Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

18.09.2018 u 17:04

Sređene prostorije Centra za digitalizaciju SANU

Jedan deo zdanja u Knez Mihailovoj 36, na ćošku sa Ulicom Vuka Karadžića, a preko puta zdanja Srpske akademije nauka i umetnosti, od pre koji dan blista punim sjajem. U to su se uverili i novinari koji su juče imali priliku da obiđu sređene prostorije Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU, koji bi, kako je to najavio predsednik SANU Vladimir Kostić, trebalo da počne sa radom uskoro. Na oko 700 kvadratnih metara korisnog prostora, kroz koji su nas proveli profesor Radoslav Zelenović, upravnik ovog arhiva i centra, i dopisni član SANU Aleksandar Kostić, predsednik njegovog Stručnog saveta

Kultura

14.09.2018 u 21:30

Skulpture od otrova crne mambe

Imena kao što su Joko Ono, Anselm Kifer, Vladimir Veličković, Dušan Otašević svakako će privući pažnju publike Oktobarskog salona, najveće naše smotre u oblasti vizuelnih umetnosti koja svečano počinje sutra u 20 sati, u zdanju Muzeja grada Beograda u Resavskoj, pod sloganom „Čudo kakofonije”. Ipak, među učesnicima krije se i jedna mlada dama za koju kustosi Danijel i Gunar Kvaran veruju da je nova umetnička zvezda u usponu i čiji će rad, nadaju se, biti posebno intrigantan posetiocima. Ona je Margerit Imo i u Beogradu se predstavlja neobičnom skulpturom pod nazivom „Kraljica sa leopardima”. Reč je delu koje evocira hibrid mozga lamantina, životinje za koju se zna da ima najmoćniju dugoročnu memoriju na planeti, i „Dame leoparda”, antičke Venere pronađene u Čatal Hojuku u Turskoj,

Kultura

19.08.2018 u 23:59

O srpskoj leksikografiji i Vukovom Rječniku

Na Filološkom fakultetu u Beogradu od danas pa do 27. avgusta, u organizaciji Međunarodnog komiteta slavista i Saveza slavističkih društava Srbije, traje 16. Međunarodni kongres slavista, a tim povodom večerašnji termin od 19 sati rezervisan je za otvaranje jedne izložbe. Pod naslovom „Srpska leksikografija od Vuka do danas” postavka u Galeriji nauke i tehnike SANU predstavlja brojne artefakte koji su u vezi sa dvestagodišnjicom Vukovog Rječnika, jednom od specijalnih tema skupa, i razvojem srpske leksikografije u 19, 20. i 21. veku. Reč je o spoju nauke i umetnosti, naučnih činjenica i prefinjene estetike, plodu saradnje prof. dr Rajne Dragićević i dr Nenada Ivanovića i arhitekte Ozarije Marković Lašić i grafičkog dizajnera Nebojše Vasiljevića. Prema rečima Rajne Dragićević, jedan od

Kultura

15.08.2018 u 07:01

Izložba o životu na obodima Rimskog carstva

Svake tri godine stručnjaci i istraživači koji se bave rimskom vojskom, granicama nekadašnjeg carstva i svime što je sa tom temom u vezi sastaju se na različitim lokacijama širom sveta – ovoga puta biće to u Srbiji, na 24. međunarodnom Limes kongresu, od 2. do 9. septembra u Viminacijumu. Kao uvertira tom događaju večeras će u 19 sati u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti biti otvorena izložba „Rimski limes i gradovi na tlu Srbije” na kojoj će prestonička publika posredstvom ostataka bogate materijalne kulture moći da se bliže upozna sa intenzivnim životom na obodima Rimskog carstva, naročito duž Dunava, i to u periodu od prvog do petog veka. Arheološki institut u Beogradu organizator je izložbe, a njegov direktor Miomir Korać u razgovoru sa novinarima objasnio je da su postavku u

Kultura

12.08.2018 u 22:00

Putovanje kroz vreme u Narodnom muzeju

Od kada je ponovo otvorio vrata svoje reprezentativne, centralne zgrade na Trgu republike krajem juna, Narodni muzej – njegovih 5.000 metara kvadratnih i oko 3.000 dela na stalnoj postavci – obišlo je 57.200 posetilaca. Kako nam kažu iz ove institucije, uočeno je da je gužva najveća četvrtkom i subotom, tada muzej radi od 12 do 20 sati, dok je raspon starosne dobi ljubitelja umetnosti i onih koji su na putu da to postanu veliki. Podjednako je roditelja sa decom od samo nekoliko meseci i vremešnijih sugrađana koji pamte i neka ranija vremena. U to smo se uverili i sami. Prilikom našeg obilaska tokom jednog od prošlonedeljnih vrelih dana unutra je bilo čak i izviđača, gostiju Beograda kojima je ova kuća sada nezaobilazna stanica. Mada se precizna evidencija o broju stranih turista ne vodi,

