Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

05.07.2016 у 18:24

Одлазак „учитеља живота”

Изгубила сам још једног пријатеља. Учитеља живота. Особу којој сам се дивила и дубоко поштовала. Синоћ је у једној париској приватној болници склопио очи Абас Кијаростами, ирански редитељ, сликар и поета, један од највећих светских филмских аутора. И то само 12 дана од свог 77. рођендана. Вест о његовој смрти на 51. Карлове Вари фестивалу изазвала је мук, огромну тугу и лавину сећања на његове вишеструке боравке овде, на његове филмове, изложбе, ретропсективу. Живо сећање на наше упознавање 1994. нешто мало после освојене канске награде за филм „Кроз маслињаке“ и на наш први разговор и први интервју који је икада дао за неки српски и балкански лист. Начин на који је тај први разговор прихватио и начин на који се сваки следећи пут одазивао за интервјуе за „Политику“ – у Кану, Венецији,

Култура

03.07.2016 у 22:00

И Христ и антихрист

Карлове Вари – Глумачка судбина је хтела да Вилем Дафо своју прву филмску улогу, и то веома малу, добије баш у филму „Врата раја” Мајкла Ћимина из којег је био избачен. Зато се његовом првом улогом сматра она у филму „The Loveless” Кетрин Бигелоу из 1981. године. Од тада, па до данас, у његовој филмографији више је од осамдесет одиграних улога као плод сарадње с редитељима попут Мартина Скорсезеа, Веса Андерсона, Ларса фон Трира, Ејбела Фераре, Џулијена Шнабела, Пола Шредера, Дејвида Линча, Дејвида Кроненберга, Вернера Херцога, Оливера Стоуна... Карлове Вари Фестивал приредио је Вилему Дафоу још у вечери отварања омаж уз уручење „Кристалног глобуса” за изузетан допринос светском филму. Почаст Дафоу подразумева и специјалне пројекције филмова „Последње Христово искушење” Мартина

Филм и ТВ

03.07.2016 у 08:11

Утишаван и смањен на ћутање

Добитник 5 Оскара још за живота се преселио легенду као незаобилазно име из филмске историје, али и име које је Холивуд последњих деценија престао да помиње у дневним разговорима. И управо ова чињеница буди сећање на последњи сусрет са њим. Не у Холивуду, већ у Венецији, на 69. фестивалу 2012. године, где му је уручена награда „Перисол“ за визионарска достигнућа у филмској уметности и организована специјална пројекција рeстaурирaнe aутoрскe, oригинaлнe вeрзиje њeгoвoг филмa „Врaтa рaja“. Тада је Алберто Барбера, челник венецијанске филмске Мостре, са говорнице рекао и следеће: „Oвa нaгрaдa je мoждa зaкaснeлa, jeр oдaвнo je трeбaлo дaти признaњe вeличини визиoнaрскoг рeдитeљa, jeднoм oд нajжeшћих и нajoригинaлниjих глaсoвa aмeричкoг филмa у пoслeдњих 40 гoдинa, кojи je пoстeпeнo

Култура

01.07.2016 у 10:00

Празник филма и филмске младости

Карлове Вари – Новим оригиналним игроказом који укључује и балетске и акробатске бравуре чланова прашког националног театра, уз кратке игране филмове чији су јунаци сви досадашњи добитници „Кристалног глобуса” за животна дела и доприносе светској кинематографији, наравно и уз незаобилазни ватромет, вечерас свечано почиње међународни 51. Карлове Вари фестивал, један од оних који припадају веома малој породици светских фестивала А категорије. У различитим програмским целинама, међу којима су и три званична такмичарска програма, до 9. јула биће виђено око 300 филмских наслова од којих већина баш у Карловим Варима има своју светску или европску премијеру. Личности у жижи овогодишњег фестивалског издања су амерички глумац Вилем Дафо и амерички сценариста и редитељ Чарли Кауфман. Њима ће

Култура

16.06.2016 у 18:24

Добро срце нашег Била Мареја

Има симболике у томе на који се начин од живота и од свих нас опростио глумац. Вољеном добрици, Милораду Мандићу, срце је препукло на радном месту. У глумачком костиму, на позоришним даскама. Оним, за које се тако увек радо каже „даске што живот значе”, а заиста су – без икакве фразеологије, значиле и означиле Мандин живот. Он је дружење с позоришним даскама професионално започео још у својој двадесет и првој години. У недавно напуњеној педесет и петој срушио се на њих. У лику и у костиму Капетана Куке, током премијерне изведбе представе „Петар Пан”, позоришта „Бошко Буха” чији је стални члан био од 1987. године, а дуже и веома пожртвовани управник. Пун љубави и бриге за шездесетак запослених.

