Благо охридске ризнице

Од нашег дописника
Охрид – Мало је смртника на овим балканским просторима који доживе привилегију да свој животни позив остваре онако како су одувек желели, и још уз „потпуну” подршку државе. Таква срећа задесила је охридског археолога Паска Кузмана, непоколебљивог трагача по артефактима из прохујалих миленијума, похрањених под македонском земљом.

Његова страст поклопила се са интересовањем челника актуелне македонске власти, па је Кузман добио одрешене и руке, и кесу, да се својим послом бави посвећено и без ограничења која прате археолошку науку.

Та сарадња заљубљеника у старине, Охрид и родну Македонију, и актуелног македонског премијера Николе Груевског даје плодове којима се не могу похвалити њихови претходници на истим пословима. Кузман је до позиције директора Дирекције за заштиту културног наслеђа стигао својом заслугом, без политичких патрона и веза са власти, на којој, иначе, почивају многе делатности у Републици Македонији. Самотњачки, често и мимо зацртаних планова државних институција које прописују и планирају археолошка ископавања, Кузман је 2002. године, у подножју Самуилове тврђаве, откопао златну маску и златну руку са прстеном, етаблиравши тиме себе као археолога светског профила.

Када му се пружила прилика да новог премијера Николу Груевског упути у археолошке тајне и њихов значај за потврду македонског идентитета, Кузман је добио све оно о чему је сањао од дана кад је одлучио да му археологија буде животна преокупација. У недовршеној књизи „Охрид и његове ризнице” Ристе Кузмановског, једног другог знаменитог Охриђанина, Паско Кузман дописује странице, вадећи из те ризнице археолошке и историјске драгуље и чувајући их као његови суграђани чувену охридску пастрмку.

(/slika2)Почетком овога лета Кузман је својим новим открићем усталасао археолошки свет и македонску јавност, додавши својој причи о аутентичности македонског народа „златне и непорециве доказе”.

Кад смо прошлог лета у његовој чувеној „Троји” (радном кабинету смештеном у поткровљу Охридског завода за заштиту споменика), разговарали о златној маски и још неоткривеном благу у престоници македонског туризма, тврдио нам је да је сањао локацију која је скривала маску. Данас каже да више не мора да сања јер је откопао улаз у Ризницу и сада, натенане, рашчишћава гробове благородника који су некада ту сахрањени уз обреде и обележја која сведоче о непролазном сјају и богатству древног Лихнидоса.

На шест метара од места где је пре шест година откопао Златну маску, Кузман је свету показао гробницу 167 на Горњој Порти у подножју Самуилове тврђаве. Реч је о гробу са остацима малолетне покојнице која је ту, по његовој процени, сахрањена у првој половини петог века пре наше ере.

На основу димензија златне тканице којом је покојница била опасана, закључено је да она није имала више од шеснаест година, а о њеном благородничком пореклу сведочи златни накит којим је била „затрпана” при сахрани.

У унутрашњости гробнице откривени су многобројни прилози накита од злата, сребра, бронзе, ћилибара и керамике. Од свих, најфасцинантнија је гарнитура од златне фолије ишарана истоветним орнаментима на којима доминирају концентрични кругови у виду осмице. Њима су били прекривени делови тела покојнице; очи, уста, срце и бедра, како се то чинило при сахрани благородника пет векова пре Христа.

(/slika3)У гробници су откривени и други предмети – накит који је припадао покојници и предмети које је она користила. Пажњу стручњака посебно је заокупило откриће перли од ћилибара, а Паско Кузман каже да је управо накит од ћилибара потврда о развијеној трговини тадашњег Лихнидоса са осталим светом, па и са скандинавским земљама у којима је у то доба прављен накит од ћилибара.

Први човек македонске археологије тврди да је сахрањена девојка живела у ери Александра Првог Филхелена, што је нова потврда да је реч о далеким прецима данашњих Македонаца.

На локацији која се налази између Горње Порте и цркве Св. Богородице Перивлепте, на којој је откривен гроб шеснаестогодишње девојке, регистровано је још гробова а шта они крију и кад ће то бити показано свету, одлучиће Паско Кузман.

Боравећи ових дана у Охриду, сазнали смо да ће предмети из гроба 167 бити изложени у Златној соби у Музеју Робевих почетком јесени. То ће бити ново-стара дестинација туриста који посећују Охрид, који сада могу да виде и место на којем је Паско Кузман открио златну маску и, овде описану, гробницу, и изнова се увере да је Охридска ризница само одшкринута.

Кузман нам је поверио да ће за њега нови изазов бити Киклопске зидине које је открио пре неколико година и које ће, како сматра, одгонетнути још једну тајну из богате прошлости некадашњег Лихнидоса, а данашњег Охрида.

-----------------------------------------------------------

Охрид на Интернету

Почетком овог месеца промовисано је електронско издање часописа „Македонски археолошки весник”, заједнички пројекат Управе за заштиту културног наслеђа Републике Македоније и Института за друштвена и хуманистичка истраживања Евро-Балкан. Главни уредник часописа је Паско Кузман, а лист је покренут са циљем да се македонској и светској јавности једном месечно представе резултати археолошких истраживања на тлу Македоније. У првом броју овог интернет листа објављени су текстови и фотографије о овогодишњим истраживањима и открићима на археолошким локалитетима у Охриду, Исар Марвинцима и Стобију, на којима се интензивно истражује од почетка лета. Часопис је занимљив јер, поред поменутих података, заинтересованима пружа могућност да се изворно упознају са свим археолошким локалитетима на тлу Македоније, а којих је више од четири хиљаде.

Миле Раденковић