Београд у Торонту

Сећам се текста из Илустроване Политике, од пре 15ак година, како се у Торонту путеви зими греју, а када се поправљају, порављају се испод земље (одоздо), тако да поправка не омета саобраћај. Сећам се и када ми је мајка једног друга пренела прве вести о њему, рекавши да он живи у Торонту у великој кући са базеном. Када сам дошао у Торонто, видео сам да се само прилази подземним гаражама (ако су на отвореном и стрми) зими греју, док се сви остали путеви посипају са толико соли, да после онако изједени морају да се поправљају сваког лета. Истина поправке не ометају саобраћај јер га тим истим путевима због радника и ваљака ни нема. Мој друг јесте живео у "великој кући", али ми то пре зовемо солитер, који је истина имао свој базен, као што је случај са још доста зграда овде. Дакле, све је било истина, али зависи како се гледа. И ово што ћу вам ја испричати је истина, али са моје тачке гледишта.

Сваког лета мој другар Срђан ме дочека у Беогарду са истим питањем: "Треба ли ти пара?" Ја се сваки пут смејем, јер то је за мене шарм наших људи. Има ли тога у Торонту?

Прво: изрека "причај српски да те цео свет разуме" је истинита. Не говорим вам то због мог другара, који је несмотрено у торонтонском лифту наглас приметио како има ружних црнаца, да би му афро-американац (политички коректан израз) на савршеном српском одговорио "па не могу сви да буду лепи к’о ви Срби". Не можемо претпоставити да је цео свет студирао медицину у Београду, зар не? Дакле  у Торонту има много наших и увек ваља пазити шта се и где говори. Безбројне су биографије на конкурсима за посао, у којима је једна од главних квалификација – говорим 5 језика: енглески, српски, хрватски, босански и црногорски.

Када смо већ код тражења посла, наши су увек спремни да вам помогну. Већ је легендарна прича о сународнику који је као једину помена вредну квалификацију навео  да је у Новом Саду био председник радничког савета. Па шта си радио, питају га пријатељи? Састанчио. Како објаснити Канађанима шта је раднички савет? Захваљујући нашим креативним умовима испоставило се да је бити председинк радничког савета у ствари успешно вођење тима од 40ак људи у изради пројеката који су сви завршени на време и са предвиђеним буџетом тако да је проблем решен на обострано задовољство. 

Торонто је сличан Београду. Овде имате све што и у Београду. Ако вам треба мајстор за поправку кола или за радове у кући, имате наше мајсторе. Исто као у Београду и овде ће вам «учинити цену» (наш си, људи смо, договорићемо се) и исто као у Београду ће вам реци да ће све бити готово за дан-два. Исто као у Београду један мајсторски дан траје пет обичних радних дана. Ако вам треба неки наш производ, у сваком делу Торонта имате по неколико радњи са целокупним асортиманом – јафа кекс, еурокрем, Књаз Милош, Фанта шоката, Вода Вода, кајмак, чварци, бурек... Додуше, нема баш свега. Тешко је наћи винобран и есенцију за прављење зимнице. Нема ни нафталина у куглицама против мољаца. Кажу да су све то отрови. Шта све неће да измисле? Што би мој професор из математике рекао – немојте да пушите, умрећете здравији.

Од здраве хране пак једино нема суспи (сувих паприка) и јогурта са кравицом. Паприке добијамо поштом, али решење за јогурт још нисмо насли.

И услуга у продавницама је као што некад беше код нас – четри намргођена лица ређају робу по полицама, а на каси никога, осим реда који се отегао до улаза. Само када је власница ту сви су насмејани, растрче се по радњи да послуже купце.

У Торонту се можете хранити здраво као и у Србији. Код Анте можете купити печено прасе и ћевапчиће. У Макадаму (нисте знали да се тако чита McAdam?) можете да наручите Карађорђеву шницлу, шопску салату, лепињу с кајмаком и са стране да вам одмах донесу и Липитор да вас не убије холестерол. Мој пријатељ Канађанин још покушава да открије да ли Срби једу ишта осим меса и да ли има било које јело у које не стављају сир. Можете купити и пљескавице, али су много боље ако их правите сами по Светином рецепту (користите тек отворену киселу воду а не ону која је већ исхлапела – како на енглески превести "исхлапела"?). Кајмак у радњи је скуп и само "личи" на наш. Од када се Зора вратила у Србију, морамо сами да га правимо. У Торонту и околини је немогуће купити пуномасно млеко од сељака, јер је наводно штетно. Зора га је некако набављала, али је тајну како однела у Србију. Зато морате да следите Милошев рецепт и купите органски пуномасни крем за кафу, па га кувате и кувате... Пазите, мора да буде органски. За кисељење купуса вам треба «румунски купус». Наши сељаци (који имају фарме око Торонта) гаје само онај са тврдим листовима, што је за рибанац.  

