Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Аутор: Љиљана Вујић

25.04.2018 у 21:41
22.04.2018 у 22:00
19.04.2018 у 23:59
08.04.2018 у 22:00
27.03.2018 у 20:02
​Ако је судити по писању западних медија о афери „Скрипаљ”, након одлуке САД, 18 држава ЕУ и земаља широм света да протерају око 140 руских дипломата, главни је закључак да несвакидашње јединство ових држава покренуто из Лондона, који напушта ЕУ, боде очи и уједно збуњује. Такође, главно питање које се намеће јесте на шта ће дипломатски удар или оно што даље следи подстаћи Владимира Путина? Највећем дипломатском рату се придружио НАТО одлучивши да протера седам руских дипломата, а тројици да одбије акредитације у алијанси. Аустралија је два службеника назвала непријављеним обавештајним агентима који имају седам дана да се врате у Русију коју ће вероватно бојкотовати и када је реч о Светском првенству у фудбалу. Накнадно се са Великом Британијом, која је размрсила клупко оптужујући Москву за тровање бившег двоструког агента Сергеја Скрипаља и протерујући 23 дипломате, солидарише и Ирска.
26.03.2018 у 20:26
​Европска унија, САД и Канада подржале су Велику Британију покрећући несвакидашњу и досад незабележену синхронизовану акцију да протерају руске дипломате са објашњењем да је Москва одговорна за тровање бившег двоструког агента Сергеја Скрипаља и његове кћери у Солзберију. Из Русије је стигао одговор да ће спровести реципрочне мере. Тако је незапамћено протеривање руских дипломата након хладног рата, које је наредила британска премијерка Тереза Меј, прогласивши 23 руска службеника шпијунима и „персонама нон грата”, прерасло у највеће протеривање дипломата у историји. У знак солидарности са најближим савезницима амерички председник Доналд Трамп наложио је да се из САД протера 60 руских службеника и да се затвори руски конзулат у Сијетлу. Исти потез повукло је и 14 чланица Европске уније, којој су се у подгревању хладноратовских тензија придружиле и Канада, Украјина и Албанија.
20.03.2018 у 19:08
Никола Саркози је политичка прошлост као и његова партија, која је након последњег изборног краха прелетела код актуелног шефа Јелисејске палате. Али, сага о француским републиканцима неће бити исписана док се не стави тачка на поглавље о доприносу либијског новца њиховом успону и паду. Врхунац тог поглавља тек следи јер је Саркози, иако га већ деценију прате политички скандали о корупцији и малверзацијама, јуче први пут приведен на саслушање због сумње да је примао новац од либијског лидера Муамера Гадафија. „Монд” из правосудних извора сазнаје да је бивши француски председник одговарао на питања истражитеља због оптужби да је добио 50 милиона евра од режима Гадафија за финансирање успешне председничке кампање 2007. године. То је 29 милиона евра више него што француски прописи дозвољавају кандидатима да приме од странаца. У склопу истраге, коју већ пет година води канцеларија за борбу против корупције и финансијских и фискалних малверзација, јуче је саслушан и Саркозијев близак пријатељ а бивши министар Брис Ортеф.