Најзад Закон о главном граду

Предновогодишњим усвајањем сета закона о локалној самоуправи у Скупштини Србије, Београд је после неколико година чекања добио Закон о главном граду. Градски оци су напокон добили дугоочекиване надлежности тако да ће имати право да управљају водама, путевима, мостовима, формирају комуналну полицију, руководе ватрогасном службом и оснивају медије. Новина је и то што Београђани више неће директно бирати градоначелника, већ одборници Скупштине града, и то из својих редова у којима ће бити 110 представника воље Београђана. Законом о главном граду утврђено је да Београд има своје симболе и свој празник, као и имовину којом самостално располаже. Скупштина града ће, као и досад, на предлог градоначелника, бирати заменика градоначелника и чланове Градског већа, којих ће бити 13. Заменик првог човека Београда од сада ће морати да буде из редова одборника, али му по избору на нову функцију, као и градоначелнику, престаје одборнички мандат.

Премда се прошле године спекулисало да ће новим законом бити укинуте функције градског архитекте и менаџера, оне ће и убудуће постојати при чему ће их директно именовати градоначелник. Осим тога, први човек престонице имаће право да у свом кабинету има највише још три помоћника, чија је дужност да покрећу иницијативе, предлажу пројекте и сачињавају мишљења у вези са питањима која су од значаја за развој у областима за које су постављени и да обављају и друге послове утврђене актом о организацији Градске управе. Начелника Градске управе постављаће на пет година Градско веће, али на основу јавног огласа.

Будући да је промењен законски оквир, градски одборници ће до краја године донети нови статут града, којим ће вероватно бити образоване и нове градске општине. Град и општине, после низа година, добијају имовину због чега локалне самоуправе очекују и већи прилив новца.

Закон предвиђа и да град формира јавно предузеће за обављање водопривредне делатности и управљање водопривредним објектима. Захваљујући томе, Београд ће сада контролисати све што се дешава на његовим рекама и за све делатности ће искључиво он давати дозволе. Осим тога, Београд је од Републике преузео ватрогасну службу, а моћи ће да формира и комуналну полицију.

Престоничке власти су добиле и право да граде и реконструишу све путеве на својој територији, осим аутопута, при чему ће путном мрежом управљати једно јавно предузеће. Према оцени градских челника, ово ће омогућити ефикасније улагање у саобраћајну инфраструктуру и одлагање реализације великих пројеката као што је изградња обилазнице и обнова мостова.

-----------------------------------------------------------

Борба за "Студио Б"

Законом о главном граду престоници је дато право да оснива телевизијске и радио-станице, новине и друга средства јавног обавештавања, иако је Законом о радиодофузији предвиђено да, изузев јавног радиодифузног сервиса, држава и локалне самоуправе не могу да буду власници електронских медија. Ипак, према незваничним изворима, градски челници из Демократске странке и Демократске странке Србије су се приликом избора Александра Тимофејева за директора "Студија Б" и установљење функције заменика директора договорили да се заједно залажу да градска телевизија не буде приватизована. Градски оци се залажу да се РТВ "Студио Б" установи као регионални јавни сервис, што засад није могуће по актуелним законима. Осим тога, и медијски експерти, као и међународне организације залажу се за приватизацију свих државних медија. Према њиховим речима, то је европски стандард актуелан у већини земаља, а да у појединим земљама у којима постоје регионални јавни сервиси то није имало добре резултате. Подсетимо, Законом о радиодифузији предвиђено је да сви електронски медији у власништву локалних самоуправа буду приватизовани до краја 2007. године.