Utorak, 23.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Mirjana Sretenović

Kultura

26.12.2016 u 21:05

Ponovo pevamo partizanske pesme

Partizanske pesme nisu samo stvar prošlosti. Možemo ih čuti na koncertima, trgovima i ulicama na prostoru nekadašnje Jugoslavije, a horovi koji ih izvode u partizanskom nasleđu vide potencijal za komentarisanje neoliberalne stvarnosti. Ovom temom pozabavila se etnomuzikolog Ana Hofman u svojoj knjizi „Novi život partizanskih pesama”, objavljenoj nedavno u „Biblioteci 20. vek”. Ana Hofman radi kao naučna saradnica na Institutu za kulturalne studije i studije sećanja Naučnoistraživačkog centra Slovenačke akademije nauka i umetnosti u Ljubljani.

Kultura

26.12.2016 u 08:44

Crtež vredi kao i izgovorena reč

Povodom 160 godina od rođenja oca psihoanalize Sigmunda Frojda (1856–1939), u Kolarčevoj zadužbini do 27. decembra može da se pogleda izložba „Žene u psihoanalizi”. Ovo je samo deo postavke bečkog Muzeja „Sigmund Frojd”, koja osvetljava rad žena pionira u ovoj oblasti, uticaj i doprinos njihovih teorijskih radova, a domaćin postavke je Psihoanalitičko društvo Srbije. Mnoge psihoanalitičarke iz prve generacije afirmisale su ovu metodu u drugim zemljama:

Kultura

22.12.2016 u 12:00

Izložba o herojima Velikog rata

U Istorijskom muzeju Srbije na Trgu Nikole Pašića danas u 18 sati biće otvorene izložbe „Srbija 1915–1916” i gostujuća postavka solunskog Muzeja vizantijske kulture „Francusko-srpska bolnica u Sedesu, Solun”. Izložbe se realizuju u okviru Programa obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata, uz pokroviteljstvo Ministarstva kulture, a otvoriće ih ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević. Kroz arhivsku građu, artefakte i fotografije multimedijalna interaktivna izložba „Srbija 1915–1916”, autora dr Dušice Bojić i muzejskog savetnika Nebojše Damnjanovića, prikazaće stradanje i značaj ovog perioda srpske istorije. Autori najavljuju da postavka prikazuje događaje tokom ratnih godina kada se Srbija, nakon velikih pobeda na Ceru, Drini i Kolubari 1914. godine i proklamovanja ratnog

Kultura

15.12.2016 u 22:05

Beogradska košava u francuskoj poeziji

U prethodna tri veka u Francuskoj je živelo nekoliko književnica koje su pisale o našim prostorima, prevodile srpsku narodnu poeziju i unosile likove i običaje iz naših krajeva u svoja dela. One nisu dovoljno poznate široj javnosti, a upravo o njima bilo je reči na okruglom stolu „Žensko stvaralaštvo u kontekstu srpsko-francuskih veza” u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, u organizaciji Društva za kulturnu saradnju Srbija – Francuska, uz podršku Grada Beograda.

Politika

11.12.2016 u 22:00

Profesor iz opozicije

Dve nagrade ‒ jedna „za stvarno” i druga u najavi ‒ dovele su akademika Dušana Teodorovića u žižu javnosti ove nedelje. Ovaj redovni profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu u petak je izabran za laureata nagrade „Vitez poziva”, koju dodeljuju nevladina organizacija Liga eksperata „Leks” i Narodno pozorište, za moralni integritet i časno ponašanje koje odoleva iskušenjima savremenog doba. U žiriju su bili: Čedomir Čupić, Vida Ognjenović, Ratko Božović, Vladimir Goati, Vlastimir Matejić, Vesna Rakić Vodinelić i Jelisaveta Vasilić.

