Уторак, 23.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.45	103.07	102.76
	126.6	127.36	126.98

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура

26.12.2016 у 21:05

Поново певамо партизанске песме

Партизанске песме нису само ствар прошлости. Можемо их чути на концертима, трговима и улицама на простору некадашње Југославије, а хорови који их изводе у партизанском наслеђу виде потенцијал за коментарисање неолибералне стварности. Овом темом позабавила се етномузиколог Ана Хофман у својој књизи „Нови живот партизанских песама”, објављеној недавно у „Библиотеци 20. век”. Ана Хофман ради као научна сарадница на Институту за културалне студије и студије сећања Научноистраживачког центра Словеначке академије наука и уметности у Љубљани.

Култура

26.12.2016 у 08:44

Цртеж вреди као и изговорена реч

Поводом 160 година од рођења оца психоанализе Сигмунда Фројда (1856–1939), у Коларчевој задужбини до 27. децембра може да се погледа изложба „Жене у психоанализи”. Ово је само део поставке бечког Музеја „Сигмунд Фројд”, која осветљава рад жена пионира у овој области, утицај и допринос њихових теоријских радова, а домаћин поставке је Психоаналитичко друштво Србије. Многе психоаналитичарке из прве генерације афирмисале су ову методу у другим земљама:

Култура

22.12.2016 у 12:00

Изложба о херојима Великог рата

У Историјском музеју Србије на Тргу Николе Пашића данас у 18 сати биће отворене изложбе „Србија 1915–1916” и гостујућа поставка солунског Музеја византијске културе „Француско-српска болница у Седесу, Солун”. Изложбе се реализују у оквиру Програма обележавања стогодишњице Првог светског рата, уз покровитељство Министарства културе, а отвориће их министар културе и информисања Владан Вукосављевић. Кроз архивску грађу, артефакте и фотографије мултимедијална интерактивна изложба „Србија 1915–1916”, аутора др Душице Бојић и музејског саветника Небојше Дамњановића, приказаће страдање и значај овог периода српске историје. Аутори најављују да поставка приказује догађаје током ратних година када се Србија, након великих победа на Церу, Дрини и Колубари 1914. године и прокламовања ратног

Култура

15.12.2016 у 22:05

Београдска кошава у француској поезији

У претходна три века у Француској је живело неколико књижевница које су писале о нашим просторима, преводиле српску народну поезију и уносиле ликове и обичаје из наших крајева у своја дела. Оне нису довољно познате широј јавности, а управо о њима било је речи на округлом столу „Женско стваралаштво у контексту српско-француских веза” у Заводу за проучавање културног развитка, у организацији Друштва за културну сарадњу Србија – Француска, уз подршку Града Београда.

Политика

11.12.2016 у 22:00

Професор из опозиције

Две награде ‒ једна „за стварно” и друга у најави ‒ довеле су академика Душана Теодоровића у жижу јавности ове недеље. Овај редовни професор на Саобраћајном факултету у Београду у петак је изабран за лауреата награде „Витез позива”, коју додељују невладина организација Лига експерата „Лекс” и Народно позориште, за морални интегритет и часно понашање које одолева искушењима савременог доба. У жирију су били: Чедомир Чупић, Вида Огњеновић, Ратко Божовић, Владимир Гоати, Властимир Матејић, Весна Ракић Водинелић и Јелисавета Василић.

Култура

01.12.2016 у 09:30

Шта нас чека после Четвртог светског рата

На Филолошком факултету недавно је одржана конференција „Украјинистика и словенски свет” поводом 25 година студија украјинистике на универзитету у Београду. Скуп су посетили украјинисти из света: академик Анатолиј Захњитко из Кијева, проректор националног универзитета у Лавову Јарослав Харасим, преводилац Ала Татаренко, Пол Векслер из Тел Авива, Андриј Даниленко, професор на Харварду, који је представио своју нову монографију „Од Шекспира до Кулиша”,

Друштво

18.11.2016 у 11:36

Академија хода, жури, трчи са народом

На свечаности поводом Дана Српске академије наука и уметности Владимир Костић, председник, истакао је да Академија хода, жури, посрће, трчи, пада или маршира упоредо са овим народом и државом. – Насупрот интригама, управо је већина од преко 1.450 чланова Академије доносила у Србију потребан дух модерности, демократије и слободе, јавног деловања и повезивања са Европом и светом, где јој је коначно неупитно место. И зато имам слободу да питам: шта је то овој Академији, у свим њеним менама и различитим именима, промакло у ова готово два века, а тицало се средине која ју је изнедрила?

Култура

16.11.2016 у 16:02

Кустурица: Српски петао на ветрометини

Шетају се Београдом Бећковић и Кустурица. Поглед им остаје на лименом петлу који се на једном београдском крову окреће лево –десно, а стрелице показују стране света: север-југ, исток-запад. У последње време ветрови дувају јако, али стране света веома тврдоглаво чувају своје позиције. Остају исте. Све се променило, само се оне не дају. Показују стране света, а где смо ми у целој тој причи? Ово је један детаљ из излагања редитеља Емира Кустурице, одржаног у среду у препуној сали Српске академије наука и уметности.

Култура

16.11.2016 у 18:04

Нова комисија одлучује о раду Љиљане Благојевић

Универзитетски омбудсман Бранко Ракић, редовни професор на Правном факултету у Београду, тренутно има око 80 тзв. „живих” предмета које решава, а значајан број њих тиче се избора професора у више звање на факултетима. Још 2011. тражио је од управе универзитета да се правила боље поставе и да гласањe за научна звања будe јавнo, као што je на појединим факултетима. И поново ће, каже, то да учини. Омбудсман је посредовао и поводом жалбе др Љиљане Благојевић са Архитектонског факултета која у јуну није изабрана у звање редовног професора због недовољног броја позитивних гласова са своје катедре на тајном гласању.

Култура

16.11.2016 у 09:04

И Србија и Европа читају исте књиге

Професор словенске књижевности на Хамбуршком универзитету Роберт Ходел (1959), инострани члан Српске академије наука и уметности, одржао је јуче у овој институцији своју приступну беседу под називом „О канонизацији књижевности у оквиру језичке глобализације”. Ходел је студирао славистику, филозофију и етнологију у Берну, Санкт Петербургу, Новом Саду и Прагу, а докторирао је на прози Драгослава Михаиловића. Јуче је, између осталог, говорио о томе како треба да изгледа књижевни канон у оквиру студија матерњег језика. – Шта треба да подразумевамо под националним каноном нпр. у Немачкој, Шкотској или Норвешкој? Да ли у Шпанији у оквиру „шпанске” књижевности треба да се читају Маркес, Љоса и Борхес? Уелбек може да се чита у оквиру француске наставе, а Џон Стајнбек у оквиру енглеске. Али

Претходна Следећа

Почетна / Мирјана Сретеновић

23.06.2026 у 17:58

Брнабићева: Србија на располагању иницијативи ОДИХР-а

23.06.2026 у 17:56

Милиони пчела побегли након превртања камиона: блокирано насеље

23.06.2026 у 17:44

Радионица о систему е-отпремница 25. јуна

23.06.2026 у 17:40

Директна авио-линија Београд–Тромзо од децембра

23.06.2026 у 17:35

Предлог закона о оружју: први пут се посебно регулише питање малолетника у стрељанама

23.06.2026 у 17:32

Ђурић: Србија има подршку у Латинској Америци по питању КиМ