Огледало женске душе

Специјално за „Политику”
Брисел – Поред многобројних културних збивања овог лета у Бриселу, љубитељи сликарства могу до 23. августа да посете велику ретроспективну изложбу посвећену једном од великих белгијских сликара, Алфреду Стевенсу, у Краљевском музеју лепих уметности. Ретроспектива обухвата око 100 најпознатијих дела међу којима су уља, пастели и цртежи.

Трасирајући целокупну уметникову каријеру, она има за циљ да открије публици овог, помало неправедно, заборављеног сликара с краја 19. века. Велики број дела долази из Музеја Д’Орсе у Паризу, Краљевског музеја лепих уметности у Бриселу, приватних колекција и из музеја широм Америке, јер је чувена америчка породица Вандербилт откупила многе Стевенсове слике.

Алфред Стевенс (1823-1906) рођен је у Бриселу, али се већ 1844. године дефинитивно сели у Париз, где проводи остатак свог, успешног, уметничког живота. Почео је каријеру сликајући сцене из живота сиромашних људи, а затим је сликао припаднике из високих слојева друштва, што илуструју и речи једног ликовног критичара: „Почео је као Зола, а завршио као Пруст!” Наполеон III га је запазио пошто му се допала једна његова слика на Светској изложби у Паризу 1855. године. Тако је Стевенс почео да мења тему својих остварења и, у сарадњи са француским сликаром Анријем Жервеом, слика сцене из париских политичких кругова. Велики тријумф постиже на Светској изложби у Паризу 1867. године када добија орден Легије части.

Дружио се са највећим француским сликарима тог времена као што су: Курбе, Делакроа, Мане, Дега… Размењивао је и интелектуалне идеје са великим писцима и песницима, а нарочито с Бодлером, који је био његов лични пријатељ. Чувени Бодлерови стихови из збирке „Цвеће зла” потпуно се уклапају у Стевенсов свет: Tout n'est qu'ordre et beauté, luxe, calme et volupté (Све ред је и лепота само, и сласт и мир и раскош тамо).

Под утицајем романтизма, Стевенс, седамдесетих година 19. века налази израз кроз портрете жена из високог париског друштва за време Другог француског царства. Он поседује невероватну моћ запажања и осећај за детаљ. Том јединственом темом привлачи имућну публику, што му омогућава да живи од свог умећа. Стевенсова дела плене сензуалношћу која зрачи с лица и из покрета дама које слика. У центру пажње су увек доконе жене у луксузној одећи, с рафинираним накитом и у раскошном ентеријеру.

(/slika2)Иако је био критикован због баналних тема, његови портрети нису само обичан одраз стварности; они су продуховљени и софистицирани, а посматрач је увек понет причом која неминовно почиње да се одвија у његовој глави док посматра сваку од ових слика. Жена, која је често једини лик на слици, затечена је у некој сцени из свакодневног живота: губитак вољеног мушкарца, посматрање у огледалу, купање, игра с дететом, изненађење због добијеног писма… Она је увек затворена у одређени стереотип буржоаског друштва и у своју традиционалну улогу. Међутим, ти ликови нису безбрижни, већ увек меланхолични, што Стевенсово стваралаштво упућује на дубља психолошка размишљања.

На изложби су и два портрета Саре Бернар, чувене француске позоришне глумице која је постала славна захваљујући Виктору Игоу и која је, у једном моменту, била Стевенсова ученица јер је желела да научи да слика.

Чувена је слика „Раскид”, из које посматрач већ на први поглед схвата ситуацију. Издужена женска фигура држи у руци писмо које јој указује на раскид са вољеном особом. Из њеног погледа се чита у исто време – очај, љубомора, мржња, љубав, безнађе… Сва ова осећања је онемогућавају да се покрене. Међутим, тема раскида је мајсторски изведена и на техничком плану: композиција слике се састоји из три јасно раздвојена дела: тамно-светло-тамно. Ова техника подсећа и на јапанске естампе. Стевенс је био опседнут јапанском културом и био је један од првих сликара који је ове мотиве унео у своја дела. Волео је и егзотичне предмете из далеких земаља, који често украшавају ентеријер на његовим сликама.

Пред крај живота, сликар се приближио импресионизму и остварио известан број пејзажа и приморских предела са севера Француске. Иако никада није ушао у историју уметности као велики сликар, Алфред Стевенс је значајан јер нам приближава једну епоху на веома оригиналан и суптилан начин.

Мина Аксентијевић