Kultura

01.12.2016 u 09:30

Šta nas čeka posle Četvrtog svetskog rata

Na Filološkom fakultetu nedavno je održana konferencija „Ukrajinistika i slovenski svet” povodom 25 godina studija ukrajinistike na univerzitetu u Beogradu. Skup su posetili ukrajinisti iz sveta: akademik Anatolij Zahnjitko iz Kijeva, prorektor nacionalnog univerziteta u Lavovu Jaroslav Harasim, prevodilac Ala Tatarenko, Pol Veksler iz Tel Aviva, Andrij Danilenko, profesor na Harvardu, koji je predstavio svoju novu monografiju „Od Šekspira do Kuliša”,

Društvo

18.11.2016 u 11:36

Akademija hoda, žuri, trči sa narodom

Na svečanosti povodom Dana Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić, predsednik, istakao je da Akademija hoda, žuri, posrće, trči, pada ili maršira uporedo sa ovim narodom i državom. – Nasuprot intrigama, upravo je većina od preko 1.450 članova Akademije donosila u Srbiju potreban duh modernosti, demokratije i slobode, javnog delovanja i povezivanja sa Evropom i svetom, gde joj je konačno neupitno mesto. I zato imam slobodu da pitam: šta je to ovoj Akademiji, u svim njenim menama i različitim imenima, promaklo u ova gotovo dva veka, a ticalo se sredine koja ju je iznedrila?

Kultura

16.11.2016 u 16:02

Kusturica: Srpski petao na vetrometini

Šetaju se Beogradom Bećković i Kusturica. Pogled im ostaje na limenom petlu koji se na jednom beogradskom krovu okreće levo –desno, a strelice pokazuju strane sveta: sever-jug, istok-zapad. U poslednje vreme vetrovi duvaju jako, ali strane sveta veoma tvrdoglavo čuvaju svoje pozicije. Ostaju iste. Sve se promenilo, samo se one ne daju. Pokazuju strane sveta, a gde smo mi u celoj toj priči? Ovo je jedan detalj iz izlaganja reditelja Emira Kusturice, održanog u sredu u prepunoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti.

Kultura

16.11.2016 u 18:04

Nova komisija odlučuje o radu Ljiljane Blagojević

Univerzitetski ombudsman Branko Rakić, redovni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, trenutno ima oko 80 tzv. „živih” predmeta koje rešava, a značajan broj njih tiče se izbora profesora u više zvanje na fakultetima. Još 2011. tražio je od uprave univerziteta da se pravila bolje postave i da glasanje za naučna zvanja bude javno, kao što je na pojedinim fakultetima. I ponovo će, kaže, to da učini. Ombudsman je posredovao i povodom žalbe dr Ljiljane Blagojević sa Arhitektonskog fakulteta koja u junu nije izabrana u zvanje redovnog profesora zbog nedovoljnog broja pozitivnih glasova sa svoje katedre na tajnom glasanju.

Kultura

16.11.2016 u 09:04

I Srbija i Evropa čitaju iste knjige

Profesor slovenske književnosti na Hamburškom univerzitetu Robert Hodel (1959), inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti, održao je juče u ovoj instituciji svoju pristupnu besedu pod nazivom „O kanonizaciji književnosti u okviru jezičke globalizacije”. Hodel je studirao slavistiku, filozofiju i etnologiju u Bernu, Sankt Peterburgu, Novom Sadu i Pragu, a doktorirao je na prozi Dragoslava Mihailovića. Juče je, između ostalog, govorio o tome kako treba da izgleda književni kanon u okviru studija maternjeg jezika. – Šta treba da podrazumevamo pod nacionalnim kanonom npr. u Nemačkoj, Škotskoj ili Norveškoj? Da li u Španiji u okviru „španske” književnosti treba da se čitaju Markes, Ljosa i Borhes? Uelbek može da se čita u okviru francuske nastave, a Džon Stajnbek u okviru

Prethodna Sledeća

Početna / Mirjana Sretenović

23.06.2026 u 02:15

Promenljivo oblačno sa kišom i grmljavinom, temperatura do 32 stepena

23.06.2026 u 01:57

Prevo: Belgija izdala vize talibanima za razgovore u Briselu, važe jedan dan

23.06.2026 u 01:42

Teheran nema obavezu da kupuje poljoprivredne proizvode iz SAD

23.06.2026 u 01:27

Rusija u UN: napad na autobus sa decom, pokušaj Kijeva da uvuče Minsk u sukob

23.06.2026 u 01:06

Kineska nacionalna opera izvela „Turandot” u Sava centru

23.06.2026 u 00:44

SAD su uspostavile mehanizam za praćenje krhkog primirja u Libanu