Аутор: Ђорђе Вукадиновић

У Србији се коначно укида ванредна ситуација, али се, имам утисак, још ни не назире крај перманентном ванредном стању које се показује као, такорећи, „природно стање” и медиј у коме се актуелна власт најбоље сналази и најрадије креће. Свакако да ова земља има већих проблема и тежих брига него што је дилема око аутентичности доктората Небојше Стефановића. Али се мора рећи да су реакције које је...

Тешко је замислити питомијег и мирољубивијег човека, који је имао више непријатеља и мрзитеља од Добрице Ћосића. Неки се са њим нису слагали политички. Неки књижевно. А неки су напросто били љубоморни на његову славу и успех. Мислили су да ће ако га довољно оцрне и понизе они сами изгледати већи и важнији. „Калемар”, „комесар”, „етнички чистач”, „зликовац”, „ратни злочинац” само су неке од...

Претходненедеље Београд је био центар праве руске политичке инвазије, каква одавно није виђена и која свакако није могла бити потпуно случајна и спонтана. Најпре је директор Руског института за стратешка истраживања генерал Леонид Решетњиков, са сарадницима, у Београду промовисао српски превод своје књиге Вратити се Русији и у низу запажених медијских наступа „незванично“ послао неколико...

С обзиром на то да смо за мање од две године два пута имали парламентарне изборе и – рачунајући и реконструкцију – чак три владе, прилично бесмислено делује флоскула о сто дана „поштеде за нову владу”, на коју се, иначе, радо позивају они који владу и власт ионако никада не критикују. Уосталом, ако бисмо сабрали све поштеде, испало би да власт не би требало критиковати најмање триста дана током...

Стешњена између актуелне дневнополитичке фарсе о теми „неизвесности” око формирања владе и истинске драме која потреса Украјину и прети да запали читав свет, потпуно у сенци пажње српске јавности остаје једна годишњица која се приближава ових дана – годишњица Бриселског споразума између Београда и Приштине. Тишина је речита и индикативна. И можда управо она најбоље говори о природи овог...

Није ли вам помало чудно да нико у јавности не врши притисак и не пита зашто нема владе, па чак ни разговора о њој? Зашто нема никаквих састанака између заинтересованих страна(ка)? Зашто председник државе већ није позвао победника и друге лидере парламентарних странака на консултације? Чему развлачење до 25. априла или чак 1. маја ако је још 16. марта увече (а, заправо, још много раније) било...

Као што сам сугерисао пре месец и по дана, ови избори су били одлучени још у тренуту када су расписани – и да је постојала иоле реална могућност да се заврше другачије, избора не би ни било. Без обзира на то што се то прикривало зарад одржавања вештачке неизвесности и зарад мобилизације бирачког тела СНС-а, неизвесности у погледу напредњачког резултата напросто није било и једино је постојала...

Судећи по коментарима на НСПМ-у и на још неким српским форумима, украјински „револуционари“ и њихови западни помагачи су не само већ протерани из Кијева, него и дотерани до капије Берлина, ако већ не и до самих обала Атлантика. У реалном свету, међутим, ствари стоје мало другачије. Да не кажем, много другачије, мада не мислим да се актерима мајданске побуне смеши нека светла будућност. Ипак,...

Саша Радуловић није никада био мој истомишљеник. Стручњаци које ценим и којима верујем имају потпуно другачији поглед на економију и политику. За разлику од Радуловићевог (нео)либерализма, ја верујем у економски интервенционизам, ослањање на државу (али не овакву!), велике системе и сопствене снаге. Али он је имао макар неки концепт, са којим се могло не слагати и са њим полемисати. Па, ако...