Недеља, 21.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

18.12.2009 у 22:00

Велики пријатељ, велики човек

Пре два јутра у Берлину, тихо се у 76. години угасио живот Роналда Рона Холовеја, чувеног берлинског Американца, филмског историчара и критичара, највећег промотора југословенског и српског филма, свакако једног од највећих познавалаца совјетске и источноевропске кинематографије. Пре свега – доброг човека. Последњих седам година канцер је изједао његово тело, а Рон је то подносио храбро, на ногама и у сталном покрету, трпећи тешке болове са оним његовим чувеним, топлим и широким осмехом. На тлу Европе створио се својевремено „ниоткуда”, како је у шали често говорио – из Пиорије у држави Илиноис, и као студент на пропутовању учествовао чак и у југословенским радним акцијама. Крајем 60-их година, као двогодишњи стипендиста Рокфелеровог центра, у Паризу је завршавао докторску

Култура

17.12.2009 у 22:00

Један врео ратни дан

Српско-француски филм „Обични људи”, сценаристе и редитеља Владимира Перишића, дебитантско је дело по којем се може дуже памтити ова кинематографска година. Разлози за то нису само у његовом успешном наступу у Кану или у наградама које је освојио у Новом Саду, Сарајеву, Котбусу... већ пре свега у чињеници да је младом Перишићу пошло за руком да минималистичком драматургијом и естетиком, без урањања у психолошку дубину ликова, стилски, готово документаристички, изгради завидно снажну, а универзалну, причу о рату и људима и о природи која је индиферентна на људска (зло)дела. Они који су од овог и оваквог ратног филма очекивали пуно крви и акције, тешке људске драме и дилеме, моралне лекције и отварање питања кривице, остају кратких рукава. Перишић, за дебитанта изненађујуће вешто и

Култура

12.12.2009 у 22:00

„Европски оскари” Михаелу Ханекеу

Бохум, 12. децембра- Најбољи европски филм у 2009. години, према одлуци већине од 2.000 чланова Европске академије за филм, јесте „Бела трака” сценаристе, редитеља и продуцента Михаела Ханекеа. Овај аустријски аутор, који је пролетос у Кану освојио „Златну палму” такође за најбољи филм, уједно је и најбољи овогодишњи европски редитељ, а за „Белу траку” освојио је и награду ЕФА за најбољи сценарио овог визуелно импресивног дела у којем је све доведено до савршенства: и режија, фотографија, глума, ритам, музика, и сама прича смештена у праскозорје почетка Првог светског рата, у протестантски свет који се распада, полако уступајући место нацизму. Двадесет и другу свечану церемонију додела награда ЕФА– Европске академије за филм, у 15 категорија, у Стогодишњој хали у

Култура

11.12.2009 у 22:00

Европска награда Кену Лоучу

Есен-Бохум – Уручењем награде за животно дело славном британском редитељу Кену Лоучу, синоћ у Есену, отпочела је дводневна свечана церемонија додела овогодишњих „европских оскара” – награда ЕФА, Европске академије за филм. Централна свечаност, коју ће преносити четрдесетак европских телевизијских станица, заказана је за вечерас у Стогодишњој хали у суседном граду Бохуму, под покровитељством немачке владе и министра за федералне и европске послове и медије Северне Рајне-Вестфалије и државног секретара за културу Републике Немачке. Есен и Бохум, градови у Рурској области, нису случајно одабрани ове године да буду домаћини додела највећих европских награда. Свеукупно славље европског филма замишљено је и као најбољи могући увод у проглашење Рура у метрополис – културну престоницу

Култура

06.12.2009 у 22:00

Човек од гвожђа и мермера

„За нас критичаре велика је част и задовољство да одамо почаст и укажемо огромно поштовање Анджеју Вајди, који је „писао” историју европског филма већ са својим првим делима, филмовима „Генерација”, „Канал”, „Пепео и дијаманти” и који је утицао на генерације филмских стваралаца”, пише у образложењу Међународне федерације филмских критичара Фипресци, којим се обелодањује да ће једна од овогодишњих награда ЕФА– Европске академије за филм, према одлуци критичара, припасти легендарном пољском редитељу и то за његов последњи филм „Татарак”. Велика већина чланова критичарске федерације сложили су се у једном – овај Вајдин филм никако није оно што би се могло назвати познијим редитељским стваралаштвом већ, напротив, филмом младалачког духа са којим редитељ на ризичан и храбар начин отвара

Култура

03.12.2009 у 22:00

Есеј о обичним људима

„Хитна помоћ”, прво целовечерње играно дело иначе врсног документаристе Горана Радовановића, има све обрисе правог малог арт-филма, или, можда још тачније – филмског есеја, тако ретке врсте не само на нашем него и на европском филмском небу.

