Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Аутор: Дарко Пејовић

Друштво
12.05.2018 у 21:51
Знање и идеје – валута српске привреде
На иви­ци смо тех­но­ло­шке ре­во­лу­ци­је ко­ја ће про­ме­ни­ти из ко­ре­на наш на­чин жи­во­та, на­чин на ко­ји ра­ди­мо и од­но­си­мо се јед­ни пре­ма дру­ги­ма – на­пи­сао је у сво­јој књи­зи „Че­твр­та ин­ду­стриј­ска ре­во­лу­ци­ја” (2016) Кла­ус Шваб, је­дан од осни­ва­ча и ди­рек­тор Свет­ског еко­ном­ског фо­ру­ма у Да­во­су. Где је у овој при­чи о ре­во­лу­ци­ја­ма и пре­вра­ти­ма ва­зда ра­да Ср­би­ја? Од­го­во­ру на то пи­та­ње по­ку­ша­ће да се при­бли­же уче­сни­ци Тех­но­ло­шког са­ми­та ЕУ – Ср­би­ја – САД – Ја­пан, ко­ји ће се, тре­ћу го­ди­ну за­ре­дом, одр­жа­ти на бе­о­град­ском Ма­шин­ском фа­кул­те­ту од 5. до 7. ју­на. До­ма­ћи и ино­стра­ни екс­пер­ти, ме­ђу ко­ји­ма ће би­ти и са­вет­ник аме­рич­ког пред­сед­ни­ка Ба­ра­ка Оба­ме, про­фе­сор Џун Ни,
Друштво
06.05.2018 у 22:00
Проглашен и трећи институт од националног значаја
Партенон науке у Србији ојачан је још једним стубом: одлуком Владе РС, Институт зa биoлoшкa истрaживaњa „Синишa Стaнкoвић” (ИБИСС) проглашен је за институт од националног значаја. Ово звање тренутно имају још само Институт за физику и Институт за хемију, технологију и металургију. Како „Политика” сазнаје у Министарству просвете, у процедури је и Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада, док је Институт за нуклеарне науке „Винча” средином априла поднео захтев за стицање тог статуса. Проглашењем Института зa биoлoшкa истрaживaњa „Синишa Стaнкoвић” за научну установу од националног значаја, одато је признање не само оном што ИБИСС данас јесте већ и свеукупном доприносу нашој науци током седам деценија постојања. Идеја о стварању истраживачке установе посвећене биолошкој науци
Политика
05.05.2018 у 22:00
Само Европљани могу спречити светски рат
Једна стара изрека, из азијског дела некадашњег Совјетског Савеза, гласи овако: „Реч алва можеш понављати сто пута, али ти од тога неће бити слађе у устима.” Као што нас учи ова народна мудрост, није довољно да само понављамо речи о историјским везама наша два народа, о припадности источноевропској грани хришћанске цивилизације, о братству и међусобној љубави. Да би нам било слађе, ту традицију треба неговати, обнављати и делима потврђивати. Овако је, у три ефектне реченице, Владимир Иванович Јакуњин, председник Фондације Андреја Првозваног, једне од најстаријих руских друштвених организација, одговорио на наше питање о томе шта су мотиви његове фондације да већ 21 годину гради мостове пријатељства између Русије и Србије са својим партнерима из обе земље. У том низу акција су конвоји
Друштво
22.04.2018 у 22:00
Србија лежи на туристичкој империји
Одр­жа­ва­ње Ли­мес кон­гре­са у сеп­тем­бру би­ће из­у­зе­тан до­га­ђај не са­мо за ов­да­шњу ар­хе­о­ло­ги­ју већ и за уче­сни­ке. Овај скуп на­уч­ни­ка и ис­тра­жи­ва­ча, ко­ји про­у­ча­ва­ју по­гра­нич­не обла­сти Рим­ске им­пе­ри­је, по­пу­лар­но се на­зи­ва „ар­хе­о­ло­шка олим­пи­ја­да” (одр­жа­ва се на три го­ди­не), а Ср­би­ја, тач­ни­је наш Ар­хе­о­ло­шки ин­сти­тут, пр­ви пут ће би­ти до­ма­ћин. Крем свет­ске ар­хе­о­ло­ги­је би­ће уго­шћен на ло­ка­ли­те­ту Ви­ми­на­ци­јум, 14 ки­ло­ме­та­ра од По­жа­рев­ца, где је у вре­ме Рим­ског цар­ства био ве­ли­ки вој­ни ло­гор и јед­но вре­ме глав­ни град про­вин­ци­је Гор­ња Ме­зи­ја. Уче­сни­ци ће би­ти сме­ште­ни у де­сет ба­ра­ка иден­тич­них они­ма у ка­квим су бо­ра­ви­ли рим­ски ле­ги­о­на­ри. Као и вој­ни­ци
Друштво
08.04.2018 у 22:00
Пси водичи за живот на слободи
„Пас уз човека стоји у благостању и немаштини, здрављу и болести... Сиромашног господара чуваће као да је принц. Кад га сви напусте, он ће бити уз њега. Једини апсолутно несебични пријатељ у овом себичном свету човеку може бити његов пас.” Ово је део завршне речи адвоката Џорџа Грејама Веста (1830–1904), изговорене 1870. на суђењу у граду Воренсбургу, држава Мисури. Заступао је Чарлса Бардена, коме је комшија убио пса јер му је наводно нападао овце. Барден је добио максималну законом предвиђену одштету, а адвокат Вест је уписан у историју јер је у име људског рода у речи преточио истину о псу као најбољем човековом пријатељу. Једно од поглавља ове вечне приче исписује се и у Казнено-поправном заводу Сремска Митровица, где о псима у прихватилишту брину затвореници. Овакав програм
Друштво
25.03.2018 у 22:00
Смедерево ће дисати на алге
