Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Милица Димитријевић

Култура

18.09.2018 у 17:04

Сређене просторије Центра за дигитализацију САНУ

Један део здања у Кнез Михаиловој 36, на ћошку са Улицом Вука Караџића, а преко пута здања Српске академије наука и уметности, од пре који дан блиста пуним сјајем. У то су се уверили и новинари који су јуче имали прилику да обиђу сређене просторије Аудиoвизуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ, који би, како је то најавио председник САНУ Владимир Костић, требало да почне са радом ускоро. На око 700 квадратних метара корисног простора, кроз који су нас провели професор Радослав Зеленовић, управник овог архива и центра, и дописни члан САНУ Александар Костић, председник његовог Стручног савета

Култура

14.09.2018 у 21:30

Скулптуре од отрова црне мамбе

Имена као што су Јоко Оно, Анселм Кифер, Владимир Величковић, Душан Оташевић свакако ће привући пажњу публике Октобарског салона, највеће наше смотре у области визуелних уметности која свечано почиње сутра у 20 сати, у здању Музеја града Београда у Ресавској, под слоганом „Чудо какофоније”. Ипак, међу учесницима крије се и једна млада дама за коју кустоси Данијел и Гунар Кваран верују да је нова уметничка звезда у успону и чији ће рад, надају се, бити посебно интригантан посетиоцима. Она је Маргерит Имо и у Београду се представља необичном скулптуром под називом „Краљица са леопардима”. Реч је делу које евоцира хибрид мозга ламантина, животиње за коју се зна да има најмоћнију дугорочну меморију на планети, и „Даме леопарда”, античке Венере пронађене у Чатал Хојуку у Турској, која

Култура

19.08.2018 у 23:59

О српској лексикографији и Вуковом Рјечнику

На Филолошком факултету у Београду од данас па до 27. августа, у организацији Међународног комитета слависта и Савеза славистичких друштава Србије, траје 16. Међународни конгрес слависта, а тим поводом вечерашњи термин од 19 сати резервисан је за отварање једне изложбе. Под насловом „Српска лексикографија од Вука до данас” поставка у Галерији науке и технике САНУ представља бројне артефакте који су у вези са двестагодишњицом Вуковог Рјечника, једном од специјалних тема скупа, и развојем српске лексикографије у 19, 20. и 21. веку. Реч је о споју науке и уметности, научних чињеница и префињене естетике, плоду сарадње проф. др Рајне Драгићевић и др Ненада Ивановића и архитекте Озарије Марковић Лашић и графичког дизајнера Небојше Васиљевића. Према речима Рајне Драгићевић, један од циљева

Култура

15.08.2018 у 07:01

Изложба о животу на ободима Римског царства

Сваке три године стручњаци и истраживачи који се баве римском војском, границама некадашњег царства и свиме што је са том темом у вези састају се на различитим локацијама широм света – овога пута биће то у Србији, на 24. међународном Лимес конгресу, од 2. до 9. септембра у Виминацијуму. Као увертира том догађају вечерас ће у 19 сати у Галерији Српске академије наука и уметности бити отворена изложба „Римски лимес и градови на тлу Србије” на којој ће престоничка публика посредством остатака богате материјалне културе моћи да се ближе упозна са интензивним животом на ободима Римског царства, нарочито дуж Дунава, и то у периоду од првог до петог века. Археолошки институт у Београду организатор је изложбе, а његов директор Миомир Кораћ у разговору са новинарима објаснио је да су поставку у

Култура

12.08.2018 у 22:00

Путовање кроз време у Народном музеју

Од када је поново отворио врата своје репрезентативне, централне зграде на Тргу републике крајем јуна, Народни музеј – његових 5.000 метара квадратних и око 3.000 дела на сталној поставци – обишло је 57.200 посетилаца. Како нам кажу из ове институције, уочено је да је гужва највећа четвртком и суботом, тада музеј ради од 12 до 20 сати, док је распон старосне доби љубитеља уметности и оних који су на путу да то постану велики. Подједнако је родитеља са децом од само неколико месеци и времешнијих суграђана који памте и нека ранија времена. У то смо се уверили и сами. Приликом нашег обиласка током једног од прошлонедељних врелих дана унутра је било чак и извиђача, гостију Београда којима је ова кућа сада незаобилазна станица. Мада се прецизна евиденција о броју страних туриста не води,

