Аутор: Владимир Павићевић

Резултати истраживања јавног мњења које су недавно представили сарадници и сараднице Београдског центра за безбедносну политику показују да сумеђу највећим противницима чланства Србије у Европској унији млади од 18 до 29 година. Додаје се да је сваки други ученик или студент против чланства, док је тек сваки трећи за чланство Србије у ЕУ. Ови подаци несумњиво сведоче о нарастајућем отпору...

Инаугурацијом Томислава Николића и формирањем владе у којој су кључна места заузели препознатљиви актери из Милошевићевог времена као да се затворио симболични круг отворен пре дванаест година његовим свргавањем. Тешко да су грађани и грађанке који су се октобра 2000. радовали промени могли да предвиде овакав развој догађаја. У том кругу остала су заробљена наша изневерена очекивања о давању...

У последњих неколико година Сенат Универзитета у Београду је продужавао на по три године радни однос многим професорима који су стекли право на пензију. Уз поштовање закона и уобичајене процедуре која подразумева да постоји одлука наставно-научног већа матичног факултета о продужењу радног односа и да су испуњени други услови, чланови Сената су, по правилу, усвајали одлуке наставних већа без...

Политичка култура у Србији снажно је утемељена на популистичком обрасцу политичког делања. То је једна од константи у два века развоја модерне српске државе. Овде ћу покушати да опишем неке популистичке елементе у формирању нове владе Србије. Тезу о учвршћивању популистичког обрасца поткрепићу примерима наступа и деловања најутицајнијег политичара у Србији након овогодишњих избора – новог...

Начин на који су вођени преговори о формирању нове владе Србије само је још једном потврдио да у пољу деловања политичких странака не постоји немогућа комбинација. Страначки програми, системи вредности и принципа нису били аргументи за преговараче, већ су основ за дијалог чинили пакети понуда о расподели плена. Овакав приступ у формирању владе је још једна добра илустрација тезе да у Србији...

Недавно је објављена анализа Фридом Хауса о стању демократије у државама централне и источне Европе и у неким азијским државама. Србија је смештена у ред држава у којима не постоји пуна или консолидована, већ једна врста полуконсолидоване демократије или полудемократије. Њу, између осталог, карактерише недовољна развијеност демократских институција и непоштовање принципа владавине права. Оно...