Истраживачи Института за мултидисциплинарна истраживања уронили су у чудесан свет микроалги, једноћелијских организама који „праве” половину кисеоника на Земљи. Уверени су да ће одатле изронити с решењима која ће довести до револуционарних промена на енергетском, али и на еколошком плану. Др Иван Спасојевић, млади научник овог института, осмислио је такозвани урбани компактни фото-биореактор, којим је аплицирао на позив за иновативна решења код Канцеларије УН и Министарства заштите животне средине. „Замислите акваријум с микроалгама, који у основи има површину три квадратна метра и висок је до 2,5 метара. Та „колонија” је у стању да произведе једнаку количину кисеоника као травњак површине 400 квадрата. Њено постављање у градска подручја с високим процентом загађености ваздуха било би
Друштво
11.03.2018 у 22:00
Од потраге за уранијумом до зелене енергије
Педесетих година прошлог века, Југославију је тресла уранијумска грозница. За налазиштима хемијског елемента чију је разорну моћ свет упознао десетак година раније, трагало се на Копаонику, код Доњег Милановца, Сићевца, Прокупља, Врања, на Копаонику, Букуљи, али и по Македонији, Словенији, БиХ, Хрватској. Био је то део југословенског нуклеарног програма, покренутог 1948. До наших времена, осталa је недоумица да ли је државни врх смерао да крајњи резултат тог колосалног научноистраживачког подухвата буде стварање атомске бомбе. Окосница тог пројекта био је тајновити научни град у насељу Винча, али је једну од битних улога имала и установа која и данас постоји: Институт за технологију нуклеарних и других минералних сировина (ИТНМС). Основала га је Владa ФНРЈ уредбом од 27. марта 1948.
Друштво
28.01.2018 у 22:00
Винча досегла свемир
Под педесет кровова научног града површине 70 хектара, на петнаестак километара од центра Београда, ради 300 доктора наука и још 500 истраживача свих профила. То је Институт за нуклеарне науке „Винча”, водећа научна институција у Србији по броју осмишљених техничких решења, пројеката, радова публикованих у водећим стручним часописима, кадровском потенцијалу... У „Винчи” воле да кажу да је за њих „само небо граница”, а током ове године, у којој обележавају седам деценија постојања, и ту границу ће досегнути. „Од 2018. до 2021. бићемо део међународног космичког програма који има задатак да трага за најбољим материјалима за свемирске летелице, способне да издрже екстремне температуре”, открива др Милица Марчета Канински, директорка института. Институт већ учествује у једној великој
Друштво
14.01.2018 у 22:00
Агент из Србије спасава америчке пашњаке
Пашњаке Монтане (САД) и Британске Колумбије (Канада) шездесетих година прошлог века напао је коров Linaria vulgaris, наносећи огромне штете тамошњем сточарству. Низале су се деценије безуспешних покушаја да се штеточинска биљка евроазијског порекла искорени. Тако је било до пре три године, када је на северноамеричке пашњаке стигао – биолошки агент из Србије. Реч је о инсекту Rhinusa pilosa, природном непријатељу поменутог корова. Његовом „регрутовању” претходила су вишегодишња истраживања, како би се поуздано утврдило да инсект на „гостујућем” терену неће проузроковати никакву колатералну штету. Тај процес спровео је тим ентомолога београдског Института за заштиту биља и животну средину (ИЗБИС), након чега је моћни биолошки агент послат у прекоокеанску мисију.
Друштво
07.01.2018 у 22:00
Предео сликан светлошћу и сенкама
Балкан је одвајкада подручје сусретања, прожимања и сукоба различитих народа, култура, религија, укрштања утицаја и интереса, позорница на којој се смењују светлост и сенке. Проучавањем особености овог подручја, од праисторије до модерног доба, бави се Балканолошки институт САНУ. Ова научна установа је следбеник Балканског института, чије је оснивање 1934. иницирао краљ Александар Карађорђевић. Окупатор је 1941. забранио рад Института, а вредна архивска грађа је током рата уништена и опљачкана. Обновљен је тек 1969. и од тада делује у оквиру Српске академије наука и уметности. У истраживању специфичних обележја Балкана, примењује се мултидисциплинарни приступ, прожимањем и синергијом историје, историје уметности, археологије,  антропологије, лингвистике, етнографије, студија
Почетна / Дарко Пејовић
21.06.2026 у 11:59
Ивана Шпановић победила у троскоку на Првенству Словеније
21.06.2026 у 11:56
Председник Србије: Кампања о звучном топу била је најстрашнија историја бешчашћа
21.06.2026 у 11:52
Најмање 13 деце повређено у нападу у дечијем кампу у Туви
21.06.2026 у 11:50
Вучић: Железницу усавршавамо најмодернијом технологијом, а људи морају да буду дисциплиновани
21.06.2026 у 11:48
Министарка Мацура на концерту КУД „Српски вез“ у Куманову
21.06.2026 у 11:44
Принц Вилијам данас пуни 44 године
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation