Стао сат на Музеју савремене уметности

После јучерашње конференције за медије у Музеју савремене уметности у Београду (МСУБ) јавности су позната имена оних који ће пред истражним органима морати да одговарају на питања у вези са тендером за реконструкцију, адаптацију и доградњу зграде музеја. МСУБ и Министарство културе Србије поднели су кривичну пријаву против бившег директора Јована Деспотовића, чланова тендерске комисије и Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, због сумње да су својим одлукама довели у питање реализацију пројекта. Управни одбор музеја и Министарство културе прихватили су предлог Слободана Накараде, вршиоца дужности директора те институције, да се поступак јавне набавке обустави, а чека се од седам до десет дана да се види да ли ће се понуђачи жалити због прекидања тендерског процеса па да се распише нова јавна набавка, рекао је медијима Слободан Накарада.

– Та одлука била је једина логична јер сам сматрао да нам је из Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки којој смо послали документацију, на неки начин, сугерисано да су сви понуђачи који су се јавили на сада већ обустављен тендер неисправни. Други разлог био је тај што тендер месецима није било могуће спровести до краја, а што је узроковало немогућност завршетка радова у предвиђеном року. Рок је био 20. септембар, што је био предуслов да се музеј отвори 20. октобра, на дан своје педесетогодишњице. То се, извесно је, неће десити. Нови тендер омогућиће нам да убрзамо наставак радова, а надам се да ће нам јавност опростити што мало каснимо јер, уз подршку Управног одбора и Министарства културе, коју смо добили, верујем да ћемо негде не пролеће, рецимо у марту или априлу месецу, моћи да отворимо зграду на Ушћу – објаснио је Накарада.

Он је додао да Музеј није месецима ћутао о проблемима које је имао са тендером зато што је намера била да се нешто сакрије већ зато што је закон онемогућавао изношење података. Током тендерског процеса нико из музеја није смео јавно да даје коментаре пошто је то могло да се схвати као утицање на ток тендера, на шта нико из МСУБ нема право.

Из буџета су за наставак радова била опредељена средства у укупном износу од 975.806.000 динара, чија је реализација предвиђена до 31. децембра 2015. године. На питање да ли је могуће потрошити та средства у предвиђеном року имајући у виду пропаст старог и расписивање новог тендера, Накарада је рекао:

– Из Министарства нам је речено да се не секирамо око средстава, јер ако се нови тендер распише до краја године, ми можемо да уплатимо одређена средства извођачу како би он могао да испоштује обавезе у вези са динамичким планом радова, који је у обавези нама да достави. Од тог новца требало би да се купе одређене машине које су веома скупе, за хлађење и грејање, да се наруче комплетна фасада и посебна стакла, која се посебно праве у иностранству. Кад се све то сабере ми ћемо потрошити већину средстава, остатак за следећу годину биће минималан. Тај део утрошићемо у 2016. Успели смо да завршимо и мале тендере, па ће мобилијар за зграду и спољно уређење око ње бити ускоро доступан – потврдио је Накарада.

Према речима Зорана Ерића, главног кустоса ове куће, нова – стална поставка је осмишљена, дела су пребачена из трезора Народне банке, тренутно су на конзервацији. Сва су спремна да уђу у зграду чим она буде отворена за јавност,а биће и неких изненађења у виду откупа нових радова. Музеј је током непуне две године одржао 33 изложбе у свом Салону и Легату Зорић-Чолаковић, како оне на којима су приказивани делови сталне поставке, тако и одређене ретроспективе и изложбе из међународне сарадње. До краја године у плану су две велике поставке – провокативног аустријско-ирског уметника Готфрида Хелнвајна (6. новембра) и ретроспектива Ђорђија Црнчевића (19. новембра).

Зграда музеја затворена је од 2007. године, од када је било бројних перипетија са средствима која су обезбеђивана из различитих извора, а која нису наменски трошена као и са извођачима радова који до краја никада нису изведени, због чега је против једног извођача – фирма „Монтера” – својевремено поднета и кривична пријава. До сада је завршена прва фаза реконструкције, урађени су депои и реконструисан је кров, што се догодило почетком ове године. Дигитални сат, који је требало да до 20. октобра одбројава време преостало за завршетак радова а који је министар културе Иван Тасовац почетком фебруара стартовао, остаће на згради музеја до дана када је предвиђено да се заустави, иако музеј тада неће бити отворен како је било планирано.