Толико о храни за стомак, шта је са храном за душу? Ако хоћете да идете у позориште, можете да бирате између неколико српских аматерских позоришта, или пак да одгледате бар две-три представе по сезони које нам захваљујићи Кизи стигну право из Београда. Захваљујући Ненаду имамо и редовни новембарски српски филмски фестивал на коме се осећате као на Фесту. Ем имате филмове изненађења (јер се не зна која ће копија стићи из отаџбине), ем можете да цупкате на хладноћи у реду пред биоскопом док завршите цигарету. Помислићете да је време фестивала незгодно, јер пада у време слава. Е па овде у Торонту је однос према славама много практичнији и флексибилнији него у домовини. Славе су поводи за окупљање и дружење (минимум педесетак гостију) , па је упутније да се организују петком и суботом, када може дуже да се остане а сутрадан дуже спава... Истина овдашње фирме вам дају слободан дан за ваше религиозне празнике, али ваши гости немају слободан дан када и ви, па треба бити увиђаван.

Ипак смо успели да задржимо обичај да гостима кажемо да се не изувају када уђу у кућу, за разлику од Канађана који то очекују од вас. Имају Канађани и добрих обичаја које смо ми преузели (а чујем да су све раширенији и у Београду) – дечији рођендани се славе у кугланама, биоскопима, углавном ван куће. Тако сви могу да уживају и нико не мора да чисти кад гости оду. Нажалост у Србији још увек не можемо да терамо људе на улицу да би пушили, као што је то у Канади случај. Уобичајено је видети људе који на минус 20 стоје пред зградама, цупкају и пуше. Пушачи у Канади ће се сигурно разболети, ако не од никотина, онда од хладноће.

У Торонту имамо и своју продавницу CDa и DVDa, које овдашњи Кинези још нису почели да пиратизују. Кинески мол у Торонту је познат по брзом издавању пиратских копија филмова, тако да Београд није једини град који пружа свом становништву привилегију јефтиног гледања светских хитова у кругу породице. Имамо и своју књижару «Србику» која продаје све најновије књиге из Србије. Како је нова генерација Срба, рођена 60их и 70их година постала пуно бројнија, од старе емиграције (не могу више да кажем предратне, јер бих морао да прецизирам о ком рату је реч), тако су и наслове о јунацима Равногорског покрета заменили они из новијих ратова. Имају и сва 243 наслова које је до сада објавила Исидора Бјелица. Концертна понуда је богата и слична београдској – концерт Бајаге је истина отказан, али је Дара Бубамара распродата. Ко каже да не пратимо трендове? Иначе, користим прилику да поздравим Цанета из Партибрејкерса. Сачекај још мало са поновним доласком овде, јер "Шта је емигранти, шта се палите?" публика још није заборавила.

Имамо и свој фудбалски клуб (инспиративно назван Бели Орлови) који је успео да дође до финала првенства ове године. У финалу нам је противник био хрватски тим и опет смо се осећали као код куће. Власти Торонта су одлучиле да ће због високог ризика, уместо једне финалне утакмице бити одигране две: прва ће бити на хрватском терену и биће дозвољено присуство само хрватској публици, а друга на српском терену са само српским навијачима. Наравно да смо изгубили. Можда зато што Шеки више није шеф стручног штаба?

То није једина ствар у којој је наша заједница утицала на промене у канадској. Легенда каже да сте у "Икеи" до пре десетак година могли да, ако нисте задовољни, вратите намештај и 90 дана након куповине и добијете новац назад. Када је "Икеа" открила да су сви купци чија се презимена заврсавају на "ић" обилато користили то право, нарочито када им фамилија која је била у гостима оде назад за Србију, скратили су тај рок на само 45 дана. Знају ови из "Икее" да неће фамилија да потеже преко баре на мање од 3 месеца.

Иначе, овде све што се купи мозе и да се врати. Много су флексибилнији од оних у Београду ("морате да вратите у смени у којој сте и купили, по подне"). Друга легенда каже да смо ми утицали на власти Торонта да подигну цене казни за недозвољено паркирање у центру града. Да ли смо ми криви што смо више година користили то што је казна за недозвољено паркирање мања од плаћања паркинга у центру? 

Ако сам несто заборавио да вам казем о Торонту, само се пријавите на Цукијеву дистрибутивну листу за поруке и пре или касније ће вам жељена информација стићи. Он вам је бесплатни информативни центар српске заједнице Торонта. Торонто вам је дакле као Београд. Скоро. Вероватно је негде другде боље. Овде у Торонту је само добро. Али тако је свуда, увек је "негде другде боље".