Култура

26.11.2009 у 22:00

Прича за нас и за Европу

„Медени месец” је петнаести филм Горана Паскаљевића – зрео, заокружен, са јасно дефинисаним ликовима који рађају добар емотивни набој, горкохуморан и „паскаљевићевски” поетичан, али и у свом реализму повремено немилосрдан. У начину третирања теме унутар задатог геополитичког контекста, ово је и веома хуман филм. У сваком случају – значајан, јер отвара врата за сарадњу која се до јуче чинила готово немогућом. Афирмише и неке суштинске људске вредности, уједно шаљући јасну поруку Европи, прилично неактивној пред цивилизацијским питањима која намећу нове генерације балканске младости што чека пред њеним вратима.

Култура

23.11.2009 у 18:00

„Златни Александар” израелском филму

Солун – Жири под председничким ауторитетом славног грчког редитеља Теа Ангелопулоса, у чијем је раду предано учествовала и наша глумица Мирјана Карановић, одлучио је да награда „Златни Александар” за најбољи филм припадне младим израелским ауторима Скандару Коптију и Јарону Шанију за ангажовано филмско дело хуманих порука „Ајами”. Победничком филму припала је и вредна новчана награда од 40.000 евра, што је још једна потврда важности учествовања у главном такмичарском програму Солунског фестивала, намењеном пре свега младим филмским ствараоцима и дебитантском филму.

Култура

22.11.2009 у 22:00

Велики успех српског филма у Солуну

На јубиларном 50-ом међународном филмском фестивалу у Солуну публика је својим гласовима изабрала за најбољи филм „Медени месец”, нашег редитеља Горана Паскаљевића, који је био приказан изван конкуренције у оквиру велике ретроспективе Паскаљевићевих филмова. Друга награда публике по броју гласова припала је, такође, српском аутору – Дарку Лунгулову за филм „Тамо и овде”. На вест о награди, саопштено је јуче из Министарства за културу Србије, Горан Паскаљевић, који се управо вратио у Београд из Солуна, је изјавио: „После `Златног класа` и награде међународне критике Фипресци у Шпанији за најбољи филм, ово је заиста – што се каже народски, `шлаг на торту`. Када се укус публике, критике и стручњака поклопи, нема већег признања од тога. Надам се да ће и наша публика већ 24. новембра у

Култура

19.11.2009 у 22:00

Историја једне каријере

Солун – Није случајност што је Горан Паскаљевић одабран да буде први српски аутор коме Солунски фестивал за свој јубилеј, пола века постојања, уручује „Златни Александар” за животно дело. И фестивалска директорка Деспина Музаки и председник фестивала, француско-грчки глумац Џорџ Корафас, и челник програма „Балкански преглед” – уједно и организатор велике ретроспективе и приређивач књиге о нашем редитељу – Димитрис Керкинос, радо ће одмах рећи да је „Горан Паскаљевић уметник чија каријера траје већ 40 година и чије дело обухвата 15 играних и тридесетак документарних и кратких филмова, за које је освојио 26 престижних међународних награда”.

Претходна Следећа

Почетна / Дубравка Лакић

21.06.2026 у 22:42

Трамп критиковао Италију и Мелони због неангажовања око Ирана

21.06.2026 у 22:41

Москва: Мађар другачији од Орбана, али уочавамо нијансе у вези Украјинe

21.06.2026 у 22:30

Мохбер: Иран настоји да измени правила за Ормуз

21.06.2026 у 22:17

„Пашћеш због фалсификата”, Маргетић упозорен да ће му растурити лаж о „Сарајево сафарију”, и то се десило

21.06.2026 у 22:17

Велика експлозија у највећем постројењу за течни природни гас на свету

21.06.2026 у 22:15

Блокадери потпуно утихнули након разоткривања лажне афере