Ogledalo ženske duše

Specijalno za „Politiku”
Brisel – Pored mnogobrojnih kulturnih zbivanja ovog leta u Briselu, ljubitelji slikarstva mogu do 23. avgusta da posete veliku retrospektivnu izložbu posvećenu jednom od velikih belgijskih slikara, Alfredu Stevensu, u Kraljevskom muzeju lepih umetnosti. Retrospektiva obuhvata oko 100 najpoznatijih dela među kojima su ulja, pasteli i crteži.

Trasirajući celokupnu umetnikovu karijeru, ona ima za cilj da otkrije publici ovog, pomalo nepravedno, zaboravljenog slikara s kraja 19. veka. Veliki broj dela dolazi iz Muzeja D’Orse u Parizu, Kraljevskog muzeja lepih umetnosti u Briselu, privatnih kolekcija i iz muzeja širom Amerike, jer je čuvena američka porodica Vanderbilt otkupila mnoge Stevensove slike.

Alfred Stevens (1823-1906) rođen je u Briselu, ali se već 1844. godine definitivno seli u Pariz, gde provodi ostatak svog, uspešnog, umetničkog života. Počeo je karijeru slikajući scene iz života siromašnih ljudi, a zatim je slikao pripadnike iz visokih slojeva društva, što ilustruju i reči jednog likovnog kritičara: „Počeo je kao Zola, a završio kao Prust!” Napoleon III ga je zapazio pošto mu se dopala jedna njegova slika na Svetskoj izložbi u Parizu 1855. godine. Tako je Stevens počeo da menja temu svojih ostvarenja i, u saradnji sa francuskim slikarom Anrijem Žerveom, slika scene iz pariskih političkih krugova. Veliki trijumf postiže na Svetskoj izložbi u Parizu 1867. godine kada dobija orden Legije časti.

Družio se sa najvećim francuskim slikarima tog vremena kao što su: Kurbe, Delakroa, Mane, Dega… Razmenjivao je i intelektualne ideje sa velikim piscima i pesnicima, a naročito s Bodlerom, koji je bio njegov lični prijatelj. Čuveni Bodlerovi stihovi iz zbirke „Cveće zla” potpuno se uklapaju u Stevensov svet: Tout n'est qu'ordre et beauté, luxe, calme et volupté (Sve red je i lepota samo, i slast i mir i raskoš tamo).

Pod uticajem romantizma, Stevens, sedamdesetih godina 19. veka nalazi izraz kroz portrete žena iz visokog pariskog društva za vreme Drugog francuskog carstva. On poseduje neverovatnu moć zapažanja i osećaj za detalj. Tom jedinstvenom temom privlači imućnu publiku, što mu omogućava da živi od svog umeća. Stevensova dela plene senzualnošću koja zrači s lica i iz pokreta dama koje slika. U centru pažnje su uvek dokone žene u luksuznoj odeći, s rafiniranim nakitom i u raskošnom enterijeru.

(/slika2)Iako je bio kritikovan zbog banalnih tema, njegovi portreti nisu samo običan odraz stvarnosti; oni su produhovljeni i sofisticirani, a posmatrač je uvek ponet pričom koja neminovno počinje da se odvija u njegovoj glavi dok posmatra svaku od ovih slika. Žena, koja je često jedini lik na slici, zatečena je u nekoj sceni iz svakodnevnog života: gubitak voljenog muškarca, posmatranje u ogledalu, kupanje, igra s detetom, iznenađenje zbog dobijenog pisma… Ona je uvek zatvorena u određeni stereotip buržoaskog društva i u svoju tradicionalnu ulogu. Međutim, ti likovi nisu bezbrižni, već uvek melanholični, što Stevensovo stvaralaštvo upućuje na dublja psihološka razmišljanja.

Na izložbi su i dva portreta Sare Bernar, čuvene francuske pozorišne glumice koja je postala slavna zahvaljujući Viktoru Igou i koja je, u jednom momentu, bila Stevensova učenica jer je želela da nauči da slika.

Čuvena je slika „Raskid”, iz koje posmatrač već na prvi pogled shvata situaciju. Izdužena ženska figura drži u ruci pismo koje joj ukazuje na raskid sa voljenom osobom. Iz njenog pogleda se čita u isto vreme – očaj, ljubomora, mržnja, ljubav, beznađe… Sva ova osećanja je onemogućavaju da se pokrene. Međutim, tema raskida je majstorski izvedena i na tehničkom planu: kompozicija slike se sastoji iz tri jasno razdvojena dela: tamno-svetlo-tamno. Ova tehnika podseća i na japanske estampe. Stevens je bio opsednut japanskom kulturom i bio je jedan od prvih slikara koji je ove motive uneo u svoja dela. Voleo je i egzotične predmete iz dalekih zemalja, koji često ukrašavaju enterijer na njegovim slikama.

Pred kraj života, slikar se približio impresionizmu i ostvario izvestan broj pejzaža i primorskih predela sa severa Francuske. Iako nikada nije ušao u istoriju umetnosti kao veliki slikar, Alfred Stevens je značajan jer nam približava jednu epohu na veoma originalan i suptilan način.

Mina Aksentijević