Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

12.05.2018 u 21:51

Na ivici smo tehnološke revolucije koja će promeniti iz korena naš način života, način na koji radimo i odnosimo se jedni prema drugima – napisao je u svojoj knjizi „Četvrta industrijska revolucija” (2016) Klaus Švab, jedan od osnivača i direktor Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Gde je u ovoj priči o revolucijama i prevratima vazda rada Srbija? Odgovoru na to pitanje pokušaće da se približe učesnici Tehnološkog samita EU – Srbija – SAD – Japan, koji će se, treću godinu zaredom, održati na beogradskom Mašinskom fakultetu od 5. do 7. juna. Domaći i inostrani eksperti, među kojima će biti i savetnik američkog predsednika Baraka Obame, profesor Džun Ni,

Društvo

06.05.2018 u 22:00

Proglašen i treći institut od nacionalnog značaja

Partenon nauke u Srbiji ojačan je još jednim stubom: odlukom Vlade RS, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković” (IBISS) proglašen je za institut od nacionalnog značaja. Ovo zvanje trenutno imaju još samo Institut za fiziku i Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju. Kako „Politika” saznaje u Ministarstvu prosvete, u proceduri je i Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, dok je Institut za nuklearne nauke „Vinča” sredinom aprila podneo zahtev za sticanje tog statusa. Proglašenjem Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” za naučnu ustanovu od nacionalnog značaja, odato je priznanje ne samo onom što IBISS danas jeste već i sveukupnom doprinosu našoj nauci tokom sedam decenija postojanja. Ideja o stvaranju istraživačke ustanove posvećene biološkoj nauci

Politika

05.05.2018 u 22:00

Samo Evropljani mogu sprečiti svetski rat

Jedna stara izreka, iz azijskog dela nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, glasi ovako: „Reč alva možeš ponavljati sto puta, ali ti od toga neće biti slađe u ustima.” Kao što nas uči ova narodna mudrost, nije dovoljno da samo ponavljamo reči o istorijskim vezama naša dva naroda, o pripadnosti istočnoevropskoj grani hrišćanske civilizacije, o bratstvu i međusobnoj ljubavi. Da bi nam bilo slađe, tu tradiciju treba negovati, obnavljati i delima potvrđivati. Ovako je, u tri efektne rečenice, Vladimir Ivanovič Jakunjin, predsednik Fondacije Andreja Prvozvanog, jedne od najstarijih ruskih društvenih organizacija, odgovorio na naše pitanje o tome šta su motivi njegove fondacije da već 21 godinu gradi mostove prijateljstva između Rusije i Srbije sa svojim partnerima iz obe zemlje. U tom nizu akcija su konvoji

Društvo

22.04.2018 u 22:00

Srbija leži na turističkoj imperiji

Održavanje Limes kongresa u septembru biće izuzetan događaj ne samo za ovdašnju arheologiju već i za učesnike. Ovaj skup naučnika i istraživača, koji proučavaju pogranične oblasti Rimske imperije, popularno se naziva „arheološka olimpijada” (održava se na tri godine), a Srbija, tačnije naš Arheološki institut, prvi put će biti domaćin. Krem svetske arheologije biće ugošćen na lokalitetu Viminacijum, 14 kilometara od Požarevca, gde je u vreme Rimskog carstva bio veliki vojni logor i jedno vreme glavni grad provincije Gornja Mezija. Učesnici će biti smešteni u deset baraka identičnih onima u kakvim su boravili rimski legionari. Kao i vojnici

Društvo

08.04.2018 u 22:00

Psi vodiči za život na slobodi

„Pas uz čoveka stoji u blagostanju i nemaštini, zdravlju i bolesti... Siromašnog gospodara čuvaće kao da je princ. Kad ga svi napuste, on će biti uz njega. Jedini apsolutno nesebični prijatelj u ovom sebičnom svetu čoveku može biti njegov pas.” Ovo je deo završne reči advokata Džordža Grejama Vesta (1830–1904), izgovorene 1870. na suđenju u gradu Vorensburgu, država Misuri. Zastupao je Čarlsa Bardena, kome je komšija ubio psa jer mu je navodno napadao ovce. Barden je dobio maksimalnu zakonom predviđenu odštetu, a advokat Vest je upisan u istoriju jer je u ime ljudskog roda u reči pretočio istinu o psu kao najboljem čovekovom prijatelju. Jedno od poglavlja ove večne priče ispisuje se i u Kazneno-popravnom zavodu Sremska Mitrovica, gde o psima u prihvatilištu brinu zatvorenici. Ovakav

