da ima boju, miris i ukus karakterističan za plodove od kojeg je nastalo. Danas se najviše suši grožđe, sa udelom od 50 odsto svih vrsta suvog voća. Međutim, za

Ekonomija

28.11.2015 u 10:05

Potrošači traže hamburger bez antibiotika

Međunarodna organizacija za zaštitu potrošača Konzumer internešnal uputilo je prošle nedelje zahtev na adresu tri velika lanca brze hrane Mekdonalds, Sabvej i KFC tražeći od njih da prestanu da služe mesne obroke od stoke kojoj su davani antibiotici za lečenje ljudi. Ova kampanja pokrenuta je tokom Prvog svetskog kongresa o upotrebi antibiotika koji je organizovala Svetska zdravstvena organizacija. Na skupu je zaključeno da se antibiotici rutinski daju životinjama kako bi se pojačao i ubrzao njihov rast, sprečilo obolevanje, kao i da ljudi koji konzumiraju to meso postaju sve otporniji na antibiotike i na taj način dovode u pitanje svoje lečenje u slučaju oboljenja. Budući da je jedan od zaključaka ovog skupa bila činjenica da u svetu raste otpornost na antibiotike, a da se polovina

Beograd

24.11.2015 u 12:29

Sutra počinje Sajam etnohrane i pića

Sajam etnohrane i pića obeležava jubilej – deset godina otkako je osnovan. Ovaj tradicionalni, sada već međunarodni sajam biće organizovan od sutra do 28. novembra na Beogradskom sajmu. Najavljeno je oko 400 učesnika koji će ponuditi više od dve hiljade proizvoda karakterističnih za uža geografska područja, najčešće ručne izrade, od organski gajenih sirovina, spravljenih po posebnim recepturama i u ograničenim količinama za tržište. Osnovna poslovna ideja ove sajamske manifestacije jeste da se utemelji robna marka i etnoproizvod. Ali, pored izlagača, biće tu i hotelsko-restoraterske organizacije iz zemlje i inostranstva, kao i renomirana laboratorija za kontrolu kvaliteta hrane i pića. – Pripremamo se za buduću oštru konkurenciju evropskih proizvođača, gde ne možemo da pariramo cenom i

Hrana i trendovi – istine i zablude

14.11.2015 u 22:00

Put do Evrope vodi preko stomaka

Srbija je svetska kolevka vegetarijanstva. Na ovom prostoru, naime, i na teritoriji današnje Bugarske živelo je izvesno tračansko pleme, prvo koje se, ako je verovati apsolutnoj sveznalici i prevejanom lažovu internetu, uzdržavalo od mesa i živelo isključivo na medu, mleku i siru: mora da je to poslednji put da je neko u ovom delu sveta živeo na medu i mleku, umesto da oni budu samo sinonim za nedostižno blagostanje. Kad bismo još za ozbiljno uzeli i staru priču da su Srbi „jeli viljuškama i noževima, i to zlatnim, dok su ostali u Evropi i dalje kidali hranu rukama i zubima”, ispalo bi da svet ili barem ovaj kontinent našim krajevima duguje zahvalnost za sve bolje navike za trpezom. O srpskom rafinmanu svedoči i to što je, kako je nedavno objavio „Politikin zabavnik”, ćevap u Beograd stigao tek devet godina nakon valcera. Istina, redosled prioriteta nam ume biti pomalo zbrkan pošto smo i engleskog diplomatskog poslanika, prema čuvenom zapažanju Borislava Pekića, dobili pre engleskog klozeta – onog koji se služi blagodetima tekuće vode. Ali, po svojim vegetarijanskim korenima Balkan je ipak avangarda za engleske dame i džentlmene, koji sad slede taj uzor, pa je pre nekoliko meseci ministarka za poljoprivredu britanske vlade u senci, po sopstvenom priznanju militantna veganka Keti Mekarti, poručila kako bi trebalo povesti javnu kampanju da se prestane jesti meso, koje bi se prema njenoj oceni moralo smatrati opasnošću po zdravlje podjednakom duvanu.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: hrana