Култура

06.06.2016 у 08:54

Дан када је прорадио кинематограф у Србији

Читав микрокозам на позорници, која није већа од једнога квадратнога метра, а којој је дубина, тачно математички узев, равна нули! Зар то није чудо XIX века? А при томе, и цела престава траје четврт сахата. Овако је јуна 1896. године у „Српским новинама”, званичном гласилу Краљевине Србије, свој текст под насловом Најновији фотографски изналазак – Кинематограф – започео Павле В. Вујић, којег Стеван Јовичић, историчар филма и дугогодишњи посленик Југословенске кинотеке, сматра родоначелником наше филмске критике и публицистике. „Краткоћа преставе је једина и сва замерка, која се овоме (кинематографу) и може учинити – јер се ту тако изврсно верно и природно слике износе, све вам изгледа као сенке, које једна једнина мађиска реч оживи и у покрет ставља – и којима као да

Култура

02.06.2016 у 18:49

Наш филм „Дневник машиновође” у Москви

Нови филм сценаристе и редитеља Милоша Радовића „Дневник машиновође” одабран је за главни такмичарски програм 38. Московског филмског фестивала који ће се одржати од 23. до 30. јуна. Сценарио за ову филмску причу, која прати догађања из живота машиновође, Радовић је писао према идеји Марка Глушца уз подршку главног глумца и продуцента овог филма Лазара Ристовског („Зилион филм”), који је са Радовићем као глумац већ сарађивао у филму „Мали свет”, а у глумачко-продуцентској функцији и у филму „Пад у рај”. Филм „Дневник машиновође” добио је подршку Министарства културе Србије преко конкурса ФЦС-а, али и Покрајинског секретаријата за културу Војводине, Интер филма, ХАВЦ-а и Еуримажа. У њему, уз Лазара Ристовског, улоге тумаче и Петар Кораћ, Павле Ерић, Мирјана Карановић, Јасна Ђуричић,

Култура

02.06.2016 у 22:04

Романтичне комедије мигрирале на телевизију

Џоди Фостер је имала само 13 када је пре 40 година – 1976. закорачила први пут на кански црвени тепих као најмлађа звезда у филму „Таксиста“ Мартина Скорсезеа и партнерка Роберту де Ниру и Харвију Кајтелу. Призивајући сећања на те тренутке, недавно, приликом поновног боравка на Канском фестивалу поводом светске премијере филма „Игра новца/Money Monster“, ова 53-годишња америчка глумица и редитељка, двострука добитница Оскара („Кад јагањци утихну“ и „Оптужена“) изјавила је: „Било је мало непријатно, имала сам пуно бубуљица на лицу и смешну, лошу боју косе, јер су ме због снимања филма „Багзи Малоун“ офарбали у платинасту плавушу, имала сам погрешну одећу и била посрамљена што су се на плажи жене сунчале у топлесу“. Њен четврти долазак у Кан, други у функцији редитеља

Култура

31.05.2016 у 08:30

После првог компромиса нема повратка

Није било лако румунском сценаристи, редитељу и продуценту Кристијану Мунђију да се после већ освојене „Златне палме“ за филм „4 месеца, 3 недеље и 2 дана“ (2007) и двоструке награде (сценарио и глумица) за филм „Иза брда“ (2012), поново ове године врати у главни такмичарски програм Канског фестивала. Напетост је за њега била велика, снажна конкуренција, јер ту је био и филм његовог румунског „супарника“ Кристија Пуја („Сијераневада“). Иако са добрим оценама критичара за

Култура

24.05.2016 у 11:05

Страх од изгубљене части

69. КАН Кан – За филм „Све о Ели” ирански редитељ Асгхар Фархади освојио је берлинског „Сребрног медведа” за најбољу режију, за филм „Развод” и „Златног медведа” али и Златни глобус и Оскара, за „Прошлост” награду Канског фестивала за најбољу глумицу (Беренис Бежо), а са најновијим филмом „Трговац” учествује у трци за „Златну палму” и друга одличја 69. Канског фестивала. Фархадијев „Трговац”, снимљен у Техерану, необично је и свеже филмско „читање” позоришног комада „Смрт трговачког путника” Артура Милера, који је овај ирански сценариста и редитељ прилично оригинално укомпоновао у техеранску реалност и у живот својих филмских јунака, отворивши читав низ моралних питања, табуа, породичних вредности и питања иранске стварности и културних збивања. Пре две године, у

Претходна Следећа

Почетна / Дубравка Лакић

18.06.2026 у 01:02

Електронски потпис САД и Ирана за крај рата

18.06.2026 у 00:39

Саша Вуковић Боске саслушаван 12 сати у ВЈТ у Београду

18.06.2026 у 00:37

Зеленски: Разговарао сам са Трампом и Макроном након самита Г7 у Евијану

18.06.2026 у 00:19

Енглеска прегазила Хрватску

18.06.2026 у 00:09

Пријатељство народа запечаћено у историји

18.06.2026 у 00:02

Избио пожар на последњим спратовима Финансијских кула Емирата у Дубаију