Društvo

25.03.2018 u 22:00

Smederevo će disati na alge

Istraživači Instituta za multidisciplinarna istraživanja uronili su u čudesan svet mikroalgi, jednoćelijskih organizama koji „prave” polovinu kiseonika na Zemlji. Uvereni su da će odatle izroniti s rešenjima koja će dovesti do revolucionarnih promena na energetskom, ali i na ekološkom planu. Dr Ivan Spasojević, mladi naučnik ovog instituta, osmislio je takozvani urbani kompaktni foto-bioreaktor, kojim je aplicirao na poziv za inovativna rešenja kod Kancelarije UN i Ministarstva zaštite životne sredine. „Zamislite akvarijum s mikroalgama, koji u osnovi ima površinu tri kvadratna metra i visok je do 2,5 metara. Ta „kolonija” je u stanju da proizvede jednaku količinu kiseonika kao travnjak površine 400 kvadrata. Njeno postavljanje u gradska područja s visokim procentom zagađenosti vazduha

Društvo

11.03.2018 u 22:00

Od potrage za uranijumom do zelene energije

Pedesetih godina prošlog veka, Jugoslaviju je tresla uranijumska groznica. Za nalazištima hemijskog elementa čiju je razornu moć svet upoznao desetak godina ranije, tragalo se na Kopaoniku, kod Donjeg Milanovca, Sićevca, Prokuplja, Vranja, na Kopaoniku, Bukulji, ali i po Makedoniji, Sloveniji, BiH, Hrvatskoj. Bio je to deo jugoslovenskog nuklearnog programa, pokrenutog 1948. Do naših vremena, ostala je nedoumica da li je državni vrh smerao da krajnji rezultat tog kolosalnog naučnoistraživačkog poduhvata bude stvaranje atomske bombe. Okosnica tog projekta bio je tajnoviti naučni grad u naselju Vinča, ali je jednu od bitnih uloga imala i ustanova koja i danas postoji: Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (ITNMS). Osnovala ga je Vlada FNRJ uredbom od 27. marta

Društvo

28.01.2018 u 22:00

Vinča dosegla svemir

Pod pedeset krovova naučnog grada površine 70 hektara, na petnaestak kilometara od centra Beograda, radi 300 doktora nauka i još 500 istraživača svih profila. To je Institut za nuklearne nauke „Vinča”, vodeća naučna institucija u Srbiji po broju osmišljenih tehničkih rešenja, projekata, radova publikovanih u vodećim stručnim časopisima, kadrovskom potencijalu... U „Vinči” vole da kažu da je za njih „samo nebo granica”, a tokom ove godine, u kojoj obeležavaju sedam decenija postojanja, i tu granicu će dosegnuti. „Od 2018. do 2021. bićemo deo međunarodnog kosmičkog programa koji ima zadatak da traga za najboljim materijalima za svemirske letelice, sposobne da izdrže ekstremne temperature”, otkriva dr Milica Marčeta Kaninski, direktorka instituta. Institut već učestvuje u jednoj

Društvo

14.01.2018 u 22:00

Agent iz Srbije spasava američke pašnjake

Pašnjake Montane (SAD) i Britanske Kolumbije (Kanada) šezdesetih godina prošlog veka napao je korov Linaria vulgaris, nanoseći ogromne štete tamošnjem stočarstvu. Nizale su se decenije bezuspešnih pokušaja da se štetočinska biljka evroazijskog porekla iskoreni. Tako je bilo do pre tri godine, kada je na severnoameričke pašnjake stigao – biološki agent iz Srbije. Reč je o insektu Rhinusa pilosa, prirodnom neprijatelju pomenutog korova. Njegovom „regrutovanju” prethodila su višegodišnja istraživanja, kako bi se pouzdano utvrdilo da insekt na „gostujućem” terenu neće prouzrokovati nikakvu kolateralnu štetu. Taj proces sproveo je tim entomologa beogradskog Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu (IZBIS), nakon čega je moćni biološki agent poslat u prekookeansku misiju.

Društvo

07.01.2018 u 22:00

Predeo slikan svetlošću i senkama

Balkan je odvajkada područje susretanja, prožimanja i sukoba različitih naroda, kultura, religija, ukrštanja uticaja i interesa, pozornica na kojoj se smenjuju svetlost i senke. Proučavanjem osobenosti ovog područja, od praistorije do modernog doba, bavi se Balkanološki institut SANU. Ova naučna ustanova je sledbenik Balkanskog instituta, čije je osnivanje 1934. inicirao kralj Aleksandar Karađorđević. Okupator je 1941. zabranio rad Instituta, a vredna arhivska građa je tokom rata uništena i opljačkana. Obnovljen je tek 1969. i od tada deluje u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti. U istraživanju specifičnih obeležja Balkana, primenjuje se multidisciplinarni pristup, prožimanjem i sinergijom istorije, istorije umetnosti, arheologije, antropologije, lingvistike,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Darko Pejović