Kultura

29.07.2018 u 22:00

Gusle čekaju na upis na listu Uneska

U nacionalnom registru nematerijalnog kulturnog nasleđa upisano je 37 običaja, zanata, veština, usmenih tradicija i umetnosti, od čega su na Uneskovoj Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva slava i kolo, a u toku je proces dodavanja i pevanja uz gusle. Tu, međutim, neće biti kraj jer je u planu pokretanje inicijative da se i Zlakusko lončarstvo nađe u prestižnom međunarodnom društvu ove vrste baštine. O svemu tome, u slici, video-materijalu i reči može se bliže upoznati publika tokom letnjih meseci u Etnografskom muzeju na izložbi „Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije”. Autorka postavke Danijela Filipović pomenutih 37 elemenata obuhvatila je i putem vrednih artefakata koji se čuvaju u ovoj kući i oni krase vitrine u izložbenom prostoru. Tu se nalaze frule,

Kultura

25.07.2018 u 22:45

Najstariji eksponat uz savremenu tehnologiju

Potez da se najstariji eksponati na novoj stalnoj postavci u Narodnom muzeju prikažu upravo uz pomoć korišćenja najinovativnijih dostupnih alata i savremenih tehnologija pokazao se kao odličan. Taj kontrast je deo izložene praistorije sa naših prostora učinio zaista atraktivnim. Pre nego što se posetilac susretne sa atrijumskim zidom, koji predstavlja veliki, posebno iznutra osvetljeni informativni pano sa obiljem ilustracija, i sa vitrinama punim vrednih artefakata, dočekuje ga nešto neobično, nalik forenzičkom modelu – transparentna lobanja čoveka poznatijeg kao Homo hajdelbergenzis iz Male Balanice. Unutar nje krije se fragment njegove originalne vilice, čija starost dostiže više od 397.000 do 525.000 godina. I tu počinje priča. Kako objašnjava Bojana Mihailović, muzejski savetnik, kustos

Kultura

16.07.2018 u 22:00

Više od 5.000 grafika u trideset kvadrata

Emotivan je bio protekli vikend za Ljiljanu Ćinkul, umetničku direktorku Grafičkog kolektiva, i njene saradnike. Bogata kolekcija ove kultne galerije, koja je posle sedamdeset godina morala da bude iseljena iz lokacije na adresi Obilićev venac 27, u subotu je krenula na put ka mestu na kojem će radovi biti smešteni dok se ne reši pitanje izlagačkog prostora – reč je o zdanju na Kosančićevom vencu 19. I to je sreća u nesreći, jer upravo je ta zgrada u prošlosti bila stecište umetnika, taj se duh i dalje oseća, tu su ateljea imali Olja Ivanjicki, Aleksandar Tomašević, Majda Kurnik, Nikola i Radmila Graovac… Slučaj je hteo da se u nekadašnji radni ambijent pomenutog bračnog para polako useljavaju vredni grafički listovi.

Kultura

10.07.2018 u 22:00

Izazovi obnove Narodnog muzeja

Od 1903, kada je izgrađeno, pa do danas, osim što je promenilo nekoliko namena pre nego što je finalno ugostilo Narodni muzej, zdanje na Trgu republike – od pre dve nedelje ponosno opet puno publike – dograđivano je i rekonstruisano pet puta. Nakon ovog poslednjeg poduhvata trebalo bi da budemo mirni barem trideset godina, kaže Aleksandra Šević, arhitekta konzervator, viši stručni saradnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Ova institucija bila je uključena u komplikovan deo posla obnove fasade i enterijera budući da je sam objekat kategorisan kao spomenik kulture od velikog značaja, a nalazi se i u području oko Knez Mihailove ulice, koje ima status celine od izuzetnog značaja. Ona lično vršila je nadzor nad izvođenjem radova, u čemu je sarađivala sa koleginicom Ksenijom

Kultura

03.07.2018 u 22:00

O slikarstvu ne treba govoriti, slike to čine same

Odnos slikara prema boji, prema određenom hromatizmu nije stvar slobodnog izbora, nije pitanje estetskog kaprica koji se vezuje za dati trenutak da bi se, u sledećem trenutku, izmenio. Ako je boja, pored drugih elemenata, nosilac izraza, onda je ona nešto što je predodređeno nizom psiholoških činilaca, prirodom i temperamentom umetnikovim, sredinom u kojoj se razvijao, duhovnim strujanjima kojima je bio izložen”, zabeležio je svoja razmišljanja naš velikan, slikar, profesor i akademik Nedeljko Gvozdenović (Mostar, 1902 – Beograd, 1988). Jednu od njegovih prepoznatljivih boja, specifično zelenu, sa svim njenim valerima, moći će da uoči publika na iscrpnoj postavci koja se večeras u 19 sati otvara u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti – povodom trideset godina od njegove smrti, a u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Milica Dimitrijević