Култура

29.07.2018 у 22:00

Гусле чекају на упис на листу Унеска

У националном регистру нематеријалног културног наслеђа уписано је 37 обичаја, заната, вештина, усмених традиција и уметности, од чега су на Унесковој Репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства слава и коло, а у току је процес додавања и певања уз гусле. Ту, међутим, неће бити крај јер је у плану покретање иницијативе да се и Злакуско лончарство нађе у престижном међународном друштву ове врсте баштине. О свему томе, у слици, видео-материјалу и речи може се ближе упознати публика током летњих месеци у Етнографском музеју на изложби „Нематеријално културно наслеђе Србије”. Ауторка поставке Данијела Филиповић поменутих 37 елемената обухватила је и путем вредних артефаката који се чувају у овој кући и они красе витрине у изложбеном простору. Ту се налазе фруле,

Култура

25.07.2018 у 22:45

Најстарији експонат уз савремену технологију

Потез да се најстарији експонати на новој сталној поставци у Народном музеју прикажу управо уз помоћ коришћења најиновативнијих доступних алата и савремених технологија показао се као одличан. Tај контраст je део изложене праисторије са наших простора учинио заиста атрактивним. Пре него што се посетилац сусретне са атријумским зидом, који представља велики, посебно изнутра осветљени информативни пано са обиљем илустрација, и са витринама пуним вредних артефаката, дочекује га нешто необично, налик форензичком моделу – транспарентна лобања човека познатијег као Хомо хајделбергензис из Мале Баланице. Унутар ње крије се фрагмент његове оригиналне вилице, чија старост достиже више од 397.000 до 525.000 година. И ту почиње прича. Како објашњава Бојана Михаиловић, музејски саветник, кустос

Култура

16.07.2018 у 22:00

Више од 5.000 графика у тридесет квадрата

Емотиван је био протекли викенд за Љиљану Ћинкул, уметничку директорку Графичког колектива, и њене сараднике. Богата колекција ове култне галерије, која је после седамдесет година морала да буде исељена из локације на адреси Обилићев венац 27, у суботу је кренула на пут ка месту на којем ће радови бити смештени док се не реши питање излагачког простора – реч је о здању на Косанчићевом венцу 19. И то је срећа у несрећи, јер управо је та зграда у прошлости била стециште уметника, тај се дух и даље осећа, ту су атељеа имали Оља Ивањицки, Александар Томашевић, Мајда Курник, Никола и Радмила Граовац… Случај је хтео да се у некадашњи радни амбијент поменутог брачног пара полако усељавају вредни графички листови.

Култура

10.07.2018 у 22:00

Изазови обнове Народног музеја

Од 1903, када је изграђено, па до данас, осим што је променило неколико намена пре него што је финално угостило Народни музеј, здање на Тргу републике – од пре две недеље поносно опет пуно публике – дограђивано је и реконструисано пет пута. Након овог последњег подухвата требало би да будемо мирни барем тридесет година, каже Александра Шевић, архитекта конзерватор, виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда. Ова институција била је укључена у компликован део посла обнове фасаде и ентеријера будући да је сам објекат категорисан као споменик културе од великог значаја, а налази се и у подручју око Кнез Михаилове улице, које има статус целине од изузетног значаја. Она лично вршила је надзор над извођењем радова, у чему је сарађивала са колегиницом Ксенијом

Култура

03.07.2018 у 22:00

О сликарству не треба говорити, слике то чине саме

Однос сликара према боји, према одређеном хроматизму није ствар слободног избора, није питање естетског каприца који се везује за дати тренутак да би се, у следећем тренутку, изменио. Ако је боја, поред других елемената, носилац израза, онда је она нешто што је предодређено низом психолошких чинилаца, природом и темпераментом уметниковим, средином у којој се развијао, духовним струјањима којима је био изложен”, забележио је своја размишљања наш великан, сликар, професор и академик Недељко Гвозденовић (Мостар, 1902 – Београд, 1988). Једну од његових препознатљивих боја, специфично зелену, са свим њеним валерима, моћи ће да уочи публика на исцрпној поставци која се вечерас у 19 сати отвара у галерији Српске академије наука и уметности – поводом тридесет година од његове смрти, а у

Претходна Следећа

Почетна / Милица Димитријевић

13.06.2026 у 16:48

ЛГБТ+ заједница прославља Месец поноса у Катмандуу

13.06.2026 у 16:46

Велико интересовање за кампању „За срце више“

13.06.2026 у 16:44

Запалио се војни авион, петоро страдало

13.06.2026 у 16:44

Председнику Палестинског фудбалског савеза одбијена виза за САД

13.06.2026 у 16:41

Аларм зауставио испуштање радиоактивне воде из Фукушиме у Тихи океан

13.06.2026 у 16:39

Царукјан тужио Пашињана због наводне клевете и увреда